Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 broj 45/22 od 02.02.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu i branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu K broj 507/20 od 15.11.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Žarko Stanisavljević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, obzirom da iz činjeničnog opisa radnje izvršenja, datom u izreci pravnosnažne presude, proizilazi da je okrivljeni nakon međusobnog kraćeg verbalnog sukoba sa oštećenim, iznenada napadnut od strane oštećenog (prinudno zaustavljen – zadržavan) te je od sebe odbio istovremeni protivpravni napad, što znači da je u nužnoj odbrani učinio radnju nanošenja teške telesne povrede oštećenom. Stoga se prema stavu branioca u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim, obzirom da nužna odbrana predstavlja osnov za isključenje protivpravnosti, shodno članu 19. KZ.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu osnovani.

Naime, iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude, jasno proizilazi da je kritičnom prilikom okrivljeni (koji se kretao biciklom i koji na raskrsnici nije ustupio prvenstvo prolaza vozilu kojim je upravljao oštećeni), nakon kraće verbalne rasprave između njih, podigao zadnji deo bicikle i drvenom držaljom za sekiru, koja je bila vezana za bicikl, oštećenog udario u predeo središnjeg dela grudnog koša, a od kog udarca je oštećeni zadobio tešku telesnu povredu u vidu preloma grudne kosti.

Nužna odbrana, u smislu člana 19. stav 2. KZ postoji u situaciji kada učinilac od svog dobra ili dobra drugog lica odbija istovremeni protivpravni napad, a u konkretnom slučaju iz izreke presude nesumnjivo proizilazi da je okrivljeni prvi napao oštećenog. Stoga u konkretnom slučaju radnje okrivljenog očigledno nisu učinjene u nužnoj odbrani, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Pored toga, branilac okrivljenog je na navedenu povredu zakona ukazivao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Viši sud u Leskovcu, kao drugostepeni, ocenio je ove žalbene navode neosnovanim i na strani 3, četvrti stav obrazloženja svoje odluke, izneo jasne i logične razloge zbog čega nalazi da se okrivljeni ne može pozivati na institut nužne odbrane, koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA odbio kao neosnovan, te na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić