Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1.br.1028/21 od 09.12.2021.godine, odbijene su kao neosnovane žalbe VJT u Beogradu, okrivljenog Marka Simića i branioca okrivljenog Marka Simića, advokata Nevene Marković a presuda Višeg suda u Beogradu K.br.47/2020 od 09.06.2021.godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog Marka Simića–advokat Nevena Marković zbog povreda zakona iz člana 74. stav 1.tačke 2) i 3), 133., 136. i 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 156. i 157. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili da u celosti preinači prvostepenu presudu i da se okrivljenom nadoknade troškovi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti kao i da prekine izvršenje pravosnažne presude.

Zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pobijanih presuda podneo je i okrivljeni Marko Simić lično, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1.tačka 1), stav 2. i 4. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine presudu Višeg suda u Begradu K.br.47/20 od 09.06.2021.godine i vrati predmet na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podnela branilac okrivljenog Marka Simića, advokat Nevena Marković je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 156. i 157. ZKP, branilac okrivljenog ističe da se prvostepena presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati i to na naredbi za pretres stana i zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija od 10.10.2019.godine, te da su netačni navodi u prvostepenoj i drugostepenoj presudi da je okrivljeni Marko Simić dao saglasnost za pretres, s obzirom da su policijski službenici prethodno pucali na okrivljenog Simića kada je pokušao da pobegne, oborili ga na zemlju i stavili mu jaknu, da tokom postupka nije utvrđeno ko je vlasnik stana, ni držalac istog i da je okrivljeni u svom iskazu negirao da je on držalac kao i da je dao saglasnost za pretres, a da su svedoci pretresa, koji su komšije, naveli da na adresi gde je vršen pretres ne živi niko. Branilac je još istakao da je postupljeno suprotno odredbama članova 156. i 157. ZKP, jer u naredbi za pretres stana nisu navedeni tačni podaci i to tako što je navedena adresa bez broja a kao vlasnik kuće navedena je izvesna AA, za koje lice tokom postupka nije utvrđeno ko je, jer isto ne poznaju ni svedoci pretresa, ni okrivljeni, ni policijski službenici. Pored toga, po navodima zahteva za zaštitu zakonitosti povređene su i odredbe zakona iz člana 133. i 136.ZKP, obzirom da na lice mesta nije izašla ekipa forenzike koja je trebala da fotografiše lice mesta i pronađene stvari, a što nije učinjeno.

Ovi navodi branioca okrivljenog su bili predmet izjavljene žalbe te je Apelacioni sud u Beogradu Kž1.br.1028/21 od 09.12.2021.godine ove navode ocenio neosnovanim i o tome dao jasne razloge na strani 3, stav 6 i 7 i na strani 4 stav 1 drugostepene presude a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge i upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac je još ukazao na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka i to člana 74. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, jer je glavni pretres od 31.05.2021.godine održan bez prisustva branioca okrivljenog Marka Simića a radi se o krivičnom delu za koje je odbrana obavezna. Po navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, za 31.05.2021.godine je bila zakazana objava prvostepene presude, na koju nije pristupio branilac iz opravdanih razloga a prisustvo branioca nije bilo ni neophodno, ali je sudija umesto objave presude, ponovo otvorila glavni pretres radi pribavljanja dokaza, iako nije bio prisutan branilac okrivljenog a reč je o obaveznoj odbrani.

Vrhovni kasacioni sud je i u ovom delu odbio zahtev branioca kao neosnovan s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti nisu tačni jer je na glavnom pretresu održanom dana 11.05.2021.godine branilac okrivljenog Marka Simića, advokat Nevena Marković iznela dokazni predlog da se kao svedoci saslušaju policijski službenici, a koji predlog je sud prihvatio i odredio njegovo izvođenje na glavnom pretresu od 31.05.2021.godine, na kom je takođe bio prisutan branilac okrivljenog Marka Simića, advokat Nevena Marković, a koji je odložen zbog nedolaska navedenih svedoka. Ovi svedoci su ispitani na narednom glavnom pretresu dana 09.06.2021.godine, a na koji je po zameničkom punomoćju, umesto advokata Nevene Marković pristupila branilac advokat Ivana Purić, koja je bila prisutna i na objavi presude istog dana.

Iz svih navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Simića, advokata Nevene Marković, odbijen je kao neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo okrivljeni Marko Simić je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, ovlašćena lica za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti su samo Republički javni tužilac i okrivljeni i to okrivljeni isključivo preko branioca. Kako ovo ovlašćenje nijednom zakonskom odredbom nije dato drugim procesnim subjektima, već ova lica mogu podneti samo inicijativu Republičkom javnom tužiocu za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u skladu sa ustavnim pravom podnošenja predloga državnim organima (član 56. Ustava Republike Srbije), to je ovaj sud zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog Marka Simića ocenio nedozvoljenim jer je podnet od strane neovlašćenog lica.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude u delu kojim je zahtev branioca okrivljenog, advokata Nevene Marković odbijen, dok je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. stav 1. i 3. ZKP, zahtev okrivljenog Marka Simića odbačen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić