Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Žarko Masleša, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine u celosti prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno odlučivanje izmenjenom veću Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije ili da preinači prvostepenu i drugostepenu odluku tako što će okrivljenog osloboditi krivice.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitom dokazu i to na izveštaju o manjku preduzeća „BB“ iz Nemačke od 13.06.2014. godine koji sud nije mogao koristiti kao dokaz tokom postupka, a koji je po braniocu jedini dokaz na osnovu koga je sud utvrdio činjenicu da je okrivljeni protivpravno prisvojio 923 kilograma aluminijumskog otpada. Kao razlog zbog čega sud nije mogao koristiti ovaj dokaz i na njemu zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu, branilac okrivljenog ističe da je navedeni izveštaj sačinjen na stranom jeziku i u fotokopiji, a sud isti nije preveo na srpski jezik koji je u službenoj upotrebi u postupku, a što je u suprotnosti sa članom 11. stav 3. ZKP kojim je predviđeno da je u postupku u službenoj upotrebi srpski jezik, da je pravo stranaka da se koriste svojim jezikom, kao i da se dokazi koji su na stranom jeziku moraju prevesti na jezik koji je u službenoj upotrebi, a osim toga navedeni izveštaj nije pečatiran, niti potpisan.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, stoji navod zahteva branioca okrivljenog da izveštaj o manjku preduzeća „BB“ iz Nemačke od 13.06.2014. godine sud nije mogao izvesti i koristiti kao dokaz u dokaznom postupku i da se na istome ne može zasnivati presuda. Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta proizilazi da je navedeni izveštaj sačinjen na stranom jeziku i to na nemačkom jeziku, u fotokopiji, tako da je sud shodno članu 11. stav 3. ZKP morao da odredi da se navedeni pisani dokazni materijal prevede na srpski jezik koji je u službenoj upotrebi u sudskim postupcima u Republici Srbiji, a kako bi navedeni izveštaj mogao biti korišćen kao dokaz u krivičnom postupku. Pored toga, navedeni izveštaj nije snabdeven pečatom i potpisom.

Međutim, u konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizilazi da pobijana pravnosnažna presuda u pogledu činjenice da je okrivljeni AA protivpravno prisvojio 923 kilograma aluminijumskog otpada, nije zasnovana isključivo na izveštaju o manjku preduzeća „BB“ iz Nemačke od 13.06.2014. godine, a iz razloga jer su činjenice vezano za protivpravno prisvajanje pokretnih stvari koje su okrivljenom kao vozaču kamiona poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja PD „VV“ i to prisvajanje 923 kilograma aluminijumskog otpada i za krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni AA u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim, utvrđene i iz drugih dokaza izvedenih tokom postupka i to iskaza svedoka poimenično navedenih na strani 16 prvostepene presude, vagnog lista o izvršenom merenju kamiona kojim je okrivljeni kritičnom prilikom prevozio robu, kao i sporazuma o nadoknadi manjka od 12.02.2015. godine koji su zaključili privredno društvo DOO „VV“ i okrivljeni AA, te ostalih pisanih dokaza. Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na navedenom izveštaju i kako je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku, a zatim pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi ocenjene u pobijanim pravnosnažnim presudama, očigledno da bi i bez navedenog izveštaja kao nezakonito izvedenog dokaza bila doneta ista presuda u odnosu na okrivljenog AA, to samim tim neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i neprecizna u pogledu vremena i mesta izvršenja krivičnog dela. Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka pobijane presude protivrečna sama sebi, da su razlozi presude protivrečni izreci, te da pobijana presuda nema razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a i oni razlozi koji su navedeni su nejasni i to posebno vezano za količinu prisvojenog aluminijumskog otpada od strane okrivljenog i ocenu izvedenih dokaza od strane suda, kao i da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima pobijane presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima svedoka datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika.

Osim toga, branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, isticanjem da je sud u toku glavnog pretresa nepravilno primenio odredbu člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, obzirom da je odbio da izvede jedini dokazni predlog odbrane i to da pribavi original primerka CMR dokumenta, a koji dokument se u spisima predmeta nalazi u kopiji i bez njegove druge strane, čime je sud istovremeno okrivljenom povredio pravo na odbranu. Takođe, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da nema nijednog dokaza da je okrivljeni za sebe protivpravno prisvojio 923 kilograma aluminijumskog otpada u vreme, mestu i na način kako je to navedeno u pobijanoj presudi, a pogotovo imajući u vidu da u preduzeću „GG“ postoji video nadzor, te se ističe da je sud pogrešno cenio izvedene dokaze, a posebno odbranu okrivljenog i iskaze svedoka koji imaju samo posredna saznanja o kritičnom događaju i nisu bili prisutni prilikom utovara i istovara robe, a koji navodi branioca okrivljenog po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Žarka Masleše, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić