.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8750/2021
28.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., koju zastupa Ivana Vrzić, advokat iz ..., protiv tuženog Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 13163/20 od 16.06.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 28.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj, kao izuzetno dozvoljenoj, protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 13163/20 od 16.06.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 13163/20 od 16.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 13163/20 od 16.06.2021. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7907/19 od 27.02.2020. godine u stavovima prvom i drugom izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje za obavezivanje tuženog da joj isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskog zateznom kamatom na njih za period od aprila 2016. zaključno sa oktobrom 2018. godine, kao i njen zahtev za naknadu troškova postupka sa zakonskom zateznom kamatom.
Protiv pravnosnažne presude višeg suda donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20).
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.
Revizija je izuzetno dozvoljena, saglasno članu 404. stav 2. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. O zahtevu tužilje za naknadu štete zbog manje isplaćene penzije u periodu od aprila 2016. zaključno sa oktobrom 2018. godine, odlučeno je uz primenu materijalnog prava iz člana 109. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koja ne odstupa od one izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, kojima je odlučeno o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Naime, tužilja se opredelila za isplatu penzije u gotovini na adresi svog prebivališta i takvim izborom načina isplate prihvatila je i obavezu da plati poštarinu (cenu za pružene poštanske usluge) propisanu Pravilnikom o opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga („Službeni glasnik RS“, br.24/10...44/18). Pravnosnažne odluke drugačije sadržine, priložene uz reviziju, ne ukazuju nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke, primenom člana 405. i 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije imajući u vidu i odredbe čl. 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa čl. 468. stav 1. i 479. stav 6. ZPP i ocenio da je i u smislu tih zakonskih odredaba revizija nedozvoljena.
Naime, Zakonom o parničnom postupku je propisano da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (član 468. stav 1.), da u takvom sporu protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena (član 479. stav 6.), kao i da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.).
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.04.2019. godine radi naknade štete, a označena vrednost predmeta spora od 3.953,74 dinara, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti.
S obzirom da je pobijanom presudom donetom u drugom stepenu odlučeno u sporu male vrednosti i da u takvom sporu nije dozvoljena revizija, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
