Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1039/21 od 10.03.2022. godine, preinačena je presuda Višeg suda u Šapcu K 63/21 od 12.11.2021. godine, samo u delu odluke o kazni, tako što Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenom Branku Krsmaniću za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika za koje je oglašen krivim tom presudom, utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od tri godine, a kaznu zatvora od 6 meseci iz opozvane uslovne osude izrečene presudom Osnovnog suda u Šapcu SPK 13/19 od 24.03.2019. godine, za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 2 KZ zadržava kao utvrđenu, pa okrivljenog Branka Krsmanića, na osnovu člana 60. stav 2. tačka 2) KZ, osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i četiri meseca, u koju kaznu mu uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 17.07.2020. godine, do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, dok se žalba branioca okrivljenog odbija kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđuje.

Branilac okrivljenog Branka Krsmanića, advokat Zoran Vilić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač. 4) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog Branka Krsmanića, u podnetom zahtevu ističe da je u donošenju pobijane drugostepene odluke Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1039/21 od 10.03.2022. godine, učestovala sudija Milica Novaković u tročlanom veću, a koja sudija je prethodno odlučivala kao član veća u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1729/2020 povodom žalbe branioca na produženje pritvora okrivljenom Branku Krsmaniću. Branilac smatra da sudija koji u krivičnom postupku donosi odluke i pre učešća u donošenju presude u istom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor nije nepristrasan, ističući da je ovakvim postupanjem povređen ZKP jer je o krivičnoj odgovornosti okrivljenog Krsmanića odlučivao sudija koji je u prethodnom postupku odlučivao o produženju pritvora. Branilac je ukazao na odredbu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, odredbe o izuzeću sudija, kada postoji sumnja u pogledu njihove nepristrasnosti i ukazao da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim ili kada je imao određene procesne uloge u tom istom predmetu, dok je stavom 2. istog člana propisana mogućnost izuzeća ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost sudije. Imajući navedeno u vidu, a kako je sudija Milica Novaković u prethodnom postupku već odlučivala kao član veća o žalbi branioca protiv rešenja o produženju pritvora, branilac smatra da se sudija Novaković po sili zakona morala izuzeti i nije smela da odlučuje o odgovornosti okrivljenog kao član veća koje je donelo odluku Kž1 1039/21, te je u tom smislu naveo primer odluke Vrhovnog kasacionog suda.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog. To proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Sudija Milica Novaković je postupala kao sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u veću koje je odlučivalo o žalbi na rešenje o produženju pritvora, koje je doneto u smislu člana 215. stav 2. ZKP. Iako se odredaba člana 215. ZKP odnosi na trajanje pritvora u istrazi, sudija u veću koje odlučuje po žalbi, nije sudija za prethodni postupak, niti se učestvovanje u odlučivanju po osnovu člana 215. stav 2. ZKP može upodobiti postupanju sudije za prethodni postupak, što bi bio razlog za izuzeće u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP. Ovo zbog toga što je postupanje sudije za prethodni postupak jasno određeno odredbama Zakonika o krivičnom postupku i odnosi se isključivo na prvostepeni postupak. Veće neposredno višeg suda koje u smislu odredbe člana 215. stav 2. ZKP odlučuje o pritvoru, kao ni veće koje odlučuje o žalbi na prvostepeno rešenje, nema poziciju sudije za prethodni postupak, zbog čega nema ni osnova za obavezno izuzeće ovih sudija, u smislu odredbe člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP. Stoga su neosnovani navodi zahteva da se sudija Milica Novaković, s obzirom na svoje ranije postupanje u istom predmetu morala izuzeti od postupanja u meritornom odlučivanju.

Pored toga prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, opravdava stav da taj sudija nije nepristrasan. Ono što je važno je opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte – Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33).

Iz navedenog proizilazi da, po pravilu, učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru sudija zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili nije, dakle, radi se o faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Dragojević protiv Hrvatske (od 15.01.2015.godine – predstavka broj 68955/11) sama činjenica da je sudija u suđenju već donosio predpretresne odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, ne može opravdati bojazan o njegovoj nepristrasnosti, već samo posebne okolnosti mogu opravdati drugačiji zaključak. Uvek je odlučan opseg i priroda predpretresnih mera koje je preduzeo sudija. Nadalje, u ovoj odluci Evropskog suda za ljudska prava ističe da pitanja na koja sudija mora odgovoriti pri donošenju odluka o produženju pritvora nisu ista kao ona pitanja koja su odlučujuća za njegovu pravnosnažnu presudu. Prilikom odlučivanja o pritvoru i donošenja drugih predpretresnih odluka te vrste, sudija po kratkom postupku ocenjuje dostupne podatke kako bi utvrdio postoji li osnov za sumnju protiv okrivljenog za izvršenje krivičnog dela, dok prilikom donošenja odluke na kraju suđenja mora proceniti jesu li dokazi koji su izneseni i o kojima se raspravljalo pred sudom dovoljni da bi okrivljenog oglasio krivim. Sumnja i formalno proglašenje krivice ne mogu se tretirati kao istovetni (Jasinski protiv Poljske, stav 55, predstavka broj 30865/96 od 20.12.2005. godine).

Shodno takvom stavu Evropskog suda za ljudska prava, ocena postojanja zakonskih uslova za produženje pritvora, a koja uključuje i ocenu postojanja „osnovane sumnje“ o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog, ne može sama za sebe predstavljati formiranje stava sudije o krivici tog istog okrivljenog ili kazni koju mu treba odrediti, odnosno „predubeđenje“ sudije, kako to u zahtevu tvrdi branilac okrivljenog, a koje dovodi u sumnju njegovu nepristrasnost.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da sama činjenica da je sudija Milica Novaković, kao član veća, u ranijoj fazi postupka učestvovala u donošenju rešenja povodom žalbe na rešenje o produženju pritvora Kž2 1880/20 od 18.11.2020. godine, te da nije postupala kao sudija za prethodni postupak, kao i da se sudsko veće bavilo pitanjem krivice okrivljenog do stepena osnovane sumnje, kako je primereno za tu fazu krivičnog postupka, ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ove sudije kod odlučivanja o krivici okrivljenog, prilikom donošenja odluke o žalbama na prvostepenu presudu, zbog čega pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a kako se neosnovano tvrdi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 880/2021 od 14.09.2021. godine, na koju branilac u zahtevu ukazuje, usvojen je zahtev za zaštitu zakonitosti i ukinute su pravnosnažne sudske odluke zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. U toj odluci, međutim, sud se bavio pitanjem sadržine izjašnjavanja sudija u pogledu krivice kroz rešenja o produženju pritvora, pa je to bitno različita situacija u odnosu na funkcionalnu podeljenost uloga sudija u krivičnom postupku. Razlozi za procenu sudijske nepristrasnosti u tom predmetu su i bitno različiti u pogledu ocene sudija o postojanju opravdane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo, s obzirom na više puta ponovljena izjašnjenja sudija koji su potom učestvovali u donošenju meritornih odluka, pa se zbog svega toga ne može smatrati da se radi o činjenično i pravno istoj situaciji kao u ovom predmetu.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP branilac okrivljenog ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava procesnu radnju uviđaj stana u predistražnom postupku.

U podnetom zahtevu, branilac navodi da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud u svojoj odluci naveo da je izvršen uviđaj lica mesta u smislu člana 136. stav 1. ZKP, te da su dokazi zakoniti i pribavljeni u smislu člana 158. stav 1. tačka 5) ZKP. Branilac ističe razliku između vršenja uviđaja stvari i mesta iz člana 135. i 136. ZKP, kao i pretresanje sa i bez naredbe suda iz člana 155. i 158. ZKP. Branilac ističe da u konkretnom slučaju nije postojala neposredna opasnost po ljude i imovinu, da okrivljeni nije dao saglasnost za ulazak u stan i da su pripadnici MUP-a u konkretnom slučaju postupali nezakonito jer nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 158. ZKP, pa su i dokazi proistekli iz ovakve radnje nezakoniti dokazi i da se u smislu člana 16. ZKP na njima ne može zasnivati odluka suda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti u pogledu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Branka Krsmanića isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge u pogledu zakonitosti dokaza – zapisnika o uviđaju stana (strana 3 stav 3 drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Kako je, dakle, navedeni uviđaj obavljen u svemu u skladu sa odredbama ZKP, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branka Krsmanića, advokata Zorana Vilića, kojima se ukazuje da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, neosnovani.

Iz iznetih razloga, nalazeći da u predmetnom krivičnom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP i 438. stav 1. tač. 4) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branka Krsmanića, advokata Zorana Vilića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                            Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić