Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 52/22 od 01.03.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i branioca okrivljenog Ilije Ćurčića i presuda Višeg suda u Zrenjaninu 5K 52/21 od 14.12.2021. godine je potvrđena.

Protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 52/22 od 01.03.2022. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Vićentije Darijević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine drugostepenu presudu, te predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili da drugostepenu presudu preinači tako da usvoji žalbu branioca okrivljenog podnetu protiv prvostepene presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP) pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnžanu presudiu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ilije Ćurčića je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao da je drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koja se ogleda u činjenici da je u veću Apelacionog suda u Novom Sadu prilikom odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude veće bilo sastavljeno od sudije Đurđinje Bjelobabe, kao predsednika veća, Zorana Paripovića i Zdravke Pisarić, kao članova veća, koji su u istom sastavu odlučivali o produženju pritvora ovom okrivljenom i to u rešenju Kž2 1750/20 od 27.10.2020. godine i Kž2 487/21 od 08.04.2021. godine, kojom prilikom su po navodima branioca izrazili visok stepen određenosti u pogledu krivice okrivljenog, u većoj meri nego što je to neophodno za donošenje odluke o pritvoru.

Ovakvi navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prema okrivljenom rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu 3 Kpp.123/20 od 20.09.2020. godine određen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno ocenjeno je da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ukoliko bi bio na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti izvršenje krivičnog dela, a ovo usled činjenice da je okrivljeni osuđivan zbog istovrsnog krivičnog dela, te da se radi o licu koje je sklono vršenju krivičnih dela i da izrečene krivične sankcije nisu u dovoljnoj meri uticale na istog da ne vrši krivična dela, pa kako je u konkretnom slučaju postojala osnovana sumnja da je izvršio istovrsno krivično delo zbog kojeg je ranije osuđivan pritvor mu je određen. Po istom zakonskom osnovu i sa istim razlozima, naknadnim rešenjima okrivljenom je produžavan pritvor.

Nesporna je činjenica da je u obrazloženju rešenja Kž2 1750/20 od 27.10.2020. godine, koje branilac osporava u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, prilikom odlučivanja o žalbi na rešenje o produženju pritvora veće sastavljeno od sudija Đurđine Bjelobabe, Zorana Paripovića i Zdravke Pisarić, konstatovalo „da je okrivljeni opravdano sumnjiv da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, a ocena je i ovog suda da postoje te osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, a imajući u vidu njegov raniji život i činjenice koje proizilaze iz kaznene evidencije“. Međutim, navedena činjenica sama po sebi ne znači da su se navedene sudije-članovi veća izjasnili u većem stepenu jasnoće u pogledu krivice okrivljenog, što je pravni standard kod odlučivanja o ovom pitanju. Ovo iz razloga što su prilikom prethodnog odlučivanja o produženju pritvora razlozi od strane suda navedeni kao „osnovana sumnja“, u citiranom rešenju bez dodatnog izjašnjenja ili obrazloženja identični razlozi bili označeni kao „opravdana sumnja“. Dakle, poređenjem obrazloženja prethodnih odluka jasno je vidljivo da prilikom donošenja odluke u citiranom rešenju, sudije čije se izuzeće traži, kao članovi veća, nisu cenili niti obrazlagali nove činjenice u vezi opravdane sumnje koje daju veći stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog, već su cenjene okolnosti u vezi obeležja krivičnog dela ali bez bavljenja dokaznim razlozima i bez izjašnjenja u pogledu krivice koja bi bila izvan granice ispitivanja osnovane sumnje, pa su suprotni navodi zahteva u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

Takođe je neosnovano ukazivanje branioca da je ista povreda učinjena i u rešenju Kž2 487/21 od 08.04.2021. godine kojim je odbijena žalba na rešenje o produženju pritvora i u kome je navedeno „okrivljeni je dakle ranije osuđivan i zbog istovrsnog krivičnog dela za koje je u ovom postupku nepravnosnažno osuđen, pa sve navedene okolnosti i po oceni ovog suda, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da će okrivljeni Ilija Ćurčić ukoliko se nađe na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivična dela za koja je opravdano sumnjiv, te samim tim i opravdavaju dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru po ovom zakonskom osnovu...“. Tim pre što je rešenje Kž2 487/21 od 08.04.2021. godine doneto nakon donošenja prvostepene presude kojom je okrivljeni već osuđen za krivična dela koja su mu stavljena na teret, pa se ne može reći da su se članovi veća protivno odredbama zakona izjašnjavali u pogledu krivice s obzirom da je donošenjem prvostepene presude već zauzet stav u pogledu krivice okrivljenog donošenjem osuđujuće presude.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da sama činjenica da su sudije, koje su učestvovale u odlučivanju po redovnom pravnom leku podnetom na presudu kojom je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, u ranijoj fazi postupka, učestvovale u donošenju odluke o izjavljenim žalbama protiv rešenja o produženju pritvora protiv istog okrivljenog, ne dovodi u pitanje pretpostaku nepristrasnosti ovih sudija, zbog čega pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a kako se to neosnovano tvrdi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić