Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6678/2021
18.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ... i ŽŽ iz ..., koje zastupa punomoćnik Vladimir Jukić, advokat iz ..., protiv tuženog Građevinskog preduzeća „Best home“ DOO Beograd, koga zastupa punomoćnik Goran Ninić, advokat iz ..., radi raskida ugovora, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5835/19 od 03.12.2020. godine, u sednici održanoj 18.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5835/19 od 03.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5835/19 od 03.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1556/16 od 06.03.2019. godine, stavom prvim izreke dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno podneskom od 16.11.2016. godine. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se zbog neispunjenja ugovornih obaveza od strane tuženog raskida ugovor o zajedničkom investiranju i regulisanju imovinsko-pravnih obaveza II/1 Ov 2617/2004 od 13.11.2004. godine i aneks ugovora o zajedničkom investiranju i regulisanju imovinskih prava i obaveza, zaključen 05.02.2009. godine između tuženog kao investitora i tužilaca kao investitora. Stavom trećim izreke odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da su ništavi navedeni ugovor i aneks zaključeni između tuženog kao investitora 1 i tužilaca kao investitora II. Stavom četvrtim izreke tužioci su obavezani da tuženom solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 76.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5835/19 od 03.12.2020. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koji su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni novo tumačenje prava. Kod utvrđenja da je tuženi u primerenim rokovima preduzimao sve radnje kako bi se ugovor realizovao, te da ni jedan od ugovorenih rokova za ispunjenje ugovornih obaveza nije istekao, kao i da predmet obaveze nije nemoguć i nedopušten, budući da je namena zemljišta svojstvo koje se može promeniti na osnovu zakonom propisane procedure za prenamenu zemljišta, ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu i drugačije sudske odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Imajući u vidu izneto na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 16.05.2016. godine, a označena vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić