Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1587/21 od 07.04.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, četvrtom, petom i šestom izreke, potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koja je učinjena pred drugostepenim sudom.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revidenta da je pred drugostepenim sudom učinjena povreda postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, u suštini se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, iz kojih razloga se saglasno članu 407. istog zakona, revizija ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu od 25.05.2002. godine, na poslovima ... . Rešenjem tuženog broj .. od 29.03.2011. godine, tužiocu je prestao radni odnos sa danom 28.03.2011. godine, zato što je svojom krivicom učinio povrede radne obaveze predviđene ugovorom o radu i pravilnikom o radu poslodavca. Tužiocu je stavljeno na teret da je postupajući protivpravno kao ..., kome je poverena kartica za kupovinu goriva „Lukoil Beopetrola“, omogućio da se izvrši kupovina pogonskog goriva navedenom karticom kojom je bio zadužen, u periodu od 01.11.2010. godine do 31.01.2011. godine, u ukupnoj vrednosti od 75.566,20 dinara i to za ostvarivanje sopstvenih ili interesa trećih lica, kao i što je prilikom izvršenog popisa i primopredaje ... utvrđen manjak. Iz izjave tužioca od 16.02.2011. godine proizlazi da je navedena kartica zloupotrebljena, ali da je njegova krivica što karticu nije čuvao bolje. Tužilac insistira na tome da ne postoji krivica za povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, jer je čuvanje navedene kartice u nadležnosti poslodavca, da je računar koji je tužilac koristio u ... bio neispravan više od sedam meseci do obavljenog popisa, kao i da je način na koji je utvrđena odgovornost tužioca za manjak u ... suprotan knjigovodstvenim pravilima. Pravnosnažnim rešenjem Višeg javnog tužilaštva, odbačena je krivična prijava protiv tužioca za krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i pronevere.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, jer nema formalne nedostatke, sadrži sve zakonom propisane elemente, da je pre donošenja rešenja tužilac upozoren o postojanju razloga za otkaz i ostavljen mu rok za izjašnjenje, da je rešenje zasnovano na radno-pravnoj odgovornosti tužioca koja je postavljena šire od krivičnopravne odgovornosti, kao i da je utvrđeno da je tužilac učinio navedene povrede radne obaveze zbog čega su odbili tužbeni zahtev.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 54/09) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Odredbom člana 50. Pravilnika o radu tuženog od 22.06.2006. godine predviđeno je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca, ako svojom krivicom učini povrede radnih obaveza i to između ostalog pod tačkom 1. neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza, pod tačkom 3. nezakonito raspolaganje sredstvima, neodgovorno ili necelishodno korišćenje sredstava rada i pod tačkom 4. zloupotreba položaja i prekoračenje datog ovlašćenja.

Iz sadržine navedenih odredbi, proizlazi da je krivica osnov odgovornosti zaposlenog za povredu radne obaveze, odnosno da zaposleni odgovara za povredu radne obaveze samo ako se u postupku koji prethodi donošenju otkaza ugovora o radu, utvrdi njegova krivica za učinjenu povredu radne obaveze. Teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog je na strani poslodavca. U konkretnom slučaju, tuženi je dokazao da je tužilac izvršio povredu radne obaveze u vezi sa poverenom karticom. Naime, tužilac je 14.02.2008. godine prilikom primopredaje kartice potpisao izjavu kojom se obavezao da će sa istom postupati sa pažnjom i pravilno, da će platnu karticu čuvati i starati se da ne dođe do oštećenja, uništenja ili gubitka, kao i da će je koristiti savesno i u skladu sa njenom namenom, pa je pravilan zaključak sudova da navedeni događaji koji su se desili govore o tome da tužilac nije postupao na ovaj način, iz čega proizlazi njegova odgovornost. Svoje odgovornosti svestan je i sam tužilac s obzirom da je u izjašnjenju od 16.02.2011. godine, naveo da je njegova krivica što karticu nije bolje čuvao.

Suprotno navodima revizije, to što je karticom kupovano gorivo u periodu od 01.11.2010. godine do 31.01.2011. godine i to ne za potrebe tuženog, predstavlja nesavesno i nemarno izvršenje radnih obaveza tužioca kao zaposlenog, s obzirom da je on bio zadužen da se ista koristi u skladu sa njenom namenom (za kupovinu pogonskog goriva za potrebe tuženog), odnosno predstavlja opravdani razlog za prestanak radnog odnosa. Kako je ponašanje tužioca bilo suprotno od predviđenog odredbom člana 50. Pravilnika o radu, a zbog čega je došlo do zloupotrebe kartice i nastanka štete za poslodavca, pravilno su sudovi zaključili da on mora snositi odgovornost za takvo postupanje.

Navod revizije da je Više javno tužilaštvo protiv tužioca odbacilo krivičnu prijavu ne utiče na drugačiju odluku s obzirom da radno pravna odgovornost tužioca nije vezana za utvrđenje krivične odgovornosti. Takođe, za zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu dovoljno je da je zaposleni izvršio i samo jednu radnju opisanu pobijanim rešenjem koja je prema opštim aktima poslodavca propisana kao razlog za otkaz, a što je u konkretnom slučaju i utvrđeno.

Kako je neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to je pravilno odbijen i zahtev tužioca kako za vraćanje na rad, tako i za naknadu na ime izgubljene zarade i isplatu otpremnine, s obzirom na akcesorni karakter tih zahteva.

Iz napred navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić