Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, s obzirom da je drugostepeni sud pravilno i potpuno primenio odredbe procesnog zakona koje su bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Takođe, drugostepeni sud je cenio žalbene navode od značaja i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen na radnom mestu „mornar“ u Komercijalno – transportnom sektoru kod tuženog po Ugovoru o radu od 16.03.2007. godine sa pratećim aneksima. Rešenjem tuženog od 04.07.2016. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog težih povreda radne obaveze, na osnovu člana 179. stav 2. tač. 1. i 5. Zakona o radu, u vezi sa članom 137. stav 1. tač. 8, 22, 33, 38. Kolektivnog ugovora koji se primenjuje kod tuženog. Teže povrede radne obaveze koje su tužiocu stavljene na teret sastoje se u nesavesnom ili nemarnom izvršavanju radne obaveze, neovlašćenom vršenju posluge odnosno upotrebi sredstva poverenih za izvršavanje poslova, povredi propisa o zaštiti i bezbednosti na radu i postupanju koje je suprotno Pravilniku tuženog o bezbednosti i zdravlju na radu. Takođe, tužiocu je stavljeno na teret da nije prijavio odnosno da je prikrivao izvršene povrede radne obaveze ili krivično delo učinjeno na radu ili u vezi sa radom. Rešenje sadrži navod da su svi članovi posade broda „BB“ izvršili teže povrede radne obaveze iz razloga što je u baržama za suvi teret, koje je brod „BB“ gurao, pronađena određena količina tečnog goriva koje je, protivno zakonu i svim propisima, između barži bilo skladišteno i kasnije otuđeno. Na navode iz upozorenja od 17.06.2016. godine, koje je iste sadržine kao osporeno rešenje, tužilac se izjasnio, navodeći da je mornar i da njegovo radno mesto nije u vezi sa pretakanjem goriva u pramačne pikove.

Tužilac je bio član posade broda „BB“ na poziciji „mlađi brodski mornar“, koji je po transportnom zadatku počev od aprila 2016. godine putovao na relaciji Izmail (Ukrajina) – Smederevo (Srbija) sa robom koja se transportuje u čvrstom rasutom stanju (sirovine, rude za Železaru). Tuženi je prvu kontrolu izvršio 11.05.2016. godine na lokaciji sidrišta u Kladovu, kada je pregledom broda i pet barži koje je brod potiskivao, u pramčanim pikovima barži br. .. i .. koje su bile namenjene za prevoz rasutog tereta, pronađena određena supstanca za koju se sumnjalo da je gorivo i brod je nastavio uzvodnu plovidbu ka Smederevu. Druga kontrola je izvršena u Smederevu 13.05.2016. godine kada je komisija tuženog uzela uzorak goriva koje je kako poslodavac navodi, kupljeno na 61. nautičkoj milji od Ukrajine i koje se nazilo se na tankovnom brodu. Prema tvrdnjama poslodavca, to gorivo sa verovatnoćom od 80% podudara se sa gorivom pronađenim između barži. Povodom opisanog događaja, svim članovima posade je otkazan ugovor o radu.

Pre otkaza, tužilac je kod tuženog radio deset godina i ponašao se savesno i odgovorno, ima nezaposlenu suprugu i obavezu izdržavanja dvoje maloletne dece, pa je po zahtevu tužioca za naknadu štete umesto reintegracije, visina štete utvrđena iz potvrde tuženog o ostvarenoj prosečnoj mesečnoj neto zaradi koja je iznosila 31.167,16 dinara i tužiocu je dosuđena naknada u visini od osam zarada (u izreci prvostepene presude pogrešno iznačen iznos od šest zarada), što ukupno iznosi 249.337,28 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu poništeno kao nezakonito i obavezan tuženi da umesto vraćanja na rad, tužiocu naknadi štetu u iznosu od osam prosečnih zarada koje bi tužilac ostvario da je nastavio da radi kod poslodavca.

Sud u radnom sporu ceni zakonitost rešenja sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, činjeničnih navoda iz rešenja o otkazu ugovora o radu i primene pravila otkaznog postupka. Rešenje o otkazu ne sadrži činjenice na osnovu kojih je tuženi utvrdio da je tužilac odgovoran za povrede radne obaveze zbog kojih mu je prestao radni odnos.

Naime, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 2. tač. 1, 2. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005...75/14) rešenjem tuženog od 04.07.2016. godine. Prema navedenim odredbama zakona poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.), ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja (tačka 2.) i ako učini druge povrede radnih obaveza utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 5.). Takođe, spornim rešenjem tuženi je posredno (blanketno) utvrdio povredu radne obaveze, i to upućivanjem na krivično delo koje je kako je navedeno u rešenju, tužilac prikrio, i upućivanjem na povredu radne obaveze koju je izvršilo drugo zaposleno lice, koje je kako tuženi navodi, tužilac takođe prikrivao. Upozorenje i osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu sadrže povrede radne obaveze utvrđene Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom tuženog u članu 137. stav 1. tač. 8, 22, 33 i 38., koje su taksastivno nabrojane, kao i detaljan opis događaja povodom koga je tužiocu i svim članovima posade broda „BB“ otkazan ugovor o radu u periodu od ukrcavanja do iskrcavanja dana 13.05.2016. godine, a sve zbog činjenice da je u baržama koje je brod potiskivao pronađena određena količina dizel goriva. Međutim, osporeno rešenje ne sadrži radne dužnosti utvrđene ugovorom o radu koje je tužilac bio u obavezi da izvrši kao brodski mornar za koje poslodavac nalazi da ih nije izvršavao propuštanjem da ih izvrši ili koje je nesavesno izvršavao. Nisu navedena ni ovlašćenja koja je imao, a koja je zloupotrebio ili prekoračio, niti je naveden navodni učinilac krivičnog dela ili lice koje je izvršilo povredu radne obaveze za koje poslodavac tvrdi da ih je tužilac prikrivao. Stoga odluka o otkazu ne može opstati jer ne sadrži podatke i činjenice u pogledu mesta, vremena i načina povrede radne dužnosti na osnovu koje se povreda može identifikovati što su osnovni elementi izricanja odluke. Zbog izostanka opisa radnje izvršenja povrede radne obaveze, ne može se izvesti zaključak o subjektivnom odnosu tužioca prema radnji izvršenja i stepenu njegove odgovornosti, uzimajući o obzir ovlašćenja i obaveze brodskog mornara iz ugovora o radu. Pri tome se ni komisijski izveštaj o izvršenoj kontroli od 13.05.2016. godine, koji je prethodio upozorenju i rešenju, ne može uzeti u obzir, jer se iz njegovog sadržaja ne može utvrditi radnja povrede radne dužnosti, odgovornost tužioca ni ostalih članova posade broda. Položaj i ovlašćenja iz ugovora o radu za tužioca i ostale članove posade pojedinačno (šta je svako od članova trebao da čini a propustio je), tuženi nije doveo u vezu sa nastalom protivpravnom radnjom. Shodno navedenom, rešenje o otkazu ugovora o radu je pravilno poništeno kao nezakonito, a navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

S obzirom da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, osnovan je zahtev tužioca za naknadu štete umesto vraćanja na rad u smislu člana 194. stav 4. Zakona o radu. Prilikom određivanja visine naknade, nižestepeni sudovi su cenili sve okolnosti, dužinu vremena provedenu na radu kod tuženog, porodični status tužioca i uverenje Nacionalne službe za zapošljavanje, te su pravilno zaključili da iznos od osam prosečnih zarada, odnosno ukupan iznos 249.337,28 dinara, predstavlja pravično odmerenu naknadu, kako je i obrazloženo nižestepenim presudama.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić