Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-549/21 od 08.11.2021. godine, delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Kraljevu, okrivljenih AA i BB i njihovih branilaca i presuda Višeg suda u Kraljevu K.44/18 od 19.05.2021. godine, preinačena i to tako što je u stavu jedan izreke okrivljena AA oglašena krivom zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ, za koje joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ za koje joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 30 dana, te je osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine u koju je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 23.07.2014. godine do 26.08.2014. godine, a okrivljena BB je oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. KZ i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, u koju je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 23.07.2014. godine do 26.08.2014. godine. Izrečene kazne će se izvršiti tako što će ih okrivljene izdržavati u prostorijama u kojima stanuju uz primenu elektronskog nadzora, stim da iste ne smeju napuštati prostorije u kojima stanuju osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljene jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne izdrže u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Od okrivljenih je na osnovu člana 91. i 92. KZ oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i odlučeno je o troškova krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u stavu jedan izreke presude. U stavu dva izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-549/21 od 08.11.2021. godine okrivljena BB je oslobođena od optužbe da je izvršila produženo krivično delo davanje mita iz člana 368. stav 1. u vezi člana 61. KZ i odlučeno je da troškovi krivičnog postupka, u ovom delu, padnu na teret budžetskih sredstava suda. Žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu, okrivljenih i njihovih branilaca, u preostalom delu su odbijene kao neosnovane.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3-3/22 od 21.03.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljene BB i njenih branilaca i presuda Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-549/21 od 08.11.2021. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu K.44/18 od 19.05.2021. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-549/21 od 08.11.2021. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Dušan Sakić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje Višem sudu u Kraljevu.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-549/21 od 08.11.2021. godine, u delu kojim je preinačena presuda Višeg suda u Kraljevu K.44/18 od 19.05.2021. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3-3/21 od 21.03.2022. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene BB - advokat Radovan Lopičić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe da je izvršila krivično delo trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. KZ ili iste ukine i to u delu u kojem je okrivljena BB oglašena krivom i predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu kao drugostepenom, na ponovno odlučivanje, pred izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Dušana Sakića je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB - advokata Radovana Lopičića neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene AA – advokat Dušan Sakić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama Višeg suda u Kraljevu i Apelacionog suda u Kragujevcu, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, navodima da je Apelacioni sud u Kragujevcu svojom presudom povredio odredbu člana 453. ZKP. Po stavu odbrane, drugostepeni sud je povećao kriminalnu količinu u odnosu na radnju krivičnog dela koja je opisana i predstavljena dispozitivom optužbe u odnosu na izreku prvostepene presude koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu K br. 75/14 od 22.12.2017. godine, jer je Viši javni tužilac protiv te presude izjavio žalbu u prvom redu zbog odluke suda o kazni, navodeći da se žali zbog povrede krivičnog zakona, ali prema sadržini te žalbe ta povreda se odnosi na stanovište javne tužbe da nije bilo osnova ublažiti zaprećenu kaznu, ni potrebnih uslova tehničke prirode za izricanje kazne zatvora koja bi se izdržavala u kućnim uslovima, da bi nakon ukidanja prve prvostepene presude, sud povredio zabranu preinačenja na gore iz člana 453. ZKP, time što je u nekim delovima izreke presude prihvatio izmenjenu optužnicu javnog tužioca od 10.07.2019. godine, a koja je izmenjena nakon ukidanja presuda usvajanjem žalbi okrivljenih i njihovih branilaca. Dalje se navodi da se presuda nije mogla izmeniti na njenu štetu ne samo u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, u smislu odredbe člana 453. ZKP, u ponovljenom postupku, već se ova zabrana odnosi i na nepovoljnije činjenično stanje i činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela. Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom koja je doneta, nakon otvorenog pretresa, a protiv koje se podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti „očistio“ presudu Višeg suda u Kraljevu samo onoliko koliko je ona bila u pogledu kriminalne količine uvećana sa četiri rečenice, u pojedinim delovima, od strane prvostepenog suda, na koje je ukazano žalbom odbrane, u odnosu na izmenjenu optužnicu Javnog tužioca Kto. 42/14 od 28.11.2017. godine, mada je i ta izmenjena optužnica nakon ukidanja već ranije donete presude predstavljala povredu u vidu zabrane preinačenja na gore. Izrekom presude Višeg suda u Kraljevu K br. 75/14 od 22.12.2017. godine, koja je ukinuta i protiv koje tužilac nije izjavio žalbu (po stavu odbrane iz napred iznetih razloga) okrivljena AA se tereti da je u sva tri navrata za po 100 evra sačinila rešenja najpre od 24.12.2012. godine, 04.04.2013. godine i 01.08.2013. godine (rešenja o odlaganju izvršenja kazne, a ne nacrta rešenja), odnosno okrivljenoj AA je stavljeno na teret da je sačinjavala ono što nikada, imajući u vidu njeno svojstvo referenta za izvršenje krivičnih sankcija ne bi mogla sačiniti, da bi iza toga javni tužilac menjao optužnicu, a da za to nije imao procesna ovlašćenja, a koju optužbu je potvrdio prvostepeni sud, pa je i pojačao, uvećavanjem kriminalne količine. Nakon toga Apelacioni sud u Kragujevcu je u tim delovima, „očistio“ činjenični supstrat izreke presude i sveo je na radnju krivičnog dela primanje mita kroz ovlašćenja u vidu preduzete službene radnje AA da za nekakve pare sačinjava nacrte rešenja. Takođe, Apelacioni sud u Kragujevcu je sišao jedan činjenični stepenik niže u odnosu na ono za šta je AA po ukidanju presude mogla da odgovara, a što procesno predstavlja predmet dokazivanja i nikako ne bi mogla biti oglašena krivom i osuđena, na način kako je to Apelacioni sud uradio, jer „nacrti rešenja“ postaju „rešenja“, tek po potpisivanju istih od strane predsednika suda.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud nije prekršio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, s obzirom da preinačena presuda nije izmenjena na štetu okrivljene AA, niti u pogledu krivične sankcije niti u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Naime, Apelacioni sud u Kragujevcu je svojom presudom KŽ1-549/21 od 08.11.2021. godine, delimičnim usvajanjem izjavljenih žalbi, pored ostalog i branioca okrivljene AA, našao da je njegova žalba osnovana kada je okrivljena AA, u datoj procesnoj situaciji oglašena krivom za nove radnje koje nisu bile sadržane u prvobitnoj optužnici već u izmenjenoj optužnci nakon ukidanja prvostepene presude, a kojim radnjama je povećana količina kriminalne delatnosti, zbog čega je Apelacioni sud, kao drugostepeni sud iz izreke prvostepene osuđujuće presude u odnosu na okrivljenu AA izostavio dodatne radnje okrivljene koje nisu bile opisane u prvobitnoj optužnici na osnovu koje je doneta prvobitna prvostepena presuda koja je i ukinuta, a koje se sastoje u uzimanju izjave veštaka medicinske struke da je osuđeni VV oboleo od teške hronične bolesti, a na koji način je dodata veća količina kriminalne delatnosti u odnosu na ovu okrivljenu.

Postupajući na opisani način Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni sud je, po stavu ovog suda, upravo i otklonio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP.

Time što je sud, službene radnje opredelio u vidu izrade „nacrta rešenja“ (dok je u prvobitnoj optužnici stajalo da je okrivljena AA izradila „rešenja“), Vrhovni kasacioni sud nalazi da na opisani način okrivljena nije oglašena krivom za teže krivično delo niti za veći stepen krivice, odnosno nije oglašena krivom za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju od one za koju je prvobitno optužena, obzirom da je i u prvobitnoj optužnici navedeno da je okrivljena AA kao referent za izvršenje krivičnih sankcija imala službeno ovlašćenje da izrađuje nacrte odluka, pa je činjenični opis u izmenjenoj optužnici samo upodobljen opisu službenih ovlašćenja koja proizilaze iz Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Osnovnom sudu u Novom Pazaru u kojem je okrivljena bila zaposlena. Imajući u vidu sve napred navedeno, to drugostepeni sud – Apelacioni sud u Kragujevcu, postupajući na opisani način, nije povredio zabranu preinačenja na gore, propisanu odredbom člana 453. ZKP, te su shodno tome neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Dušana Sakića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljene AA - advokat Dušan Sakić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da opisana radnja krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, ne predstavlja radnju krivičnog dela, jer nije jasno koju to službenu radnju nije smela okrivljena AA izvršiti, pa je primila novac. Naime, po stavu odbrane sačinjavanje nacrta rešenja ne predstavlja službenu radnju u smislu objekta radnje krivičnog dela iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ. S tim u vezi branilac navodi da, svojstvo izvršioca - referent za izvršenje krivičnih sankcija u Osnovnom sudu u Novom Pazaru i službene radnje koju taj izvršilac obavlja moraju biti čvrsto povezani, da bi se sve to moglo svesti na subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela u pitanju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljene AA- advokat Dušan Sakić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljene iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi, u obrazloženju presude na strani 18 stav dva dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pri tome, okrivljena AA je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ, a ne kako to branilac okrivljene pogrešno označava u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 367. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ). Takođe, i po stavu Vrhovnog kasacionog suda, okrivljena AA je imala svojstvo službenog lica u smislu odredbe člana 112. stav 3. tačka 4) KZ, kojom je propisano da se službenim licem smatra i lice kojem je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova, a što je u konkretnom slučaju bilo i kod okrivljene AA, jer je istoj, prema rečima njenog pretpostavljenog – VF predsednika suda suštinski bilo povereno vršenje pojedinih službenih poslova i dužnosti, odnosno bila je u konkretnom slučaju obrađivač predmeta u IK (predmetima izvršenja krivičnih sankcija).

Branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava zapisnik o saslušanju okrivljene BB, dat pred ovlašćenim službenim licima PS Raška u prisustvu branioca advokata Miloja Cvetića iz ... . Naime, po stavu odbrane, okrivljenoj je uskraćeno pravo na izabranog branioca, jer nije izričito pozvana da se izjasni da li želi ili ne želi da izabere svog branioca. Obaveza organa postupka je, da u potpunosti i dosledno primeni odredbu člana 85. stav 3. ZKP i da okrivljenog pozove da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, odnosno da li želi da ga zastupa izabrani branilac, uz upozorenje da će, ako ne izabere svog branioca, u slučaju obavezne odbrane, tada biti postavljen branilac po službenoj dužnosti i da takvu izjavu okrivljenog unese u zapisnik.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljene AA - advokat Dušan Sakić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljene AA iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi u obrazloženju presude na strani 17 stav četiri i pet i strani 18 stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB - advokata Radovana Lopičića je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene BB – advokat Radovan Lopičić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je optužnicom Višeg javnog tužioca u Kraljevu okrivljenoj BB stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 366. stav 1. KZ zbog toga što je zahtevala novac i primila jednu trenerku kako bi „ ...korišćenjem svog pretpostavljenog uticaja za koji je okrivljenom VV prikazala da kao višegodišnji upravitelj pisarnice u Osnovnom sudu u Novom Pazaru poznaje više lica koji mogu doneti ovu odluku i da preko žene koja je zaposlena u Vladi Republike Srbije može izdejstvovati da se u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva prave RS donese odluka po kojoj će se okrivljenom VV promeniti mesto izdržavanja kazne zatvora ...“ dok je u izreci presude Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-549/21 od 08.11.2021. godine, u ovom delu navedeno „ ... da korišćenjem svog pretpostavljenog uticaja i to preko izvesnih lica iz Beograda, a koja lica je upoznala kao višegodišnji upravitelj pisarnice Osnovnog suda u Novom Pazaru, posreduje da nadležni organ – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu donese odluku po kojoj će se okrivljenom VV promeniti mesto izvršenja kazne zatvora ...“. Na opisani način, po stavu odbrane, učinjena je povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer iz izreke presude proizilazi da će okrivljena svoj pretpostavljeni uticaj izvršiti preko izvesnih lica iz Beograda, dok iz dispozitiva optužnog akta proizilazi da će okrivljena svoj pretpostavljeni uticaj izvršiti preko žene koja je zaposlena u Vladi Republike Srbije.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice – okrivljenu BB i na isto krivično delo – trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude, a ovo imajući u vidu da su u odnosu na okrivljenu BB bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da u bitnom postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u preciziranoj optužnici.

Iz navedenih razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Apelacioni sud u Kragujevcu je prilagodio izreku presude činjeničnom stanju koje proizilazi iz izvedenih dokaza, pri čemu nije izmenjena suština činjeničnog opisa radnje iz optuženja - „korišćenjem svog pretpostavljenog uticaja“ tako da nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude, niti je tim izmenama sud uvećao kriminalnu količinu na štetu okrivljene BB u pogledu krivice, pa su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB - advokata Radovana Lopičića, kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB - advokata Radovana Lopičića je nedozvoljen.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je okrivljenoj u toku postupka povređeno pravo na odbranu, obzirom da je u toku postupka predlagala izdvajanje iz spisa zapisnika o saslušanju BB Ku br. 11997/14 od 23.07.2014. godine sastavljen pred PU Kraljevu u policijskim prostorijama Raška, jer je pribavljen suprotno članu 85. stav 5. ZKP, ali i zbog toga što je on plod primene psihičke torture. Branilac okrivljene iznetim navodima, po stavu ovog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, označavajući napred navedeni zapisnik kao nezakonit dokaz. Međutim, obrazlažući označenu povredu zakona branilac u suštini osporava činjenično stanje vezano za okolnosti pod kojim je obavljeno saslušanje okrivljene BB odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodeći da drugostepeni i sud trećeg stepena daju potpuno neprihvatljivo obrazloženje da navedena odbrana okrivljene nije posledica primenjene psihičke torture, jer je okrivljena bila sposobna za rasuđivanje, a zapisnik o datoj odbrani je potpisala u prisustvu branioca angažovanog po službenoj dužnosti, a da pri tom sudovi ne „tretiraju“ nalaz i mišljenje veštaka medicinske struke da su tegobe koje je okrivljena BB imala pri davanju navedene odbrane „mogle uticati na pravilno rasuđivanje i odlučivanje“, a koji nalaz i mišljenje je trebalo tumačiti i obrazložiti u skladu sa ostalim izvedenim dokazima, koji nedvosmisleno, po stavu odbrane, ukazuju na psihičku torturu. Stim u vezi branilac označava i ukazuje na Konvenciju o ljudskim pravima, sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, kao i sudsku praksu Vrhovnog kasacionog suda i Apelacionog suda u Kragujevcu.

Pored izentog, branilac okrivljene ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP, navodima da je pred Apelacionim sudom u Kragujevcu, kao sudom trećeg stepena, okrivljenoj povređeno pravo na zakonom ustanovljeni sud, obzirom da ni jedno od troje sudija - sudija Đorđe Ristić, predsednik veća, Zorica Đurić i Danijela Savić, članovi veća, nije raspoređeno u veće nadležno za odlučivanje po žalbama u trećem stepenu.

Takođe, ovaj branilac, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodima da su u izreci potvrđene drugostepene presude nejasno i nepotpuno opisani objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela koji se okrivljenoj BB stavljaju na teret, kao i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da pobijane presude ne sadrže razloge o tome, na osnovu kojih dokaza se utvrđuje da je okrivljena BB imala pretpostavljeni uticaj da izdejstvuje promenu mesta izdržavanja kazne okrivljenom VV, a da se iz obrazloženja presude može zaključiti da drugostepeni i sud trećeg stepena krivicu okrivljene BB utvrđuje samo na osnovu njene odbrane u PS Raški i „prisluškivanih razgovora“ sa okrivljenim VV i GG.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, kao ni zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 3 i. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene BB – advokata Radovana Lopičića u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP, doneo odluku kao u stavu jedan izreke, a na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u stavu dva izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić