Istom presudom okrivljeni je obavezan da u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude uplati paušalni iznos od 3.000,00 dinara pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda Prž 28692/21 od 30.12.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalba okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata Marka Lagatora i prvostepena presuda je potvrđena.

Nepravnosnažnim rešenjem Prekršajnog suda u Beogradu 11 Pr 90083/20 od 11.01.2022. godine, na osnovu člana 268. stav 1. Zakona o prekršajima, odbačena je kao nedozvoljena žalba Vladimira Stankovića, advokata iz ... izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Beogradu 11 Pr 90083/20 od 26.10.2021. godine, jer su žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata Marka Lagatora presudom Prekršajnog apelacionog suda Prž 28692/21 od 30.12.2021. godine, odbijene kao neosnovane i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda i nepravnosnažnog rešenja Prekršajnog suda u Beogradu 11 Pr 90083/20 od 11.01.2022. godine, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 45/22 od 10.02.2022. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i preinači pobijane presude tako što će prema okrivljenom AA, obustaviti prekršajni postupak, usled nastupanja zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka i odluči da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda..

Na sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, jer prvostepeni sud svoju presudu nije dostavio braniocu, kojeg je okrivljeni angažovao u okviru svog žalbenog roka.

Odredbom člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam odabere.

Članom 119. stav 6. Zakona o prekršajima propisano je da prava i obaveze branioca prestaju kada otkaže punomoćje ili kada okrivljeni opozove punomoćje.

Odredbom člana 136. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da se kada je izjava upućena preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra danom predaje onome kome je upućeno.

Članom 161. stav 1. istog zakona, propisano je da, ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu – dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih, i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim.

Prema članu 259. stav 1. Zakona o prekršajima, žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, a stavom 4. istog člana propisano je da rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca, od dana kada je njemu dostavljen prepis presude.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je okrivljeni prvostepenu presudu primio dana 24.11.2021. godine i istoga dana sudu preporučenom pošiljkom uputio opoziv punomoćja braniocu kojeg je imao tokom prekršajnog postupka, advokatu Marku Lagatoru. Podnesak okrivljenog o opozivu punomoćja imenovanom braniocu u sudu je primljen dana 26.11.2021. godine.

Nadalje iz spisa proizilazi da je ovaj branilac žalbu protiv prvostepene presude izjavio dana 25.11.2021. godine, a okrivljeni dana 30.11.2021. godine, nakon čega je, u žalbenom roku (koji je u konkretnom slučaju isticao 02.12.2021. godine), sudu putem pošte, dana 01.12.2021. godine uputio podnesak (koji je u sudu primljen 03.12.2021. godine), obaveštavajući sud da je angažovao novog branioca, advokata Vladimira Stankovića, uz koji podnesak je priložio i punomoćje za navedenog advokata, sa zahtevom za dostavljanje prvostepene presude ovom braniocu.

Branilac okrivljenog, advokat Vladimir Stanković je dana 10.01.2021. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude, koja mu prema stanju u spisima, nije dostavljena, a navedena žalba je rešenjem Prekršajnog suda u Beogradu 11 Pr 90083/20 od 11.01.2022. godine, odbačena kao nedozvoljena, dok je drugostepeni sud, postupajući po žalbi okrivljenog i njegovog branioca, advokata Marka Lagatora, čije zastupanje je okrivljeni opozvao pre izjavljene žalbe, iste odbio kao neosnovane.

Dakle, prema stanju u spisima, prvostepeni sud svoju presudu nije dostavio braniocu okrivljenog - advokatu Vladimiru Stankoviću, angažovanom u žalbenom roku okrivljenog, već samo okrivljenom AA i braniocu kome je opozvano punomoćje – advokatu Marku Lagatoru, na koji način je povredio pravo odbrane okrivljenog.

Kod napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je usled navedenog propusta u predmetnom prekršajnom postupku učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, s obzirom da protivno odredbi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, presuda Prekršajnog suda u Beogradu 11 Pr 90083/20 od 26.10.2021. godine nije dostavljena braniocu okrivljenog, angažovanom u okviru žalbenog roka okrivljenog, advokatu Vladimiru Stankoviću. Time što prvostepena presuda nije lično dostavljena braniocu okrivljenog, advokatu Vladimiru Stankoviću, ovom braniocu je uskraćena mogućnost da kao ovlašćeno lice za podnošenje redovnog pravnog leka protiv prvostepene presude, shodno članu 259. stav 1. Zakona o prekršajima, blagovremeno izjavi žalbu u korist okrivljenog, odnosno povređeno je pravo okrivljenog na odbranu. Navedeni propust prvostepenog suda nije uočio drugostepeni sud, čineći i sam istu povredu zakona, na taj način što, prilikom odlučivanja o žalbama okrivljenog i branioca, advokata Marka Lagatora, nije primetio da je navedenom braniocu opozvano punomoćje pre izjavljivanja žalbe, pa je odlučio i o toj žalbi.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, pobijane prvostepene resude bi trebalo ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na dalje postupanje.

Međutim, kako je okrivljeni prekršaj koji mu je stavljen na teret, prema izreci prvostepene presude, učinio dana 09.01.2020. godine, to je istekom dana 09.01.2022. godine nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 84. stav 1. i stav 7. Zakona o prekršajima.

Naime, odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana, propisano je da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.

Kako se zastarelost prekršajnog gonjenja računa od dana učinjenog prekršaja, to je u konkretnom slučaju zastarelost nastupila istekom dana 09.01.2022. godine, a iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijane presude, tako što je prekršajni postupak protiv okrivljenog obustavio, na osnovu člana 287. stav 4. u vezi sa članom 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima.

Imajući u vidu da je protiv okrivljenog obustavljen prekršajni postupak, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

Kada je u pitanju predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti, u delu u kome je podnet protiv nepravnosnažnog rešenja Prekršajnog suda u Beogradu 11 Pr 90083/20 od 11.01.2022. godine, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je isti, u tom delu nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 285. stav 1. Zakona o prekršajima u tački 1) i 2) propisano je iz kojih razloga se protiv pravnosnažne presude može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da se u prekršajnom postupku zahtev za zaštitu zakonitosti može se podneti samo protiv pravnosnažne odluke.

Kako iz spisa predmeta proizilazi da je Republički javni tužilac zahtev za zaštitu zakonitosti podneo dana 14.02.2022. godine, dakle pre nego što je odlučeno o žalbi izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Beogradu 11 Pr 90083/20 od 11.01.2022. godine odnosno pre nego što je to rešenje postalo pravnosnažno, to je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, u delu koji se odnosi na navedeno rešenje, odbačen kao nedozvoljen, obzirom da je podnet protiv nepravnosnažne odluke suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu I izreke presude doneo na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, dok je odluku u stavu II izreke, doneo shodno članu 285. stav 1. Zakona o prekršajima.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić