Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP branilac okrivljenog ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava potvrdu o privremeno oduzetim predmetima broj 20/20 od 24.03.2020.godine.

U podnetom zahtevu, branilac navodi da je u konkretnom slučaju prilikom pretresa prostorija čiji je držalac svedok AA i to u podrumu, pronađena opojna droga - marihuana u količini od 289,15 grama, a navedeni zapisnik o pretresanju prostorija nije potpisao okrivljeni, već ovlašćeno službeno lice, svedoci pretresanja i svedok AA koja je i držalac podruma gde je pronađena droga. Nakon toga je sačinjena potvrda o oduzetim predmetima koja je okrivljenom data u policijskoj stanici, kada je isti saslušan u svojstvu građanina o čemu je sačinjena službena beleška. Postupajući na ovakav način po navodima branioca, povređene su odredbe člana 16. ZKP jer je sudska odluka zasnovana na dokazu koji je po načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o krivičnom postupku i drugim zakonima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Po navodima odbrane postupak pretresanja nije obavljen u skladu sa članom 157. stav 4. ZKP, iz razloga što nakon obavljenog pretresanja potvrda o privremeno oduzetim predmetima nije izdata odmah okrivljenom, već po proteku izvesnog vremena i to u policijskoj stanici, a prvostepeni i drugostepeni sud su izrazili stav da je okrivljeni, na ovakav način, potpisujući potvrdu bez primedbi, potvrdio da opojnu drogu prihvata kao svoju. Branilac ističe da okrivljeni nije bio poučen o svojim pravima u smislu člana 68. i 69. ZKP, jer je imao svojstvo građanina, a ne svojstvo okrivljenog, te u tom smislu i potpisivanje potvrde o privremeno oduzetim predmetima se ne može tretirati kao priznanje i osuđujuća presuda se ne može zasnivati isključivo na tako pribavljenom dokazu, te smatra da je ovako pribavljen dokaz nezakonit.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Odredbom člana 157. stav 4. ZKP propisano je da će se o svakom pretresanju sačiniti zapisnik u kome će se tačno opisati predmeti i isprave koji se oduzimaju i mesto na kome su pronađeni, a posebno će se obrazložiti zbog čega se pretresanje vrši noću. Zapisnik o pretresanju potpisuju prisutna lica. O oduzetim predmetima će se sačiniti potvrda koja će se odmah izdati licu od koga su predmeti, odnosno isprave oduzete.

Odredbom člana 147. ZKP propisano je da predmete koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, organ postupka će privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje.

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredba o pretresanju stana i drugih prostorija Osnovnog suda u Vršcu, od istog datuma kao i zapisnik o pretresanju MUP PU Pančevo PS Bela Crkva od 24.03.2020. godine, koje je izvršeno u smislu citirane odredbe člana 157. stav 4. ZKP, a kome su prisustvovali dva svedoka pretresa i svedok AA, majka vlasnika predmetnog podruma BB, koji živi u inostranstvu. Pretresanje je prema tome obavljeno u skladu sa odredbom člana 157. stav 4. ZKP, a zapisnik sadrži sve podatke, koji su zakonom predviđeni kao obavezni.

Potvrda o privremeno oduzetim predmetima broj 20/20 je sačinjena istog dana 24.03.2020. godine kada je izvršeno pretresanje navedenih prostorija, u policijskoj stanici, a potvrdu je bez primedbi potpisao okrivljeni Miloš Todosijević, što on tokom postupka nije osporavao. Pri tome je postupljeno u smislu člana 147. ZKP, jer je predmet oduzimanja, između ostalog, materija za koju se u toku postupka utvrdilo da je opojna droga, koja se, kao predmet izvršenja krivičnog dela mora oduzeti. Okrivljeni Miloš Todosijević je u potvrdi označen kao građanin od koga su predmeti oduzeti. Prema tome okrivljeni u vreme oduzimanja predmeta nije imao status osumnjičenog lica, pa nedostatak upozorenja na koji branilac u zahtevu ukazuje, u smislu člana 68. i 69. ZKP, ne predstavlja povredu odredaba Zakonika o krivičnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima broj 20/20 od 24.03.2020. godine, pribavljena u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Todosijevića, advokata Gordana Medakovića, ocenio neosnovanim, u pogledu povrede člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP.

Zaključak prvostepenog i drugostepenog suda o priznanju krivičnog dela na osnovu potpisivanja potvrde o privremeno oduzetim predmetima, predstavlja sudsku ocenu dokaza i činjenično zaključivanje, pa se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje tog pitanja - kao činjeničnog, nije upuštao.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe nepravilnu primenu zakona u smislu člana 16. ZKP, a što je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Osim toga, branilac u obrazloženju zahteva iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i izvodi sopstvene zaključke u pogledu utvrđivanja porekla i vlasništva nad oduzetom drogom, kao i činjenice koja se to količina droge može smatrati velikom količinom droge, te predloga izvođenja dokaza upoređivanja DNK tragova pronađenih na opojnoj drogi i DNK okrivljenog, na koji način branilac pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da u predmetnom krivičnom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Todosijevića, advokata Gordana Medakovića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić