Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Ratka Cavnića, advokati Vladimir Horovic i Vladimir V. Horovic, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine obe pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje, da Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioce o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda, kao i da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branioci okrivljenog Ratka Cavnića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da je okrivljeni optužnicom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu bio optužen za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, koju optužnicu nadležni javni tužilac nije menjao u pogledu činjeničnih navoda, a da je sud okrivljenog pobijanom pravnosnažnom presudom oglasio krivim i osudio za potpuno drugo krivično delo – krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 4. KZ, potpuno menjajući činjenični opis dela iz optužnog akta.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga.

Odredbom člana 420. stav 2. ZKP propisano je da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Do promene pravne ocene krivičnog dela može doći, između ostalog, i zbog toga što je neka činjenica iz tužiočevog opisa dela u optužnom aktu ostala nedokazana, ili se utvrdi da ne stoji, ili se činjenično stanje izmeni u korist okrivljenog.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenom Ratku Cavniću optužnicom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Kto 32/15 od 15.09.2014. godine stavljeno na teret krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, za koja krivična dela je okrivljeni oglašen krivim presudom Višeg suda u Novom Sadu K 73/15 od 10.07.2018. godine i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 od 01.11.2018. godine citirana presuda Višeg suda u Novom Sadu je ukinuta u delu koji se odnosi na krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ i u tom delu spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je u odnosu na krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ navedena presuda preinačena u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.01.2014. godine do 07.02.2014. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara. U ponovnom postupku Viši sud u Novom Sadu je doneo pobijanu prvostepenu presudu kojom je okrivljenog oglasio krivim za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 4. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, a Apelacioni sud u Novom Sadu je odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branilaca okrivljenog, nakon održanog pretresa, doneo pobijanu drugostepenu presudu kojom je delimičnim usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog, prvostepenu presudu preinačio, tako što je okrivljenog oglasio krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, pa ga je uzimajući kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Novom Sadu K 73/15 od 10.07.2018. godine, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci u koju se uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora u trajanju od 1 godine po presudi Višeg suda u Novom Sadu K 73/15 od 10.07.2018. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, dok su u preostalom delu žalba branilaca okrivljenog i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, u celosti, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Prema činjeničnom opisu dela datom u izreci drugostepene presude okrivljeni Ratko Cavnić je u vreme i na mestu označenim u izreci presude, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, opšte opasnom radnjom, upotrebom vatrenog oružja izazvao opasnost za život i telo ljudi usled čega je nastupila smrt jednog lica, tako što se tokom noći našao u lokalu „VV“ u ... sa GG, DD, ĐĐ i sada pokojnim EE ..., da su sva navedena lica, izuzev ĐĐ, došla sa okrivljenim u njegovu kuću ... da bi u jednom trenutku okrivljeni počeo nepristojno da se ponaša ..., a zatim nezadovoljan razvojem situacije u smislu da izostaje zabava koju je očekivao, a prisutna lica i dalje ostaju u njegovoj kući, otišao do spavaće sobe i iz nje uzeo revolver opisanih karakteristika sa 6 metaka ..., u hodniku nategao udarač revolvera što je DD čuo i držeći nož u ruci koji je uzeo sa stola stao do ulaznih vrata u dnevnu sobu, a potom se okrivljeni vratio u dnevnu sobu noseći sa sobom revolver, uperio ga u pravcu EE i GG, dok mu je DD stao iza leđa i držeći nož u ruci isti mu stavio pod grlo zahtevajući da baci pištolj, pri čemu je drugom rukom uhvatio okrivljenog za podlakticu ruke u kojoj je držao oružje pokušavajući da mu isto oduzme, u čemu nije uspeo, te je tokom otimanja oko revolvera, okrivljeni iz istog ispalio jedan hitac koji je pogodio oštećenog, sada pokojnog EE u levo oko i izašao iz njegove glave u blizini desnog uha, pri čemu je okrivljeni bio svestan da donošenjem revolvera sa nategnutim udaračem u kome se nalazilo 6 metaka u zatvorenu prostoriju u kojoj se nalazilo više lica i uperivanjem istog u pravcu tih lica, te da pomeranjem revolvera može doći do povlačenja obarača i opaljenja iz revolvera, čime je stvorio opasnu situaciju, što je i hteo, kao i da na taj način može biti prouzrokovana smrt nekog od prisutnih lica, pa tako i sada pokojnog EE, ali je olako držao da zabranjena posledica neće nastupiti, znajući da je takvo postupanje zabranjeno, na koji način je sada pokojnom EE naneo teške telesne povrede opasne po život u vidu razorenja i nagnječenja tkiva velikog mozga od kojih je oštećeni dana ...2014. godine preminuo.

Po nalaženju ovog suda iz činjenica i okolnosti označenih u izreci drugostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pravnosnažnom presudom i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u preduzimanju opšteopasne radnje upotrebom vatrenog oružja i posledice krivičnog dela – nastupanje opasnosti za život i telo ljudi i smrti jednog lica kao teže posledice, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog u odnosu na osnovno krivično delo i nehata u odnosu na težu posledicu.

Po nalaženju ovoga suda, sud je, u situaciji kada je našao da nema dokaza da je okrivljeni hteo ili pristao na lišenje života sada pokojnog EE, već da iz opisanih radnji okrivljenog proizlazi postojanje direktnog umišljaja u odnosu na izazivanje opasne situacije upotrebom vatrenog oružja u odnosu na život i telo više ljudi, a da je smrt oštećenog kao teža posledica dela obuhvaćena nehatom, a ne umišljajem okrivljenog, bio ovlašćen da činjenični opis dela uskladi sa utvrđenim činjeničnim stanjem krećući se u granicama činjeničnog osnova optužbe u pogledu bitnih okolnosti koje se odnose na postupanje okrivljenog kritičnom prilikom, kao i da izmeni pravnu kvalifikaciju krivičnog dela u korist okrivljenog (lakše krivično delo), što nije u suprotnosti sa odredbom člana 420. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su radnje okrivljenog za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pa su sledstveno tome ocenjeni kao neosnovani navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog navodima zahteva da je sud izašao van okvira činjeničnog identiteta optužbe koji mora biti striktno poštovan, ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje na koji način je povređen objektivni identitet između optužbe i presude, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu kako opredeljivanja u zahtevu povrede zakona, tako i obrazloženja u čemu se ta povreda konkretno sastoji, a Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                  Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić