U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Milene Rašić, Miroljuba Tomića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu AA i dr, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Pejovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.1895/19 od 22.10.2020. godine i Višeg suda u Novom Sadu KŽ1 298/20 od 23.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 06.07.2022. godine, većinom glasova, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Pejovića, pa se u odnosu na okrivljenog AA, a po službenoj dužnosti i u odnosu na okrivljene BB i VV, PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu K.1895/19 od 22.10.2020. godine i Višeg suda u Novom Sadu KŽ1 298/20 od 23.02.2022. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud okrivljene AA, BB i VV, sa ličnim podacima kao u spisima predmeta, na osnovu člana 423. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku

OSLOBAĐA OD OPTUŽBE

Da su:

dana 01.05.2013. godine, oko 22,00 časa, u ..., u ulici ... u blizini NIS-a, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svog dela, njegove zabranjenosti i hteli njegovo izvršenje, zlostavljanjem drugog i vršenjem nasilja prema drugom, značajnije ugrozili spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir, na taj način što su zlostavljali oštećenog GG iz ..., tako što su najpre dogovorili susret sa oštećenim, zatim istog dovezli putničkim automobilom, te nakon verbalne rasprave sa oštećenim zaustavili putničko vozilo, izveli oštećenog iz istog, nakon čega su svi okrivljeni udarali oštećenog po telu, nanevši mu tom prilikom povrede u vidu razderno nagnječne rane desne obrve dužine 3 cm, krvni podliv i otok mekih tkiva oko desnog oka, krvni podliv i oguljotinu prednje strane grudnog koša, krvni podliv i oguljotinu levog kolena, oguljotine levog lakta i leve podlaktice i oguljotine leve strane slabinskog dela tela, što su lake telesne povrede,

- čime bi izvršili krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika,

dok se okrivljeni VV za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim, na osnovu odredaba članova 4. stav 2, 42, 45. i 54. Krivičnog zakonika OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine.

Okrivljeni VV se obavezuje da u korist budžetskih sredstava suda plati na ime paušala iznos od 7.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti ove presude.

Troškovi krivičnog postupka u odnosu na krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje su okrivljeni oslobođeni od optužbe padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K.1895/19 od 22.10.2020. godine okrivljeni AA, BB i VV su oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a okrivljeni VV i zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, pa su okrivljenom VV za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 9 meseci, a za krivično delo iz člana 121. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 1 godine i zatim je okrivljeni VV osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 5 (pet) meseci, okrivljeni AA je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 (devet) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 02.06.2020. godine do 22.10.2020. godine, dok je okrivljenom BB izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 2 (dve) godine ne izvrši novo krivično delo, s tim što će se u slučaju opoziva uslovne osude ovom okrivljenom u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 12.02.2020. godine do 14.02.2020. godine. Okrivljeni su obavezani da na ime troškova krivičnog postupka solidarno nadoknade i to Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu na ime sprovedenog sudsko-medicinskog veštačenja novčani iznos od 16.406,59 dinara, a Osnovnom sudu u Novom Sadu na ime sprovedenog neuropsihijatrijskog veštačenja novčani iznos od 13.560,00 dinara, te da svaki od okrivljenih na ime paušala plati sudu iznos od po 7.000,00 dinara, a sve u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istom presudom prema okrivljenima AA, BB i VV je na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbijena optužba za krivično delo oduzimanje tuđe stvari iz člana 211. stav 1. KZ. Okrivljeni AA i BB su na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođeni od optužbe za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu KŽ1 298/20 od 23.02.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu i branilaca okrivljenih AA i VV, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.1895/19 od 22.10.2020. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Milan Pejović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da delimično preinači prvostepenu i drugostepenu odluku tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili da delimično ukine prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovnu odluku ili na ponovno suđenje organu postupka.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom, kojom je okrivljeni oglašen krivim i osuđen za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog. Ovo sa razloga jer činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci presude ne sadrži sve bitne zakonske elemente bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a zbog čega delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo.

Osnovni oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 85/2005, sa stupanjem na snagu dana 01.01.2006. godine) čini lice koje grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir. Stavom 2. istog člana je propisan kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela – ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je prilikom izvršenja dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ proizilazi da su bitna obeležja ovog krivičnog dela – radnja izvršenja koja se može sastojati u preduzimanju neke od alternativno predviđenih delatnosti: grubom vređanju, zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju i posledica dela koja se može sastojati ili u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili u težem remećenju javnog reda i mira. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela (stav 2.), između ostalog, postoji kada je pri izvršenju osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. KZ nekom licu nanesena laka telesna povreda. Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ spada u takozvana posledična krivična dela kod kojih se smatra da je krivično delo dovršeno kada su ostvarena oba elementa krivičnog dela i radnja izvršenja i posledica krivičnog dela, dakle krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ je svršeno tek kada je nekom od zakonom navedenih nasilničkih radnji koje preduzima okrivljeni značajno ugroženo spokojstvo građana ili je teže remećen javni red i mir.

Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, delo okrivljenog AA koje je predmet optužbe nije po zakonu krivično delo za koje je okrivljeni AA oglašen krivim jer iz činjeničnog opisa krivičnog dela, datog u optužnom aktu javnog tužioca i utvrđenog pod tačkom 3. izreke prvostepene presude, ne proizilaze sva bitna zakonska obeležja bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni u ovom krivičnom postupku optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Ovo sa razloga jer su u samom činjeničnom opisu krivičnog dela navedeni samo opšti elementi zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i opisana radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela koja se sastoji u zlostavljanju oštećenog GG i vršenju nasilja prema njemu od strane okrivljenih, pri čemu nije bliže činjenično opisana posledica predmetnog krivičnog dela i to u čemu se konkretno ogleda značajnije ugrožavanje spokojstva građana ili teže remećenje javnog reda i mira, a što je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju neophodno za postojanje predmetnog krivičnog dela. Naime, zaštitni objekt kod ovog krivičnog dela predstavlja javni red i mir i spokojstvo građana tj. šireg kruga lica koja u sebi ne obuhvataju lice prema kome se nasilje vrši, a u konkretnom slučaju iz opisa dela u izreci pravnosnažne presude ne proizilazi da je kritičnom prilikom bilo prisutno neko drugo lice osim okrivljenih AA, BB i VV, te oštećenog GG, pri čemu se uznemirenje građana ne može odnositi samo na oštećenog. Dakle, kod nedostatka u izreci presude opisa posledice kao bitnog elementa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, to se u opisanim radnjama okrivljenog AA, koje su mu stavljene na teret i za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen, ne stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Stoga je pogrešno stanovište nižestepenih sudova da radnje okrivljenog AA, koje su opisane u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci prvostepene presude, imaju sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa je prvostepeni sud, oglašavajući okrivljenog krivim zbog predmetnog krivičnog dela, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbama na prvostepenu presudu, iako su na navedeno u svojim žalbama ukazivali branioci okrivljenih AA i VV.

Shodno svemu napred navedenom, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Pejovića, te otklonio navedenu povredu krivičnog zakona, preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.1895/19 od 22.10.2020. godine i Višeg suda u Novom Sadu KŽ1 298/20 od 23.02.2022. godine, tako što je okrivljenog AA, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo.

Kako je odredbom člana 489. stav 2. ZKP predviđeno da će Vrhovni kasacioni sud ako nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog postoje i za kojeg od saoptuženih u pogledu kojeg nije podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, postupiti po službenoj dužnosti kao da takav zahtev postoji (beneficium cohaesionis), to je Vrhovni kasacioni sud, postupajući po službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 489. stav 2. ZKP, preinačio pobijane pravnosnažne presude i u odnosu na saokrivljene BB i VV nalazeći da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog AA postoje i u odnosu na okrivljene BB i VV u pogledu kojih nisu podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je i u odnosu na ove okrivljene primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Imajući u vidu da je okrivljeni VV, pored krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim i zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, a za koje mu je prvostepenom presudom koja je potvrđena od strane drugostepenog suda, utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, to je Vrhovni kasacioni sud okrivljenog VV za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, zadržavajući kao pravilno utvrđenu istu kaznu, primenom odredaba članova 4. stav 2, 42, 45. i 54. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine.

Na osnovu člana 261. stav 2. tačka 9) u vezi člana 264. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je obavezao okrivljenog VV da u korist budžetskih sredstava suda plati na ime paušala iznos od 7.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti ove presude, a na osnovu člana 265. stav 1. ZKP je odlučio da troškovi krivičnog postupka u odnosu na krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje su okrivljeni AA, BB i VV oslobođeni od optužbe padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić