Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocena navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Pobijanim prvostepenim rešenjem odbijen je kao neosnovan zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Đušića za naknadu troškova krivičnog postupka i istim rešenjem u stavu dva okrivljeni je obavezan da OJT u Leskovcu naknadi troškove u iznosu od 31.645,60 dinara, a koji troškovi su nastali na ime veštačenja u navedenom postupku. Prvostepeni sud je obrazložio ovakvu odluku, time što su okrivljeni i njegov branilac svojim ponašanjem i krivicom prouzrokovali troškove krivičnog postupka, jer su u trenutku davanja odbrane pred OJT znali da je protiv okrivljenog vođen prekršajni postupak i doneta pravnosnažna presuda za iste radnje koje su predmet izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ, a o čemu nisu blagovremeno obavestili sud, već su to učinili tek na glavnom pretresu dana 30.09.2020.godine. Po stavu prvostepenog suda radi se o skrivljenim troškovima u smislu člana 263. stav 1. ZKP. Ovakav stav je prihvaćen kao pravilan od strane vanpretresnog veća Osnovnog suda u Leskovcu, koji je odlučivao po žalbi branioca okrivljenog i istu odbio kao neosnovanu pobijanim drugostepenim rešenjem.

Odredbom člana 263. stav 1. ZKP propisano je da će okrivljeni snositi troškove odlaganja glavnog pretresa i druge troškove postupka koje je prouzrokovao svojom krivicom, kao i odgovarajući deo paušalnog iznosa, a stavom 2. istog člana propisano je da se o troškovima iz stava 1. ovog člana donosi posebno rešenje osim ako se o troškovima koje snosi okrivljeni rešava u odluci o glavnoj stvari.

Kada je reč o skrivljenim troškovima, isti podrazumevaju postupanje u smislu člana 263. stav 1 i 2. ZKP kao i donošenje posebnog rešenja da je reč o skrivljenim troškovima, koje je u ovom krivičnom postupku izostalo, imajući u vidu da u spisima predmeta ne postoji nijedno rešenje kojim je odlučeno o krivici okrivljenog za druge troškove postupka, u konkretnom slučaju veštačenja.

Ne mogu se prihvatiti navodi prvostepenog i drugostepenog suda da su skrivljeni troškovi oni koji se odnose na način odbrane okrivljenog i njegov način predlaganja dokaza, a posebno ceneći pravo okrivljenog da ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu, predviđeno odredbom člana 68. stav 1. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrad branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odbijajući da nadoknadi troškove krivičnog postupka okrivljenom AA, prema kome je presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 61/20 od 14.12.2020.godine, odbijena optužba da je učinio krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ, u smislu člana 422. stav 1. tačka 1) ZKP i obavezujući okrivljenog da nadoknadi troškove ekonomskog veštačenja nastale u postupku pred tužilaštvom, u situaciji kada nije doneto posebno rešenje da je okrivljeni AA skrivio te troškove, te tumačeći pravo na slobodan izbor načina odbrane kao skrivljene troškove, prvostepenim, a i drugostepenim rešenjem, učinjena je povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i ukazuje.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Đušića, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Leskovcu K 61/20 od 20.04.2021. godine i Kv 207/21 od 29.12.2021. godine, te spise predmeta vratio Osnovnom sudu u Leskovcu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Maša Denić , s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić