O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 365/20 od 14.10.2020. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ za koje joj je izrečena uslovna osuda tako što joj je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dva meseca i istovremeno odredio da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti, ukoliko okrivljena u roku proveravanja od jedne godine od pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo. Na osnovu člana 191. stav 6. i člana 65. KZ sud je okrivljenoj odredio obavezu da u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude omogući izvršenje odluke kojom je određen način održavanja ličnih odnosa malodobnog deteta sa oštećenim, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljena je obavezana na plaćanje troškova krivičnog postupka bliže određenih u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 305/20 od 23.12.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, advokata Mire Pejović, i presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 365/20 od 14.10.2020. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljene AA, advokat Mira Pejović, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu uz naredbu da se glavni pretres održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu branioca okrivljene AA, advokata Mire Pejović, ukazuje da je pobijanim presudama povređen krivični zakon u smislu odredbe člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljene, jer izreka pravnosnažne prvostepene presude ne sadrži zakonske elemente krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ za koje je oglašena krivom.

Prema navodima zahteva, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 223/17 od 25.01.2018. godine uređen je lični odnos između maloletne BB i VV kao oca, tako što je određeno da će se u periodu od druge do treće godine maloletne BB, viđanje odvijati od subote od 10 časova do nedelje u 17 časova sa noćenjem. Branilac u zahtevu ističe da navedenom presudom nije određeno da se maloletna BB predaje ocu VV, GG, iz kog razloga smatra da okrivljena nije ni bila dužna da GG preda dete, kako to u presudama zaključuju nižestepeni sudovi. Pored toga, u zahtevu se ističe da okrivljena nije mogla da postupi po presudi Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 223/17 od 25.01.2018. godine jer je na snazi bilo rešenje Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici NP 29/20 od 16.02.2020. godine koje je doneto nakon hitne mere PS Sremska Mitrovica PU 1/20-28 od 15.02.2020. godine, kojim je VV zabranjeno da kontaktira okrivljenu AA kao žrtvu nasilja u porodici, do 17.03.2020. godine. Obzirom na određenu hitnu meru i rešenje suda, Centar za socijalni rad ... u ... bio je dužan da neodložno reaguje u roku od 24 časa, ako su ugroženi život, zdravlje i sigurnost članova porodice, ili hitno u roku od tri dana ili redovno u roku od sedam dana i da pismenim putem pozove okrivljenu AA. Međutim, navedeni Centar za socijalni rad ništa od navedenog nije učinio već je okrivljenu pozvao da se u njihove prostorije javi tek 02.03.2020. godine iako je hitna mera o zabrani kontakta doneta 16.02.2020. godine i trajala je do 17.03.2020. godine. Shodno tome, branilac napominje da u konkretnom slučaju, ne postoji rešenje o izvršenju nadležnog suda niti bilo koja druga odluka ili obaveštenje nadležnog organa da je okrivljena dužna da 22.02.2020. godine, maloletnu ćerku preda GG, ocu VV, pa u radnjama okrivljene nema elemenata krivičnog dela iz člana 191. stav 3. KZ jer nema odluke nadležnog organa prema kojoj je bila dužna da navedenog dana maloletnu ćerku preda GG kao dedi.

Krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ čini onaj ko onemogući izvršenje odluke nadležnog organa kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem ili drugim srodnikom.

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizlazi da je okrivljena AA u vreme i na mestu opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svesna svoga dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje htela, onemogućila izvršenje pravnosnažne presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 223/17 od 25.01.2018. godine, kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletne BB sa ocem VV, na taj način što GG nije predala maloletnu BB.

Prema stanju u spisima predmeta GG je otac VV, odnosno deda maloletne BB.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 223/17 od 25.01.2018. godine, u stavu prvom, odbijen kao neosnovan predlog tužioca VV da parnične stranke zajedno vrše roditeljsko pravo nad maloletnom BB, rođenom ...2017. godine, a u stavu drugom, određeno da će tužena AA samostalno vršiti roditeljsko pravo nad maloletnom BB, pa se maloletna BB poverava na dalju brigu, čuvanje i vaspitavanje tuženoj AA kao majci.

U stavu trećem izreke navedene presude, utvrđen je lični kontakt između maloletne BB i tužioca VV, kao oca, na taj način što će se viđanje do detetovih godinu dana, odvijati izvan prostorija Centra za socijalni rad, u prostoru prilagođenom uzrastu deteta u prisustvu majke u kućnim uslovima i u prostorijama igraonice u naselju ... u ... na prvom spratu TC „...“ ili pored tržnog centra i to nedeljom u periodu od 13 do 16 časova i sredom od 17 do 20 časova, uz obavezu tužioca kao oca da pristupi na navedene adrese igraonica i uz obavezu tužene kao majke da pristupa na navedene adrese igraonica zajedno sa maloletnom ćerkom, potom od godinu dana do dve godine maloletne BB viđanje će se odvijati svake subote od 10 do 18 časova te jedan radni dan u trajanju od tri sata, bez prisustva majke, a u periodu od druge do treće godine maloletne BB viđanje će se odvijati od subote od 10 časova do nedelje u 17 časova sa noćenjem, a od treće godine maloletne BB svaki drugi vikend u mesecu, od petka poslepodne od 17 časova do nedelje posle podne do 17 časova te naizmenično državnim i verskim praznicima, na dan krsne slave oca kao i polovinu svih školskih raspusta, a sve to u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Iz navedenog jasno proizlazi da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 223/17 od 25.01.2018. godine, u stavu trećem određen način održavanja ličnih odnosa maloletne BB sa ocem VV.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, delo okrivljene AA, nije po zakonu krivično delo jer činjenični opis dela iz izreke prvostepene presude ne sadrži elemente krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ.

U konkretnom slučaju, u izreci prvostepene presude, nije opisana radnja izvršenja kao objektivni element krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ odnosno da je okrivljena onemogućila izvršenje pravnosnažne presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 223/17 od 25.01.2018. godine, ocu maloletne BB, VV. Navedenom pravnosnažnom presudom isključivo je određen način održavanja ličnih odnosa između maloletne BB VV, kao ćerke i oca, pa je za postojanje krivičnog dela iz člana 191. stav 3. KZ potrebno da je izvršenje ove presude u pogledu održavanja ličnih odnosa onemogućeno VV, kao ocu, a ne nekom od drugih srodnika.

Održavanje ličnih odnosa maloletne BB sa drugim srodnicima nije određeno pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 223/17 od 25.01.2018. godine, pa nepredavanje maloletne BB ocu VV, njenom dedi GG, ne predstavlja onemogućavanje izvršenja navedene pravnosnažne presude u smislu radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 191. stav 3. KZ.

Prema tome, u radnjama okrivljene AA, kako su opisane u optužnom aktu, a za koje je pravnosnažnom presudom oglašena krivom, nedostaje opis radnje krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, pa delo za koje se okrivljena goni nije krivično delo.

Pogrešno je, prema tome, stanovište nižestepenih sudova da radnje koje je okrivljena AA preduzela, a koje su opisane u izreci pobijane prvostepene presude, sadrže elemente krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, pa je prvostepeni sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljene, koju nije otklonio drugostepeni sud, na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Mire Pejović, kao osnovan i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, otklonio preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda tako što je okrivljenu na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ jer delo za koje je okrivljena pravnosnažno osuđena nije krivično delo.

Kako je Vrhovni kasacioni sud okrivljenu AA, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo, to je na osnovu člana 265. stav 1. ZKP odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i ostale navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, ali ih pri ovako zauzetom stavu, ne obrazlaže i ne ceni jer su bez uticaja na odlučivanje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                      Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić