Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 194/21 od 20.05.2021. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, prvostepena presuda je preinačena, samo u pogledu odluke o kazni, tako što je drugostepeni sud okrivljene Gorana Kremenovića i Sašu Tomića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osudio i to okrivljenog Gorana Kremenovića na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 24.02.2017. godine do 31.01.2020. godine, kao i na meri zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora od 31.01.2020. godine do 30.07.2020. godine, a okrivljenog Sašu Tomića na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 24.02.2017. godine do 07.08.2017. godine, kao i na meri zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora od 07.08.2017. godine do 30.07.2020. godine, dok su, žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu u preostalom delu kao i žalbe branilaca okrivljenih u celosti, odbijene kao neosnovane a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

-branilac okrivljenog Saše Tomića, advokat Predrag Joksimović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 441. stav 1. i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači drugostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji kao i da preinači obe pobijane presude u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka; i

-branilac okrivljenog Gorana Kremenovića, advokat Goran Karadarević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Saše Tomića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na transkriptima i snimcima razgovora okrivljenih nastalim u periodu od 10.02.2017. godine do okončanja tajnog nadzora komunikacije dana 02.03.2017. godine, s obzirom na to da je u tom delu „probijen“ zakonski limit od šest meseci, koliko ukupno može trajati ova posebna dokazna radnja za krivična dela iz redovne nadležnosti, propisan članom 167. stav 3. ZKP, a na kom dokazu sud u odnosu na ovog okrivljenog u bitnom delu zasniva svoju presudu. U vezi sa tim branilac, dalje, navodi, da okolnost što je navedena posebna dokazna radnja prvobitno određena zbog postojanja osnova sumnje da se radi o krivičnim delima organizovanog kriminala, kada ista može trajati godinu dana, ne sme biti opravdanje za „probijanje“ zakonskog roka od šest meseci sa obrazloženjem da se zakonitost posebne dokazne radnje ceni naspram momenta njenog preduzimanja, kako se to ukazuje u nižestepenim presudama, imajući pritom u vidu da tužilac za organizovani kriminal protiv okrivljenog nije pokrenuo krivični postupak, već je isti započet donošenjem naredbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, a zatim vođen i okončan kao postupak za krivično delo iz redovne nadležnosti. Iz iznetih razloga, svi snimci i transkripti razgovora, koji se odnose na okrivljenog Sašu Tomića, nastali posle zakonskog roka od šest meseci, su, prema stavu odbrane, morali biti predati sudiji za prethodni postupak radi njihovog poništenja shodno odredbi člana 163. ZKP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Branilac okrivljenog Gorana Kremenovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitim dokazima i to na materijalu nastalom primenom posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije, koji se sastoji u audio zapisima i transkriptima snimljenih razgovora, prikupljenim nakon isteka roka od šest meseci od određivanja navedene radnje, imajući u vidu da se ovi dokazi mogu koristiti samo u postupcima u kojima je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, što u konkretnom slučaju nije Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Saše Tomića i Gorana Kremenovića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je posebna dokazna radnja tajni nadzor i snimanje komunikacija prema okrivljenom AA određena na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala Pov – Po1 1563/16 od 29.07.2016. godine u trajanju od tri meseca, zatim, proširena naredbama od 25.08.2016, 09.09.2016, 16.09.2016, 23.09.2016. i 06.10.2016. godine, i produžena za još po tri meseca naredbama od 27.10.2016. i 01.02.2017. godine, koje su proširene naredbama od 28.11.2016. i 08.02.2017. godine, a naredbom od 02.03.2017. godine prekinuto je izvođenje navedene posebne dokazne radnje. Posebna dokazna radnja tajni nadzor i snimanje komunikacije određena je i prema okrivljenom Goranu Kremenoviću naredbom sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala Pov-Po1 1713/16 od 10.08.2016. godine u trajanju od tri meseca, zatim proširena naredbama od 22.08.2016. i 23.09.2016. godine i produžena za još po tri meseca naredbama od 09.11.2016. godine i 08.02.2017. godine, koje su proširene naredbama od 06.01.2017. i 02.02. 2017. godine, a naredbama od 02.03.2017. godine prekinuto je izvođenje navedene posebne dokazne radnje.

Prema odredbi člana 167. stav 3. ZKP, posebna dokazna radnja tajni nadzor komunikacije može trajati tri meseca, a zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza može se produžiti najviše za tri meseca, a ako je reč o krivičnim delima iz člana 162. stav 1. tačka 1) ZKP, tog zakonika, ista se može izuzetno produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca, kao i da se sprovođenje nadzora prekida čim prestanu razlozi za njegovu primenu.

Po nalaženju ovog suda, naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala i to Pov Po1 1536/16 od 29.07.2016. godine o određivanju posebne dokazne radnje trajni nadzor komunikacije i snimanja prema okrivljenom AA i Pov Po1 1713/16 od 10.08.2016. godine o određivanju navedene mere protiv okrivljenog Gorana Kremenovića, donete su u skladu sa članom 2. Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i člana 161. stav 1, 162, 166, 167. i 168. ZKP, na osnovu pisanog i obrazloženog predloga Tužioca za organizovani kriminal, pri čemu iz istih proizlazi da su u vreme njihovog donošenja bili ispunjeni zakonski uslovi za određivanje posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije iz člana 166. ZKP, zbog postojanja osnova sumnje da okrivljeni vrše krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ, sa elementima organizovanog kriminala, za koja krivična dela se navedena mera mogla odrediti i pritom navedeno da se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi odnosno da bi njihovo prikupljanje u konkretnom slučaju na drugi način bilo znatno otežano.

Kako su u konkretnom slučaju postojali osnovi sumnje da okrivljeni vrše krivična dela iz člana 162. stav 1. tačka 1) ZKP, za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, to su postojali zakonski uslovi da se po isteku roka od šest meseci od određivanja posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije, ista produži još dva puta u trajanju od po tri meseca u smislu odredbe člana 167. stav 3. ZKP, na pisani i obrazloženi predlog Tužioca za organizovani kriminal, što je u konkretnom slučaju i učinjeno donošenjem naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, Pov-Po1 1563/16 od 01.02.2017. godine, protiv okrivljenog AA i Pov – Po1 1713/16 od 08.02.2017. godine protiv okrivljenog Gorana Kremenovića.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u vreme određivanja i produženja posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije bili ispunjeni zakonski uslovi za njenu primenu, uključujući i rok od godinu dana koliko ova mera može trajati, u smislu člana 167. stav 3. ZKP, kada je reč o krivičnim delima iz člana 162. stav 1. tačka 1) ZKP, te da se zakonitost posebnih dokaznih radnji ceni u vreme njihovog preduzimanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su transkripti i snimci razgovora pribavljeni na zakonom propisan način i u zakonskom okviru od godinu dana (sprovođenje nadzora u odnosu na okrivljene AA i Gorana Kremenovića je trajalo oko osam meseci), i stoga predstavljaju zakonite dokaze koji su mogli biti korišćeni u ovom krivičnom postupku.

Sledstveno iznetom činjenica na koju se ukazuje u zahtevima branilaca okrivljenih Saše Tomića i Gorana Kremenovića, da je ovaj krivični postupak po završetku predistražnog postupka tokom koga je preduzimana posebna dokazna radnja, vođen i okončan pred sudom redovne nadležnosti, po oceni ovog suda, nije od uticaja na zakonitost navedenih dokaza.

Branilac okrivljenog Saše Tomića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodima da se u smislu člana 164. ZKP, slučajnim nalazom pored drugog krivičnog dela koja nije obuhvaćena naredbom smatra isključivo i jedino učinilac krivičnog dela iz člana 162. ZKP, a u konkretnom slučaju naredbe o prisluškivanju su donete prema okrivljenima AA i Goranu Kremenoviću, u kojoj komunikaciji se pojavljuje okrivljeni Saša Tomić, kao slučajni nalaz, a iz koje proizlazi da ovaj okrivljeni u tom trenutku nije bio učinilac bilo kog krivičnog dela iz člana 162. ZKP, već da je eventualno pripremao izvršenje krivičnog dela iz člana 246. KZ iz kojih razloga se snimci i transkripti razgovora nisu mogli koristiti kao dokaz u ovom krivičnom postupku, već da bi isti eventualno mogli predstavljati samo operativne podatke na osnovu kojih bi se uz ispunjenje uslova iz člana 161. ZKP, morala doneti posebna naredba o prisluškivanju u odnosu na okrivljenog Sašu Tomića.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Tomića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 164. ZKP, koja se odnosi na pitanje slučajnog nalaza, propisano je da se, ako je preduzimanjem posebnih dokaznih radnji prikupljeni materijal o krivičnom delu ili učiniocu koji nije bio obuhvaćen odlukom o određivanju posebnih dokaznih radnji, takav materijal može koristiti u postupku samo ako se odnosi na krivično delo iz člana 162. ZKP.

Iz sadržine zabeležene telefonske komunikacije, prikupljene primenom posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije određene prema okrivljenima AA i Goranu Kremenoviću, koja se obavljala putem telefona između jednog istog NN lica i okrivljenih Gorana Kremenovića i Saše Tomića, utvrđeno je da je okrivljeni Goran Kremenović u vremenskom periodu od 29.08.2016. godine do 23.02.2017. godine, ostvarivao telefonsku komunikaciju sa NN licem i okrivljenim Sašom Tomić iz koje proizlazi da je okrivljeni Saša Tomić angažovan od strane okrivljenog Gorana Kremenovića za prevoz opojne droge cannabis sa područja Bujanovca do Novog Sada, kao i za kupovinu i prepravku automobila koji će biti korišćen za tu svrhu, nakon čega su se okrivljeni Goran Kremenović i Saša Tomić, dana 21.02.2017. godine odvezli na područje AP KiM i sa NN licem dogovorili vreme i mesto kada okrivljeni Saša Tomić treba da preuzme opojnu drogu u količini navedenoj u razgovoru okrivljenog Gorana Kremenovića i NN lica, da bi zatim okrivljeni Saša Tomić dana 23.02.2017. godine na dogovorenom mestu preuzeo i potom prevozio predmetnu opojnu drogu putem od Bujanovca do Novog Sada, koja je istog dana i pronađena i oduzeta od okrivljenog.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je okrivljeni Saša Tomić, u vreme preduzimanja posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije prema okrivljenima AA i Goranu Kremenoviću, neovlašćeno radi prodaje držao i prenosio predmetnu opojnu drogu tako što je prevozio istu, što su radnje izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, pa se samim tim okrivljeni smatra učiniocem tog krivičnog dela, koje je obuhvaćeno članom 162. ZKP, zbog čega se materijal prikupljen primenom navedene posebne dokazne radnje mogao koristiti u krivičnom postupku u smislu člana 164. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Saše Tomića i Gorana Kremenovića u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog Saše Tomića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom i to odlukom o troškovima krivičnog postupka povređeno načelo reformatio in peius na štetu okrivljenog sa obrazloženjem da je okrivljeni Saša Tomić prethodnom prvostepenom presudom K 11/18 od 22.06.2018. godine oslobođen od plaćanja troškova krivčinog postupka i nagrade postavljenog branioca, na koju odluku javni tužilac u tom delu nije izjavio žalbu, tako da je pobijanom pravnosnažnom presudom donetom u ponovnom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude po žalbi branioca, pogoršan položaj okrivljenog u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka time što je obavezan na naknadu troškova i nagrade branioca po službenoj dužnosti nastalih u toku prethodnog prvostepenog postupka.

Odredbom člana 453. ZKP, koja propisuje zabranu preinačenja na štetu optuženog, određeno je da se, ako je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Dakle, prema citiranoj zakonskoj odredbi, zabrana preinačenja na štetu okrivljenog, odnosi se na strožu pravnu kvalifikaciju krivičnog dela i strožu krivičnu sankciju, što znači da se ova procesni institut ne može primeniti na odluku o troškovima krivičnog postupka, pa je Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 453. ZKP, ocenio kao neosnovane.

Pored iznetog, branilac okrivljenog Saše Tomića, u zahtevu ističe i to da je prvostepeni sud i pored zahteva odbrane za oslobađanje okrivljenog od naknade troškova krivičnog postupka istog obavezao na njihovo plaćanje, a da je drugostepeni sud odlučujući o žalbi branioca izjavljenoj protiv prvostepene presude u tom delu našao da je visina troškova postupka takva da njihovim plaćanjem neće biti dovedeno u pitanju izdržavanje okrivljenog niti lica koje on eventualno izdržava, koje obrazloženje je nejasno i ne sadrži razloge da li je sud uopšte i šta je od činjenica vezanih za materijalnu situaciju okrivljenog iznetih od strane odbrane cenio prilikom donošenja odluke, ukazujući na porodične i materijalne prilike okrivljenog zbog kojih je postojao zakonski osnov da se okrivljeni oslobodi dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka u smislu člana 264. stav 4. i člana 266. ZKP.

Po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva osporava činjenični zaključak suda da je s obzirom na materijalno stanje okrivljeni mogao biti obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, kao i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, učinjenu drugostepenom presudom.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Saše Tomića se poziva i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, navodima da je sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom dao prevelik značaj utvrđenoj otežavajućoj okolnosti – količini opojne droge pronađene u vozilu okrivljenog, ne ceneći činjenice da se radi o situacionom krivičnom delu i da kod okrivljenog nije bilo nikakve upornosti u vršenju kriminalne aktivnosti, te da bi se, imajući u vidu utvrđene olakšavajuće okolnosti izricanjem kazne zatvora u trajanju od tri godine, ostvarila svrha kažnjavanja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog Saše Tomića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić