Istom presudom, okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.154/22 od 16.03.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog AA, presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br.806/21 od 10.12.2021. godine preinačena je samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenom AA zbog produženih krivičnih dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. KZ okrivljenom utvrdio kazne zatvora u trajanju od po tri meseca, a za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ na osnovu odredaba članova 56. i 57. kaznu zatvora u trajanju od dve godine, nakon čega ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i četiri meseca, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 04.03.2021. godine do upućivanja okrivljenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene tom presudom, dok su u preostalom delu iste žalbe odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-advokat Slavko Pereski zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od krivične odgovornosti ili ga oglasiti krivim za izvršenje jednog produženog krivičnog dela iz člana 182a stav 1. u vezi člana 61. KZ te mu izreći blažu krivičnu sankciju, a da ga u odnosu na krivično delo iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. u vezi stava 1. KZ oslobodi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati postupajućem sudu – drugom veću, na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog AA - advokat Goran Karadarević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i u celini ili delimično ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili da u celini ili delimično preinači pobijane presude, uz istovremeni zahtev da se izvršenje pravnosnažne presude prekine.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, i nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtevi branilaca Slavka Pereskog i Gorana Karadarevića su neosnovani u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a zahtev branioca Gorana Karadarevića i u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, dok su isti zahtevi u ostalom delu nedozvoljeni, odnosno nemaju zakonom propisan sadržaj.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca Gorana Karadarevića pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

S tim u vezi, branilac u zahtevu ističe da su pobijanim presudama povređene odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, obzirom da je okrivljeni oglašen krivim zbog dva produžena krivična dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. KZ, pa kako su oštećene BB i VV na glavnom pretresu održanom dana 25.10.2021. godine izjavile da nisu zainteresovane za preuzimanje krivičnog gonjenja protiv okrivljenog u slučaju da tužilaštvo odustane od gonjenja, to su prema stavu branioca izjave oštećenih morale biti tumačene kao odustanak od predloga za krivično gonjenje za navedena krivična dela, te dakle javni tužilac nije bio ovlašćen za krivično gonjenje okrivljenog.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca Gorana Karadarevića se, po oceni ovoga suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni javni tužilac u Novom Sadu dana 27.04.2021. godine podneo optužnicu protiv okrivljenog AA zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio, pored ostalog, dva produžena krivična dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. u vezi člana 61. KZ, na štetu oštećenih BB i VV, kod kog optuženja je ostao do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, a za koja dela je okrivljeni, pored ostalog pravnosnažnom presudom oglašen krivim.

Dakle, krivični postupak protiv okrivljenog je vođen po optužnici javnog tužioca, podneti pored ostalog zbog dva produžena krivična dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koja dela se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, a na predlog oštećenih, te je sledstveno iznetom za krivično gonjenje okrivljenog u konkretnom slučaju ovlašćeni tužilac bio javni tužilac.

Pored navedenog, iz spisa predmeta proizilazi da su oštećene BB i VV odmah nakon kritičnog događaja podnele krivičnu prijavu protiv okrivljenog, zbog navedenih krivičnih dela, da su u svojstvu svedoka saslušane u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu dana 06.03.2021. godine i da su tom prilikom obe izjavile da su zainteresovane za krivični progon okrivljenog. I na glavnom pretresu održanom dana 25.10.2021. godine obe oštećene, i BB i VV, ostale su kod iskaza koje su dale prilikom ispitivanja u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu dana 06.03.2021. godine, pri čemu je oštećena BB kategorično izjavila i da je zainteresovana za krivični progon okrivljenog.

Imajući u vidu navedeno, te da eventualni odustanak od krivičnog gonjenja protiv okrivljenog mora biti eksplicitan i izričit, i to davanjem izjave o odustanku od predloga za krivično gonjenje javnom tužiocu, odnosno sudu pred kojim se vodi krivični postupak, pri činjenici da oštećene ovu izjavu nisu dale do završetka glavnog pretresa, te da se jedna od oštećenih na glavnom pretresu izjasnila da je zainteresovana za krivično gonjenje okrivljenog, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca Gorana Karadarevića da su izjave oštećenih sa glavnog pretresa morale biti tumačene isključivo u pravcu odustanka od predloga za krivično gonjenje okrivljenog, te da javni tužilac nije bio ovlašćeni tužilac u konkretnom slučaju.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Gorana Karadarevića u ovom delu.

Isti zahtev ocenjen je neosnovanim i u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. S tim u vezi, branilac Goran Karadarević u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u pogledu krivičnog dela opisanog pod tačkom dva izreke presude (iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. u vezi stava 1. KZ), pogrešno primenjen krivični zakon, obzirom da je umišljaj okrivljenog bio usmeren jedino i isključivo ka tome da napusti službene prostorije u kojima se nalazio, u kom cilju je i napao službeno lice, a zbog čega se prema stavu branioca u radnjama okrivljenog eventualno stiču elementi krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene radnje koje je sankcionisano Zakonom o javnom redu i miru (član 23. stav 1. ZJRM), a ne predmetno krivično delo.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, obzirom da je prema činjeničnom opisu pod tačkom 2 izreke pravnosnažne presude okrivljeni AA kritičnom prilikom, u prostorijama Policijske uprave u Novom Sadu, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, te svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, napao službeno lice u vršenju poslova javne bezbednosti, nanoseći mu laku telesnu povredu, tako što je, kada je priveden u prostorije Policijske uprave, pokušao da napusti službenu prostoriju u kojoj su se pored okrivljenog nalazili policijski službenici, a kada mu je oštećeni policijski službenik GG rekao „Stani, vrati se nazad“ okrivljeni mu je obuvenim stopalom zadao udarac u desnu nogu, u predelu potkolenice, a zatim i drugi udarac u desnu ruku, u predelu podlaktice, upućujući mu reči „... ti mater“, kojom prilikom mu je naneo lake telesne povrede, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog, iz kojih proizilazi da je kritičnom prilikom napao službeno lice u vršenju poslova javne bezbednosti, nanoseći mu pri tome laku telesnu povredu, to u radnjama okrivljenog očigledno stoje svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. u vei stava 1. KZ, zbog kog je pravnosnažnom presudom oglašen krivim. Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca Gorana Karadarevića i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Neosnovani su i navodi zahteva branioca Slavka Pereskog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, i s tim u vezi ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi dva produžena krivična dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. u vezi člana 61. KZ, već je upitanju jedno produženo krivično delo, koje je izvršeno „jednočino u dva uzastopna dana, na istom mestu, prema istim oštećenima“.

Naime, istovetni navodi zahteva isticani su i u postupku po redovnom pravnom leku, a Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni, ocenio je ove navode neosnovanim i u svojoj odluci Kž1 br.154/22 od 16.03.2022. godine na strani 3, stav četvrti i peti o tome izneo dovoljne, argumentovane i jasne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP upućuje.

Iz navedenih razloga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, u delu kojim se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odbijeni su kao neosnovani.

Isti zahtevi, u preostalom delu, odbačeni su iz sledećih razloga:

U preostalom delu zahteva, branilac Goran Karadarević ističe da u dispozitivu pravnosnažne presude nije navedeno koja konkretno službena ovlašćenja je primenjivao policijski službenik GG, niti koje je poslove javne bezbednosti isti obavljao kada je napadnut od strane okrivljenog AA, a kojim navodima se po oceni ovoga suda ukazuje da je izreka pravnosnažne presude nerazumljiva, dakle ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koja ne predstavlja razlog zbog kog u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP okrivljeni može podneti ovaj vanredni pravni lek preko branioca. Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Gorana Karadarevića u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

I zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Slavka Pereskog, u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odbačen je kao nedozvoljen.

Ovo stoga što branilac samo formalno ističe ovu povredu zakona, zbog koje je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, međutim, s tim u vezi ne navodi na koji način je nižestepenim presudama učinjena ova povreda zakona, već u odnosu na krivična dela polno uznemiravanje polemiše sa postojanjem umišljaja okrivljenog za izvršenje ovih dela i ističe da radnje koje je preduzeo kritičnom prilikom nisu bile usmerene na povredu dostojanstva oštećenih u sferi polnog života, dok u odnosu na krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti polemiše sa iskazima oštećenog GG i saslušanih svedoka - policijskih službenika, te ističe da su iskazi ovih svedoka po pitanju povređivanja okrivljenog međusobno kontradiktorni, a da se ta kontradiktornost uočava i u odnosu na nalaz i mišljenje veštaka sudske medicine. Kako se izloženim navodima zahteva u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno na povredu odredaba člana 440. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca Slavka Pereskog odbacio kao nedozvoljen.

Isti zahtev, u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbačen je jer nema zakonom propisan sadržaj. Ovo stoga što branilac, i pored toga što u uvodu zahteva označava navedene povrede zakona, u obrazloženju ne konkretizuje u čemu se sastoje, odnosno ne navodi zbog čega smatra da na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se mora izuzeti, niti zbog čega je optužba prekoračena, kao ni zbog čega smatra da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati, te po oceni Vrhovnog kasacionog suda podneti zahtev u ovom delu nema sadržaj propisan odredbom člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbijeni kao neosnovani, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem su isti zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev branioca Slavka Pereskog odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić