.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1995/2022
23.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Vještica, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nemanja Nikolić, advokat iz ..., radi činidbe i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1676/21 od 17.06.2021. godine, u sednici veća održanoj 23.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1676/21 od 17.06.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1676/21 od 17.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 27355/2016 od 18.09.2020. godine, stavom prvim izreke, nije dozvoljeno objektivno preinačenje tužbe. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa su obavezani tuženi da uklone kamere sa svoje kuće postavljene na istočni deo krova i to jednu na kosini krova do ulice ... i drugu na kosini krova do dvorišta ispod krova. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove isplate: 150.000,00 dinara zbog povrede prava na slobodu i 70.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.09.2020. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove isplate: još 70.000,00 dinara zbog povrede prava na slobodu i još 180.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 18.09.2020. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezani su tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplate 186.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1676/21 od 17.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen su kao neosnovane žalbe tuženih i prvostepena presuda je potvrđena u stavu drugom, u delu stava trećeg za obavezivanje tuženih da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na slobodu isplate 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.09.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava trećeg izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove na ime pretrpljenog straha isplate 70.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.09.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stav prvi i treći izreke), tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku, a kako to proizlazi iz navoda revizije.
Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 55/2014, 87/18, 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Naime, svaka eventualna pogrešna primena materijalnog prava ne dovodi do primene ovog instituta, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja. Pored navedenog, tuženi uz reviziju nisu pružili dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova.
Iz navedenih razloga, primenom članova 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.10.2016. godine, a vrednost pobijanog dela je 150.000,00 dinara.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
