.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1173/2021
26.01.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Simonović, advokat iz ..., protiv tuženog „Trace Srbija“ AD Niš, čiji je punomoćnik Marko Krstić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 862/21 od 26.02.2021. godine, u sednici održanoj 26.01.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 862/21 od 26.02.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 862/21 od 26.02.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Vranju P1 23/19 od 07.12.2020. godine, u stavu prvom i trećem izreke, tako što se ODBIJA tužbeni zahtev tužilje za isplatu uvećane zarade po osnovu minulog rada, za period od jula 2015. godine do aprila 2018. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom kako je navedeno u izreci prvostepene presude, a tužilja se obavezuje da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 59.506,00 dinara, u roku od 15 dana.
OBAVEZUJE SE tužilja da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 35.012,00 dinara, roku od 15 dana.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 23/19 od 07.12.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati na ime naknade po osnovu minulog rada za vreme provedeno kod poslodavca, za period od jula 2015. godine do aprila 2018. godine, pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je navedeno u izreci. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na na ime naknade po osnovu minulog rada za vreme provedeno kod poslodavca, za period od januara 2015. godine do jula 2015. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao neosnovan. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 47.308,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 862/21 od 26.02.2021. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Tužilja je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog smatrajući da je potrebno ujednačavanje sudske prakse u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) u pogledu prava zaposlenih kod tuženog na isplatu uvećane zarade po osnovu minulog rada, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U postuku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničom stanju, tužilja je bila radnik PZP Vranje, a zatim „Trace PZP“ Vranje doo, na poslovima ... . Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 25/2012 od 29.03.2012. godine, otvoren je stečajni postupak nad ovim preduzećem. U stečajnom postupku navedeno preduzeće je prodato tuženom ugovorom o prodaji od 23.12.2014. godine, a tuženi je dana 05.01.2015. godine isplatio kupoprodajnu cenu i time postao vlasnik nad osnivačkim kapitalom, koju čini pokretna i nepokretna imovina sa 100% udela u ukupnom kapitalu društva. Odredbom člana 8. navedenog ugovora predviđeno je da kupac kupovinom osnivačkih prava ne postaje pravni sledbenik navedenog preduzeća. Dana 05.01.2015. godine, obustavljen je stečajni postupak zbog prodaje stečajnog dužnika, kao pravnog lica, a postupak je nastavljen prema stečajnoj masi, radi namirenja stečajnih poverilaca. Takođe, stečajni upravnik je svim zaposlenima, pa i tužilji, otkazao ugovor o radu 05.01.2015. godine, shodno odredbi člana 176. stav 1. tačka 5. Zakona o radu. Dana 02.08.2018. godine, izvršena je statusna promena pripajanja privrednih društava „Trace PZP“ Vranje doo i „Trace PZP“ Niš ad i promenjeno ime u „Trace Srbija“ ad Niš. U ovoj pravnoj stvari tužilja potražuje uvećanu zaradu po osnovu minulog rada za period kada je radila kod tuženog, primenom člana 37. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost putne privrede, a na osnovu članstva PZP Vranje i tuženog u Udruženju„Putar“.
Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev na ime uvećanja zarade po osnovu minulog rada nalazeći da u konkretnom slučaju treba primeniti odredbu člana 37. stav 1. tačka 5. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost putne privrede („Službeni glasnik RS“, br. 3/15), jer ova norma tužilji daje veća prava i u saglasnosti je sa odredbom člana 108. stav 1. tačka 4. Zakona o radu. Ovo iz razloga što nakon prodaje stečajnog dužnika jeste došlo do promene osnivača tog društva, jer je vlasnička i upravljačka prava stekao kupac (tuženi), ali je stečajni dužnik zadržao svoj pravni subjektivitet i status pravnog lica, pa proizlazi da je ostvaren i kontinuitet u članstvu u Udruženju „Putar“ između PZP Vranje AD kod koga je tužilja bila zaposlena i tuženog kod koga je tužilja zasnovala radni odnos, te iz ovih razloga tužilji pripada pravo na uvećanu zaradu po osnovu minulog rada.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je zaključak nižestepenih sudova zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Naime, odredbom člana 1. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/09 i 99/11), propisano je da se tim zakonom uređuju uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima. Odredbom člana 132. stav 1. istog zakona, propisano je da po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine ili dela imovine stečajnog dužnika. Odredbom člana 135. istog zakona, propisano je da predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice, uz saglasnost odbora poverilaca i uz prethodno obaveštenje razlučnih i založnih poverilaca u skladu sa članom 133. stav 2. tog zakona, dok je odredbom člana 136. stav 1. istog zakona, propisano da posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužika obustavlja, a stavom 3. istog člana propisano je da novac dobijen prodajom stečajnog dužnika, kao i imovina stečajnog dužnika iz stava 2. ovog člana, ulazi u stečajnu masu u odnosu na koju se stačajni postupak nastavlja.
S ozbirom na navedene norme u konkretnom slučaju kao merodavan propis primenjuje se Zakon o stečaju. Nije moguće primeniti odredbu člana 37. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost putne privrede, kao ni člana 108. stav 1. tačke 4. Zakona o radu s obzirom na to da je posledica prodaje stečajnog dužnika, kao pravnog lica, ta da pravno lice koje je kupac nije pravni sledbenik stečajnog dužnika.
Pravilno je i osnovano ukazivanje revizije da tužilja ne može da zasniva osnovanost svog tužbenog zahteva na odredbama Zakona o radu i Posebnog kolektivnog ugovora, jer je stečajni dužnik kod koga je tužilja bila u radnom odnosu prodat kao pravno lice u stečaju. Iz ovih razloga tuženi svoj pravni subjektivitet ne izvodi iz pravnog subjektiviteta stečajnog dužnika, niti je svoj status stekao iz pravnog statusa ranijeg stečajnog dužnika, niti je nastao bilo kakvom statusnom promenom, tako da između subjekta u stečaju i subjekta koji je nastao kupovinom, postoji jasna razlika.
Iz navedenih razloga, a primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Tuženi je uspeo u postupku, pa mu na osnovu člana 153. i 154. ZPP u vezi člana 165. stav 2. istog zakona, pripadaju opredeljeni troškovi parničnog postupka, dosuđeni u visini od 59.506,00 dinara, a koji obuhvataju troškove na ime: sastava odgovora na tužbu i dva obrazložena podneska po 6.000,00 dinara, zastupanja na jednom održanom ročištu 7.500,00 dinara i tri neodržana ročišta po 4.500,00 dinara, sastav žalbe 12.000,00 dinara prema Tarifi o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12...99/20) važećoj u trenutku presuđenja, kao i takse za odgovor na tužbu 1.702,00 dinara, žalbu i drugostepenu odluku po 3.402,00 dinara prema tarifi Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 128/24...106/15).
Tuženom pripadaju i traženi troškovi za sastav revizije 18.000,00 dinara prema Tarifi o nagradama i naknadama za rad advokata važećoj u vreme preduzimanja ove parnične radnje („Službeni glasnik RS“ broj 121/12...37/21), kao i na ime takse na reviziju 6.805,00 dinara i revizijsku odluku 10.207,00 dinara.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
