Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 15044/20 od 08.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su 14.06.2019. godine zaključile ugovor o dinarskom gotovinskom kreditu broj ..., kojim je tužena odobrila tužilji kredit u iznosu od 100.000,00 dinara. Odredbom člana 6. stav 1. istog ugovora tužilja se obavezala da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje plati banci jednokratnu naknadu u visini od 2% od iznosa realizovanog kredita iz člana 1. ugovora. Po osnovu navedene ugovorene odredbe tužena je, dana 14.06.2019. godine, od tužilje naplatila iznos od 2.000,00 dinara. Pre zaključenja ovog ugovora, tužena je u ponudi od 11.06.2019. godine, ponudila tužilji kredit u iznosu od 100.000,00 dinara i u ponudi je navedeno da će tužilja biti u obavezi da tuženoj na ime troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje plati jednokratnu naknadu od 2% od vrednosti kredita ili 2.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, zaključujući da je odredba člana 6. stav 1. predmetnog ugovora, od koje zavisi osnovanost tužbenog zahteva, ništava na osnovu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, zato što tužilji, kao korisniku kredita, tužena banka nije obrazložila iz čega se trošak obrade kreditnog zahteva i puštanja u korišćenje tačno sastoji, nije specificirala troškove, kako bi se utvrdilo da li su oni stvarno nastali. S obzirom na to, zauzeli su stav da tužilja ima pravo na vraćanje novčanog iznosa naplaćenog po ništavoj odredbi na osnovu člana 104. i 214. Zakona o obligacionim odnosima, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja, jer je tužena banka nesavestan sticalac.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda stav nižestepenih sudova je zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor je ništav, ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, a na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 109. istog zakona.

Prema odredbi člana 1065. Zakona o obligacionim odnosima, ugovorom o kreditu banka se obavezuje da obvezniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plati ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je to utvrđeno ugovorom. Ugovor o kreditu se zaključuje u pismenoj formi, što znači da se u pisanom tekstu ugovora mora utvrditi iznos kreditnih sredstava, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita (član 1066.).

Pravo banke da obračunava određene troškove i naknade bankarskih usluga povodom zaključenja ugovora o kreditu proizilazi iz člana 43. Zakona o bankama, kojim je predviđena mogućnost jedinstvenog načina obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova. Ovo pravo banke regulisano i podzakonskim aktima i to: Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrasca koji se uručuje korisniku („Službeni glasnik RS“ br. 65/11), donetom na osnovu odredaba Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS“ br. 36/11 i 139/14) koji se primenjuje od 05.12.2011. godine, pa tako i u konkretnom slučaju s obzirom da je predmetni ugovor o kreditu zaključen 14.06.2019. godine.

Odredbom člana 17. stav 1. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, propisano je da su banka i davalac lizinga dužni da korisniku pruže informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima koji se odnose na ugovor o depozitu, kreditu ili lizingu, ugovor o dozvoljenom prekoračenju računa, odnosno ugovor o izdavanju i korišćenju kreditne kartice za koje pokazuje interesovanje (u daljem tekstu: ponuda), na način koji će korisniku omogućiti da uporedi ponude različitih davalaca istih usluga i proceni da li ovi uslovi odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, ali koji korisnika nijednog trenutka neće dovesti u zabludu. Saglasno stavu 4. istog člana, ponuda se ispisuje na propisanom obrascu, na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka i pored ostalog sadrži efektivnu kamatnu stopu i ukupan iznos koji korisnik treba da plati, odnosno koji treba da mu se isplati, a prikazan je na reprezentativnom primeru u kome su naznačeni svi elementi na osnovu kojih je taj iznos obračunat (tačka 8.), kao i vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksni ili promenljivi, a ako su promenljivi, periode u kojima će se menjati i način izmene (tačka 10.).

Na osnovu izloženog, sledi da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga nastalih u vezi sa realizacijom kredita, pod uslovom da je u predugovornoj fazi informisala korisnika kredita o vrsti i visini svih naknada i drugih troškova koji padaju na njegov teret, ponudom koja je to sadržala.

U konkretnom slučaju, ponuda dostavljena tužilji povodom zaključenja predmetnog ugovora sadrži vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, pa tako i podatak o jednokratnoj naknadi za obradu kreditnog zahteva u iznosu od 2.000,00 dinara, koji je tužilji i naplaćen pri zaključenju predmetnog ugovora. Pošto je tužilja, sadržinom navedene ponude, u predugovornoj fazi obaveštena o vrsti i visini naknade koja pada na njen teret, banka nije bila dužna da dokazuje strukturu niti stvarne troškove ove naknade, niti je takva ugovorna odredba neodređena, u smislu odredbe člana 46. Zakona o obligacionim odnosima u vezi odredbe člana 8. i 19. stav 1. tačka 12. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Predmetna ugovorna odredba nije ništava, pa je tužbeni zahtev tužilje kojim traži vraćanje naplaćenog iznosa na osnovu te odredbe, sa pripadajućom kamatom, neosnovan, na osnovu odredbe člana 104. stav 1. i 214. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi odredbe člana 103. stav 1. istog zakona.

Tužena je uspela u postupku po reviziji pa joj, na osnovu odredbe člana 165. stav 2. u vezi člana 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pripadaju troškovi celog postupka. Iznos ovih troškova odmeren je prema opredeljenom zahtevu i to: na ime zastupanja od strane punomoćnika advokata, za sastav jednog podneska u iznosu od 6.000,00 dinara, zastupanje na jednom ročištu za glavnu raspravu u iznosu od 7.500,00 dinara, za sastav žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara i revizije u iznosima od 18.000,00 dinara, prema Advokatskoj Tarifi važećoj u vreme preduzimanja ovih parničnih radnji. Tuženoj je priznat i trošak na ime sudske takse na reviziju u iznosu od 3.800,00 dinara. Tuženoj ne pripadaju troškovi u vidu uvećanja naknade na ime angažovanja punomoćnika iz reda advokata za 20% po osnovu PDV za sastav revizije, jer nije dostavila račun, kao dokaz da je PDV zaista i plaćen.

Na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić