Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 815/21 od 13.12.2021. godine delimičnim usvajanjem zajedničke žalbe okrivljene AA i njenog branioca, preinačena je prvostepena presuda, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljena je zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom, osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, u koju joj se uračunava vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 48 sati počev od 18.08.2019. godine do 20.08.2019. godine, dok su žalbe VJT u Užicu i u preostalom delu zajednička žalba okrivljene i njenog branioca, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Nemanja Nikitović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Prema navodima zahteva, okrivljena je stavljena u nepovoljniji položaj, u pravnosnažnoj presudi s obzirom da je sud, nakon što je iz činjeničnog opisa datog u optužnom aktu izostavio blanketne odredbe člana 34. stav 1., 178. stav 1., 179. stav 1. tačka 4) ZOBS-a na putevima, nalazeći da nisu u uzročno posledičnoj vezi sa nastalom nezgodom, u izreci presude naveo da je razlog prelaska vozila okrivljene na desnu stranu kolovoza neprilagođena brzina, dok je u optužnom aktu navedeno da je razlog prelaska vozila na levu kolovoznu traku, posmatrano iz pravca kretanja vozila kojim je upravljala okrivljena, što okrivljena nije bila osposobljena da upravlja motornim vozilom, zbog čega nije pravilno procenila pravac produžnog kretanja vozila, a ne neprilagođena brzina. Ovakim postupanjem, sud je prema stavu branioca, povredio identitet optužbe i presude. Pored toga, branilac ističe da u optužnom aktu nije tačno parafraziran zakonski tekst kako osnovnog, tako i kvalifikovanog oblika krivičnog dela, za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom, kao i blanketnog propisa iz člana 42. ZOBS-a na putevima, a prvostepeni sud je u izreci presude izvršio izmene činjeničnog opisa u pogledu postupanja okrivljene, na koji način je takođe povređen objektivni identitet između optužbe i presude.

Iste navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene AA, isticao je u žalbi izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu K 25/20 od 13.09.2021. godine, a Apelacioni sud u Kragujevcu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 815/21 od 13.12.2021. godine, je za svoj stav dao jasne i dovoljne razloge (strana 4., drugi i četvrti pasus obrazloženja), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljene AA. Ovo, imajući u vidu da su u odnosu na okrivljenu bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u optužnom aktu tužioca i u izreci presude, te da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datom u optužnici tužioca. Pri tome, sud je u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci presude izvršio izmenu, izostavljanjem blanketnih propisa iz člana 178. stav 1., 179. stav 1. tačka 4) ZOBS-a na putevima, nalazeći da nisu u uzročno posledičnoj vezi sa nastalom nezgodom, kao i odredbu člana 34.stav 1. ZOBS-a na putevima, jer je vozilo kojim je upravljala okrivljena nakon prolaska krivine sišlo sa kolovoza, usled destabilizacije i gubitka kontrole nad vozilom, koja izmena je povoljnija za okrivljenu.

Samim tim, izmene činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci pobijane presude, po oceni ovog suda, nisu izvršene na štetu okrivljene, već je sud u presudi samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru preciziranog optužnog akta tužioca.

Kako je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljena oglašena krivom, to su neosnovani navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U vezi sa istaknutom povredom zakona, branilac nadalje u zahtevu ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, navodeći da okrivljena nije mogla biti oglašena krivom zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer izreka presude ne sadrži sva bitna obeležja tog krivičnog dela, kao ni bitna obeležja blanketne dispozicije iz člana 42. stav 1. ZOBS-a na putevima.

Članom 289. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje učesnika u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, a stavom 2. propisano je kažnjavanje onoga ko se ne pridržava saobraćajnih propisa i time ugrozi železnički, brodski, tramvajski, trolejbuski, autobuski saobraćaj ili saobraćaj žičarom tako da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, dok je stavom 3. propisano kažnjavanje učinioca ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata,

Članom 297. stav 4. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje učinioca, ako je usled dela iz čl. 289. stav 3, 290. stav 2, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica.

Članom 42. stav 1. ZOBS-a na putevima propisano je da je vozač dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja.

U činjeničnom opisu krivičnog dela za koje je okrivljena AA oglašena krivom izrekom pravnosnažne presude, jasno su navedene radnje okrivljene, koje se sastoje u tome što je u vreme, u mestu i na način opisan u izreci te presude, „kao učesnik u saobraćaju u svojstvu vozača motornog vozila, nepropisnom vožnjom ugrozila javni saobraćaj i dovela u opasnost život i telo ljudi, usled čega je nastupila smrt jednog lica, pri čemu je bila sposobna da shvati značaj svoga dela i mogla da upravlja svojim postupcima....postupajući suprotno odredbi člana 42. stav 1. ZOBS-a na putevima, brzinu kretanja nije prilagodila osobinama i stanju puta – oštroj i nepreglednoj krivini udesno gledano iz njenog smera kretanja, nanosima nečistoće i peska na kolovozu, već se kretala brzinom od najmanje 30 km/čas umesto prilagođene brzine od najviše 20 km/čas, usled čega se suprotno odredbi člana 35. stav 1. ZOBS-a na putevima, vozilom nije kretala desnom stranom kolovoza u smeru kretanja, već je vozilom prešla na suprotnu stranu puta, iako je bila svesna da ovakvom vožnjom može dovesti u opasnost život i telo ljudi, ali je olako držala da do toga neće doći ili da će to moći izbeći, a istovremeno je bila svesna da ovakvom nepropisnom vožnjom može doći do povređivanja ljudi sa teškim telesnim povredama, pa i smrti nekog lica, ali je olako držala da ovako teška telesna posledica neće nastupiti....te je došlo do silaska vozila sa kolovoza, a potom se prevrnulo na krov usled čega je sada pokojna GG, koja je sedela na mestu suvozača.....zadobila tešku telesnu povredu opasnu po život....od koje je preminula.... a bila je svesna da je njeno delo zabranjeno...“

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljena oglašena krivom, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljene, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču svesti i volje okrivljene za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela. Pri tome, bez uticaja je na postojanje predmetnog krivičnog dela u konkretnom slučaju, okolnost da u izreci presude nije naveden ceo zakonski tekst blanketne odredbe iz člana 42. stav 1. ZOBS-a na koju se poziva branilac u zahtevu, obzirom da iz izreke pravnosnažne presude, proizilaze sva bitna obeležja te odredbe odnosno postupanje okrivljene suprotno navedenoj odredbi.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahteva, branilac iznosi svoje tumačenje zakonskih odredaba, što predstavlja povredu člana 440. ZKP, dok navodima kojima osporava razloge presude, citiranjem određenih delova pravnosnažne presude branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Navodima kojima ističe da drugostepeni sud nije uzeo u obzir pojedine žalbene navode ukazuje se na povredu člana 460. ZKP.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede članova 440. i 460. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ovih povreda nije upuštao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, zahtev branioca okrivljene odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić