Odlučujući o žalbama tuženih, Apelacioni sud u Kragujevcu je nakon održane rasprave doneo presudu Gž 1365/19 od 05.11.2019. godine, kojom je u stavu prvom izreke ukinuo navedenu prvostepenu presudu u stavu prvom izreke (usvajajuću odluku o primarnom tužbenom zahtevu) i stavu trećem izreke (odluku o troškovima postupka), a stavom drugim izreke je odbio tužbeni zahtev kojim su tužilje tražile da se utvrdi da su vlasnice, i to tužilja AA u kvoti od ½, tužilja BB i VV u kvoti od po 27/2160 na kp ..., kp ..., kp ... KO ... (ranije kp ...) i dela kp .../... u površini od 8,88 ari, ranije kp ..., sve KO ... i da se obavežu tuženi da im ovo pravo priznaju, parcele predaju u državinu i trpe upis vlasništva kod SKN Brus. Stavom trećim izreke, obavezane su tužilje da solidarno isplate tuženoj Opštini Brus iznos od 323.500,00 dinara i tuženom ZZ „Kopaoničanka“ DOO Brus iznos od 262.500,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene presude reviziju su blagovremeno izjavile tužilje zbog bitne povrede odredaba postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava. Revizijom je predložena primena člana 404. stav 1. ZPP.

U konkretnom slučaju, primeni instituta izuzetne dozvoljenosti revizije nema mesta, jer je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/2020), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. navedenog Zakona.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i našao da je revizija osnovana.

U postupku pred drugostepenim sudom učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je imala uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema činjenicama na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, pravnosnažnim delimičnim rešenjem Komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje zemljišta pri SO Brus od 20.05.1994. godine utvrđeno je pravo svojine sada pok. GG i pok. DD u po ½ na parcelama među kojima su kp ... u površini od 2.70,39 ha i kp ... u površini od 2.76,56 ha KO ..., da će se na osnovu rešenja uknjižiti kao vlasnici zemljišta kod nadležne Geodetske uprave u Brusu i obavezana je ZZ „Kopaoničanka” iz Brusa da im parcele preda u državinu. U postupku radi predaje zemljišta, Komisija je na terenu preko veštaka geometra identifikovala da predmetne parcele imaju manju površinu nego što je u rešenju navedena. Do greške u površinama je došlo jer je geometar u postupku iniciranom za vraćanje zemljišta identifikovao parcele pod starim brojevima iako su postojale nove oznake i drugačije površine. Na osnovu rešenja Komisije od 20.05.1994. godine u LN ... KO ... upisana je privatna svojina DD i GG sa udelima od po ½ dela na kp ... u površini od 0.09,56 ha i kp br. ... u površini 2.67,27 ha. Na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju od 04.01.1986. godine upisana je tužilja AA na udelu GG, po osnovu rešenja o nasleđivanju od 19.05.1999. godine iza pok. ĐĐ upisane su tužilje VV i BB sa udelima od po 27/2160 i na osnovu ugovora o poklonu od 25.10.2010. godine, na udelu AA upisane su takođe tužilje VV i BB. Rešenjem Službe za katastar nepokretnosti od 23.01.2007. godine, za razliku u površinama zahtev za upis je odbijen, uz obrazloženje da se površine u katastarskom operatu za kp ... i kp ... ne slažu sa površinama u rešenju Komisije. U dosadašnjem postupku je utvrđen na nedovoljno jasan način istorijat promena počev od oznaka i stanja koje je u pogledu površina parcela postojalo, menjano je deobama, pripajanjem i formiranjem parcela pod drugim oznakama i doveo do aktuelnog stanja u katastru nepokretnosti. Za kp ... se navodi da je imala površinu 2.76,15 ha, da je u 2007. godini po zahtevu JP Direkcije Brus došlo do deobe na tri dela: kp br. .../... od 2.05,52 ha, kp .../... od 0.60,16 ha i kp .../... od 0.01,59 ha i da su parcele ovih podoznaka upisane u LN ... na DD i GG, a da ostatak površine čini kp br. .../... od 0.09,74 ha, upisana kao javna svojina Opštine Brus. I za kp ... je utvrđenje nejasno, a posebno još i kakvo je bilo stanje u pogledu državine u vreme donošenja rešenja o vraćanju, pravnosnažnosti i izvršnosti.

Prvostepeni sud je smatrao da je osnovan primarni tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužilja u opredeljenim udelima na parcelama navedenim u tom zahtevu i postavljeni zahtev je usvojio (svojinski zahtev), a ujedno odbio eventualni tužbeni zahtev za isplatu novčane naknade vrednosti zemljišta (obligacioni zahtev uslovno postavljen za slučaj odbijanja primarnog svojinskog zahteva).

Drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu u delu kojim je usvojen primarni tužbeni zahtev i odlučio tako što je taj zahtev odbio kao neosnovan, a nije sankcionisao nepravilnost prvostepene presude očitovanu time što je uporedo sa usvajajućom odlukom o primarnom tužbenom zahtevu, odlučeno odbijanjem eventualnog tužbenog zahteva. Takvim postupanjem učinjena je bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 197. stav 2. i 3. i stav 3. ZPP. Naime, tužilac može dva zahteva spojiti tako da sud usvoji drugi (eventualni, pomoćni) za slučaj da se prvi (primarni, glavni) pokaže kao neosnovan (član 197. stav 2. i 3. ZPP). Za eventualno stranačko spajanje zahteva, koje se od strane prvostepenog suda netačno naziva alternativnim, potrebno je da između zahteva postoji izvesna veza. Ovde taj uslov postoji jer su oba zahteva bazirana na istim navodima o činjenicama. U takvoj procesnoj situaciji, pravilno postupanje nalaže da ako glavni (primarni) zahtev bude usvojen, o eventualnom kao uslovno stavljenom se ne odlučuje. Ako se glavni zahtev pokaže kao neosnovan, sud istom presudom odlučuje i o eventualnom zahtevu. Delimična presuda u ovom slučaju nije dopuštena, jer bi mogla dovesti do protivurečnih odluka. Isti razlog nalaže da drugostepeni sud u postupanju po žalbama tuženih, ispita i odluku o odbijenom eventualnom tužbenom zahtevu, kao da su se žalile i tužilje. Dosledno tome, trebalo je ukinuti prvostepenu presudu u celini i odlučiti kao što je prethodno rečeno. Drugostepeni sud je to propustio da učini.

Navedena bitna povreda odredaba parničnog postupka učinjena u postupku pred drugostepenim sudom predstavlja dozvoljeni razlog za reviziju po članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Tužilje su reviziju izjavile kako zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, tako i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova u primeni materijalnog prava, ovaj sud ukazuje da je primena materijalnog prava uslovljena utvrđenjem o činjenicama i da se u ovoj stvari utvrđenjem mora obuhvatiti širi krug činjenica.

U konkretnom slučaju, proteklo je više od 20 godina od pravnosnažnosti rešenja donetog u primeni Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 18/91, 20/92 i 42/98). Nije utvrđeno da li je rešenje o vraćanju zemljišta sprovedeno u jednom delu predajom izvesne površine zemljišta u državinu licima odnosno sledbenicima kojima je pravo na naturalno vraćanje priznato, odnosno da li je obveznik vraćanja zemljišta ispunio obavezu, u kojoj meri, i koji su razlozi potpunog ili delimičnog neizvršenja. Takođe, nije utvrđeno da li razlozi neizvršenja odluke kojim se priznaje pravo svojine na zemljištu ranijih vlasnika stoje do nepostupanja obveznika vraćanja, propusta organa javne vlasti ili propusta imalaca prava da zahtevaju prinudno sprovođenje rešenja o vraćanju zemljišta ako je uslova za to bilo. To bi bila situacija da je državinu zemljišta imao obveznik vraćanja.

U vidu treba imati da postupak vraćanja ranije oduzetog zemljišta započinje podnošenjem zahteva organu uprave, a okončava se uvođenjem u posed, da postupak po zahtevu za vraćanje zemljišta primenom člana 2. stav 1. navedenog Zakona vodi i rešenje donosi Komisija koju obrazuje ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na predlog Skupštine opštine, da je odredbom stava 5. istog člana određeno da opština, odnosno opštinski organ uprave nadležan za imovinsko-pravne poslove obavlja stručne i administrativne poslove za potrebe Komisije, da rešenje doneteo na osnovu ovog zakona predstavlja odluku državnog orana donetu u upravnoj stvari jer se njime odlučuje o pravu ranijeg sopstvenika ili njegovih pravnih sledbenika na vraćanje zemljišta oduzetog po osnovima navedenim u tom zakonu, što znači da se ovaj postupak i sprovodi po odredbama zakona koji reguliše upravni postupak. Ukoliko stranka u obavezi, kao izvršenik, ne postupi dobrovoljno po donetom rešenju, rešenje se tada sprovodi prinudnim putem u skladu sa odredbama zakona koji reguliše upravni postupak, a na predlog stranke kojoj je određeno pravo priznato, kao tražioca izvršenja. Da li je u skladu sa navedenim postupljeno u konkretnom slučaju, sud nije utvrdio a bitno je po pitanju pasivne legitimacije i osnova zahteva prema predmetu tražene pravne zaštite.

Zbog iznetog o povredama postupka učinjenim od strane oba nižestepena suda, nižestepene presude su ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku sud će imati u vidu primedbe iznete u ovom rešenju, i pri tom po pitanjima bitnim za primenu materijalnog prava koja nisu raspravljena će upotpuniti činjenično utvrđenje i iznova doneti odluku, zasnovanu na jasnim razlozima o odlučnim činjenicama i primeni materijanog prava.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 415. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić