Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog Emila Papuge u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su bili ispunjeni uslovi iz člana 246. stav 5. KZ ( po zakonu važećem u vreme izvršenja krvičnog dela) za oslobođenje od kazne u odnosu na krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ iz razloga što je okrivljeni otkrio od koga je nabavio opojnu drogu odnosno od koga mu je ista dostavljena radi prenošenja a što u konkretnom slučaju nije učinjeno, na koji način je učinjena povreda zakona koja se ističe u zahtevu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Emila Papuge se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika ( „Sl. Glasnik RS br.72/09“- koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela) propisano je da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od 3 do 12 godina. Stavom 5. istog člana, propisano je da se učinilac dela iz stava 1. do 4. tog člana, koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu, može osloboditi od kazne.

U konkretnom slučaju član 246. stav 5. KZ ( „Sl. Glasnik RS br.72/09“- koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela) predviđa fakultativni osnov za oslobođenje od kazne za krivična dela iz stava 1. do 4. tog člana, odnosno samo mogućnost ali ne i obavezu suda da u slučaju kada okrivljeni otkrije lice od koga nabavlja opojnu drogu istog oslobodi od kazne za navedeno krivično delo ukoliko su ispunjeni uslovi za njenu primenu, te su stoga po oceni ovog suda suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog Emila Papuge kojima se ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Emila Papuge u ostalom delu je odbačen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva, ali ne navodi u čemu se sastoji navedena povreda već suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza navodeći da okrivljeni nije imao nameru da prodaje predmetnu opojnu drogu i njegov posao je bilo samo prenošenje navedene opojne droge odnosno tableta. Dalje napominje da je iz iskaza okrivljenog i drugih izvedenih dokaza jasno da okrivljeni nije želeo da ima bilo kakve veze sa torbom u kojoj je bila opojna droga, a samim tim ni sa njenom eventualnom prodajom.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U preostalom delu podnetog zahteva branilac okrivljenog osporava razloge suda u vezi sa tim zašto nije primenio odredbu člana 246. stav 5. KZ navodeći da je sud prihvatio odbranu okrivljenog ali je zaključio da se navedena odredba ne može primeniti jer lice na koje je okrivljeni ukazao nema svojstvo okrivljenog u postupku, na koji način se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Emila Papuge – advokata Mirka Kadovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić