Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Maravića, advokata Biserke Krpić, ukazuje da je Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni sud, usvajanjem žalbe javnog tužioca i preinačenjem prvostepene presude u delu odluke o krivičnoj sankciji, povredio načelo zabrane preinačenja na gore propisano odredbom člana 453. ZKP, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, koju branilac označava kao „bitnu povredu postupka“ i „pogrešnu primenu materijalnog prava“.

Prema navodima zahteva, izmena prvostepene presude na štetu okrivljenog ogleda se u tome što je drugostepeni sud usvajajući žalbu javnog tužioca izjavljenu zbog odluke o krivičnoj sankciji, a u kojoj je predloženo da sud okrivljenog osudi na kaznu zatvora u trajanju dužem od četiri godine i deset meseci, prvostepenu presudu preinačio tako što je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i četiri meseca. Drugostepeni sud, prema mišljenju branioca, nije bio ovlašćen da na takav način preinači prvostepenu presudu jer je osuđujući okrivljenog na kaznu zatvora u dužem trajanju, prekoračio žalbene navode javnog tužioca kojima je svaki drugostepeni sud u postupku po redovnom pravnom leku vezan.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, Viši javni tužilac u Zrenjaninu izjavio je žalbu na prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se pobijana presuda preinači i okrivljeni Nikola Maravić osudi na kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju od četiri godine i deset meseci, pa je drugostepeni sud, postupajući po toj žalbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, bio ovlašćen da okrivljenog Nikolu Maravića osudi na na kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju, konkretno na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i četiri meseca.

Prilikom preinačenja prvostepene presude u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, u ovom slučaju kazne zatvora, a po žalbi javnog tužioca u tom pravcu, drugostepeni sud je ovlašćen da samostalno ceni utvrđene olakšavajuće i otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog u smislu odredbe člana 54. KZ, i da, nakon što tim okolnostima da adekvatan značaj, okrivljenom izrekne krivičnu sankciju u okviru zaprećene kazne za krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom, bez obzira na to što u žalbi javnog tužioca nije precizno navedeno u kom dužem vremenskom trajanju se predlaže osuda na kaznu zatvora.

Prema tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je kod postojanja žalbe javnog tužioca u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, drugostepeni sud ovlašćen da okrivljenog osudi na kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju od one kazne zatvora koja mu je izrečena prvostepenom presudom, pa Apelacioni sud u Novom Sadu, u konkretnom slučaju, nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Maravića.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje navoda zahteva u delu u kom se ukazuje na „pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje“ zbog kog branilac okrivljenog Nikole Maravića, navodi da podnosi zahtev za zaštitu obzirom da povreda zakona iz člana 440. ZKP, povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, na koju se ukazuje navodima da drugostepeni sud nije pravilno odmerio kaznu zatvora s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, i povreda zakona iz člana 451. ZKP, ne predstavlja povreda zakona zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom drugostepenog suda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti okrivljenog Nikole Maravića, advokata Bisreke Krpić, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić