Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog Aleksandra Đorđevića, advokat Marija Stanković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Đorđevića, je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac u podnetom zahtevu navodi da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, jer je na glavnom pretresu učestvovala AA koja je nameštenik, a što nije dovoljno za održavanje glavnog pretresa u konkretnoj krivičnoj stvari.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija- porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) Zakonika o krivičnom postupku predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija-porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je u tački 4) da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Odredbom člana 42. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se odredbe o izuzeću sudija i sudija-porotnika shodno primenjuju i na javne tužioce i lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da javnog tužioca zamenjuju u postupku, zapisničare, prevodioce, tumače i stručna lica kao i na veštake ako ovim zakonikom nije drugačije određeno (član 116).

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka, na koju se branilac okrivljenog poziva u podnetom zahtevu, može govoriti samo, ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije, koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ne ukazuje na neku od navedenih procesnih situacija propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće u određenom predmetu.

Imajući u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od sudijske dužnosti u određenom predmetu, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, u konkretnom slučaju, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, na koju se podnetim zahtevom ukazuje.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Đorđevića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Đorđevića nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljenog Aleksandra Đorđevića kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, a koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne opisuje u čemu se konkretno sastoji istaknuta povreda zakona, već navodi da u pobijanim presudama sudovi daju nepotpune razloge koji se odnose na opis radnje izvršenja krivčinog dela koje se stavlja na teret okrivljenom Aleksandru Đorđeviću, bez opisane prodaje i namere prodaje, kao i da sud nije uzeo u obzir prilikom izrade presude činjenicu da je BB na glavnom pretresu izjavio da je paketić sa opojnom drogom kupio od VV iz ... .

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Đorđevića u napred navedenom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, jer branilac u zahtevu nije obrazložio konkretnu povredu zakona (438. stav 1. tačka 8. ZKP), odnosno u čemu se ista sastoji.

Vrhovni kasacioni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretno povredu zakona ili drugi razlog, je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić