Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti uz blagovremenu dopunu zahteva, podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Maksimović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu ili preinači u celini pobijane presude tako što će „odbiti optužbu“ ili okrivljenog „osloboditi od optužbe i utvrditi da je zakon povređen na njegovu štetu“.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je u konkretnom slučaju optužba prekoračena time što je u izreci presude izmenjen činjenični opis dela u pogledu vremena izvršenja. Prema navodima zahteva, u izreci presude se kao vreme izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen, umesto perioda „od 29.05.2017. godine do 10.11.2017. godine“ koji je naveden u inicijalnom optužnom aktu, navodi period „od 10.03.2017. godine do 10.11.2017. godine“. Izmenom vremena izvršenja u skladu sa optužnim aktom „proširenim“ na glavnom pretresu, sud je, prema mišljenju branioca, prekoračio optužbu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 409. stav 1. ZKP propisano je da tužilac može u toku glavnog pretresa, ako oceni da dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onog iznetog u optužnici, izmeniti optužnicu ili predložiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove optužnice.

Prema tome, javni tužilac shodno odredbi člana 409. ZKP, koja se primenjuje i u skraćenom postupku, ima pravo da vrši izmene činjeničnog opisa krivičnog dela sve do završetka glavnog pretresa pa tako optužni akt može izmeniti izostavljanjem, dodavanjem i promenom činjeničnih navoda, kao i promenom pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, na način koji pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, činjenični opis krivičnog dela u izreci prvostepene presude identičan je činjeničnom opisu dispozitiva optužnog akta Kt Ko 815/18 koji je izmenjen na glavnom pretresu od 27.11.2019. godine i 06.10.2020. godine, prema ovlašćenjima koja javni tužilac ima u smislu člana 409. ZKP.

Prema tome, sud nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA kada je okrivljenog oglasio krivim za radnje koje su mu izmenjenim optužnim aktom stavljene na teret, pa Vrhovni kasacioni sud suprotne navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenjuje kao neosnovane.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP. U zahtevu navodi da činjenični opis krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim, ne sadrži sva bitna obeležja tog krivičnog dela, konkretno blanketnu normu Zakona o računovodstvu. Osim toga, branilac u zahtevu navodi da u inkriminisanom periodu krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ, nije postojalo, već je postojalo krivično delo pronevera iz člana 364. KZ i ističe da je došlo do dekriminalizacije ovog krivičnog dela jer krivično delo iz člana 224. KZ spada u krivična dela protiv privrede, a krivično delo iz člana 364. KZ u krivična dela protiv službene dužnosti.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP obzirom da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju pravilno primenio krivični zakon kada je radnje okrivljenog AA opisane u izreci presude pravno kvalifikovao u skladu sa izmenjenim optužnim aktom, kao krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ, vodeći pri tome računa o pravilnoj primeni člana 5. KZ, budući da se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja tog krivičnog dela, zbog kog je pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane navode branioca, kojima se ističe da u konkretnom slučaju nije navedena blanketna norma koju je okrivljeni prekršio, obzirom da po nalaženju ovog suda, za postojanje konkretnog krivičnog dela u izreci presude nije neophodno navesti blanketnu normu koja je prekršena, već je dovoljno da izreka presude sadrži sva bitna obeležja dela propisana Krivičnim zakonikom.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, izneo je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su žalbeni navodi neosnovani i za prihvatanje kao pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda u pogledu primene materijalnog prava i postojanja pravnog kontinuiteta između krivičnog dela iz člana 364. stav 1. KZ i krivičnog dela iz člana 224. stav 1. KZ (strana 21. stav 3-5 i strana 22. stav 1.), na strani 5. stav 5. i 6. i strani 6. stav 1. obrazloženja drugostepene presude, izneo razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Prema tome, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, krivično delo pronevera iz člana 364. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005), koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 od 24.11.2016. godine koji se primenjuje od 01.03.2018. godine), nije dekriminalizovano, već je iz ovog krivičnog dela izdvojeno krivično delo pronevera u privrednom poslovanju iz člana 224. KZ za koje je propisan niži posebni minimum kazne zatvora u odnosu na krivično delo pronevera iz člana 364. KZ. Na taj način zakonodavac je samo razdvojio odredbe kojima su inkriminisani neki od oblika koruptivnog delovanja u javnom i privatnom sektoru, zadržavajući ista bitna obeležja u pogledu oba krivična dela, pa u tom smislu razlika postoji samo u pogledu lica koja mogu biti izvršioci krivičnog dela iz člana 224. KZ (lice koje se nalazi u radnom odnosu ili obavlja rad po nekom drugom pravnom osnovu u subjektu privrednog poslovanja) i krivičnog dela iz člana 364. KZ (službeno lice ili lice na radu u državnom organu, ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost). Shodno navedenom, bitna obeležja krivičnog dela pronevera iz člana 364. ranije važećeg KZ sadržana su u krivičnom delu pronevera u privrednom poslovanju iz člana 224. sada važećeg KZ, čime je u konkretnom slučaju zadržan pravni kontinuitet inkriminacije, pa se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ u vezi člana 61 KZ, zbog kog je, uz pravilnu primenu člana 5. KZ, pravnosnažnom presudom oglašen krivim.

Branilac okrivljenog, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP koju obrazlaže tako što ukazuje na nedostatke u izradi presude, na nerazumljivost izreke presude, na protivrečnost izreke presude i njenih razloga i pogrešnu ocenu dokaza, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povredu zakona iz člana 440. ZKP. Međutim, navedene povrede zakona ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u njihovo razmatranje.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Maksimovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav. 1 i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić