Okrivljeni je obavezan i da na ime troškova prekršajnog postupka plati paušalni iznos od 2.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudne naplate.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje u Nišu II-208 Prž.br.2583/22 od 09.02.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Dejana Smiljanića, a presuda Prekršajnog suda u Pirotu 01Pr br.2513/21 od 11.01.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ.br.112/22 od 29.03.2022. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14 i stav 2. tačka 3. i 4. u vezi člana 272. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, te na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14. i stav 2. tačka 3. i 4. u vezi člana 272. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da mesto izvršenja prekršaja predstavlja bitno obeležje prekršaja, pa imajući u vidu da izreka prvostepene presude ne sadrži naznačenje mesta izvršenja prekršaja okrivljenog, već samo mesto vršenja kontrole, koje se ne može prihvatiti kao mesto izvršenja prekršaja, to je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14. i stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima. U zahtevu se ističe i da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 272. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima, jer po službenoj dužnosti nije ispitao da li postoji povreda odredaba prekršajnog postupka prvostepenog suda.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, po oceni ovoga suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Naime, izrekom prvostepene presude okrivljeni AA oglašen je odgovornim što je dana 14.08.2021. godine u 8,09 časova u mestu ..., kod ..., gde je izvršen nadzor na putu nad radom posade vozila očitavanjem kartice tahografa za teretno vozilo bliže navedeno u izreci, te ustanovljeno da za vremenski period od 25.07.2021. godine od 18,37 časova do 26.07.2021. godine u 18,37 časova okrivljeni nije iskoristio skraćeni dnevni odmor u roku od 24 časa nakon završetka prethodnog dnevnog ili nedeljnog odmora, a deo odmora koji ulazi u navedeni od 24 časa kraći je od dozvoljenih 9 časova, a najmanje 8 časova, tako da je iskoristio 08,01 časa odmora a nedostaje mu 59 minuta skraćenog dnevnog odmora, što je suprotno članu 8. stav 2. Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima (član 8. stav 2. AETR sporazuma).

Članom 8. stav 2. Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima („Službeni glasnik RS“, br. 96/2015 i 95/2018), propisano je da član posade vozila mora da iskoristi novi dnevni odmor u roku do 24 časa nakon završetka prethodnog dnevnog ili nedeljnog odmora.

Članom 61. stav 1. tačka 13. istog zakona, propisano je da će se novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 10.000,00 dinara kazniti za prekršaj fizičko lice koje ne iskoristi skraćeni dnevni odmor u roku od 24 časa nakon završetka prethodnog dnevnog ili nedeljnog odmora, a deo odmora koji ulazi u navedeni rok od 24 časa je kraći od dozvoljenih 9 časova, a najmanje 8 časova, pod uslovom da je korišćenje skraćenog dnevnog odmora dozvoljeno, suprotno članu 8. stav 2. tog zakona (član 8. stav 2. AETR sporazuma).

Odredbom člana 10. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da prekršaj može biti izvršen činjenjem ili nečinjenjem, a stavom 2. istog člana propisano je da je prekršaj izvršen nečinjenjem kada je propuštanje da se preduzme određeno činjenje propisom predviđeno kao prekršaj.

Odredbom člana 12. istog zakona propisano je da je prekršaj izvršen kako u mestu gde je učinilac radio ili bio dužan da radi, tako i u mestu gde je posledica nastupila.

Dakle, kod prekršaja izvršenih nečinjenjem, posledica prekršaja je trajnog karaktera, obzirom da prekršaj izvršen nečinjenjem predstavlja propuštanje da se preduzme određeno činjenje.

Imajući u vidu navedeno, te da je okrivljeni predmetni prekršaj izvršio nečinjenjem, obzirom da u vremenskom periodu od 25.07.2021. godine od 18,37 časova do 26.07.2021. godine u 18,37 časova nije iskoristio skraćeni dnevni odmor u roku od 24 časa nakon završetka prethodnog dnevnog ili nedeljnog odmora, odnosno iskoristio je 08,01 časa odmora, a nedostajalo mu je 59 minuta skraćenog dnevnog odmora do dozvoljenih 9 časova, te pri činjenici da posledica prekršaja izvršenih nečinjenjem ima trajni karakter, to prvostepeni sud nije ni bio u obavezi da u izreci presude navede tačno mesto izvršenja krivičnog dela. U konkretnom slučaju, mesto izvršenja prekršaja ne predstavlja bitno obeležje prekršaja jer je prekršaj izvršen nečinjenjem, već bitno obeležje predstavlja vreme njegovog izvršenja, a što je nesumnjivo utvrđeno i navedeno u izreci pobijane prvostepene presude. Stoga prvostepeni sud nije ni bio u obavezi da utvrdi tačno mesto gde je okrivljeni bio u obavezi da se odmori, niti da u obrazloženju daje razloge o tome.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14. i stav 2. tačka 3. Zakon o prekršajima, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Neosnovano se istim zahtevom ukazuje i da je drugostepeni prekršajni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 272. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima jer po službenoj dužnosti nije ispitao da li postoji povreda odredaba prekršajnog postupka prvostepenog suda. Ovo stoga što je drugostepeni sud, upravo odlučujući o žalbenim navodima branioca da je izreka presude nerazumljiva jer ne sadrži tačno mesto prekršaja, o tome zbog čega ovaj žalbeni navod ocenjuje neosnovanim izneo jasne razloge u svojoj odluci, na strani 2 stav 8 i strani 3 stav prvi. Stoga ni drugostepenom presudom nisu učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca neosnovano ukazuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je podneti zahtev odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Za Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Dubravke Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić