Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Lazar Zimonjić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. KZ te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Lazar Zimonjić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označava zapisnik o saslušanju osumnjičene VV sačinjen dana 04.06.2014. godine u PU Čačak i zapisnik o saslušanju osumnjičenog AA sačinjen 10.07.2014. godine u PU Čačak.

Prema navodima zahteva, prilikom navedenih saslušanja osumnjičeni nisu upozoreni u smislu člana 85. stav 3. ZKP, s`obzirom da nisu pozvani da se izričito izjasne o tome da li će uzeti izabrane branioce, niti su upozoreni da će im, ako ne izaberu branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljeni branioci po službenoj dužnosti. Ovo tim pre što je isti branilac po službenoj dužnosti branio i okrivljenog AA i okrivljenu VV. Stav odbrane da navedeni zapisnici nisu sačinjeni u skladu sa članom 85. stav 3. ZKP ima uporište u sudskoj praksi i to u presudama Vrhovnog kasacionog suda Kzz 491/19 od 12.09.2019. godine i Kzz 325/20 od 20.05.20120. godine, što je odbrana prezentovala drugostepenom sudu, koji je zaključio da su predmetni zapisnici zakoniti dokazi. Predmetni zapisnici o saslušanju osumnjičene VV i osumnjičenog AA, prema navodima zahteva, predstavljaju ključne dokaze na kojima je sud zasnovao pobijane presude i sačinjeni su suprotno članu 85. stav 3. ZKP i kao takvi predstavljaju nezakonite dokaze, u smislu odredbe člana 85. stav 5. ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja od 30.11.2020. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja, u načelu, nezakonit dokaz na kom se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tome u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine, broj predstavke 21388/15.

Iz zapisnika o saslušanju osumnjičenog AA sačinjenog 10.07.2014. godine u PU Čačak proizlazi da je osumnjičeni, čije je saslušanje u smislu člana 289. stav 3. ZKP javni tužilac poverio policiji, poučen o pravima u postupku u smislu člana 11. i 68. ZKP, što je konstatovano u zapisniku, da je njegovom saslušanju prisustvovao branilac po službenoj dužnosti, advokat Ana Tomić, i da je pristao da u predistražnom postupku svoj iskaz da u njenom prisustvu. Prema navodima zapisnika, osumnjičeni i branilac su obavili poverljiv razgovor, koji je nadziran samo gledanjem, nakon čega se osumnjičeni izjasnio da želi da iznese svoju odbranu i odgovara na postavljena pitanja. Osumnjičeni AA je na zapisniku negirao izvršenje krivičnih dela koja su mu stavljena na teret, a nakon čitanja zapisnika, potpisao je zapisnik bez ikakvih primedbi, kao i branilac, advokat Ana Tomić.

Osumnjičeni AA saslušan je pred Osnovnim javnim tužiocem u Čačku dana 08.09.2014. godine što je konstatovano na zapisniku o saslušanju osumnjičenog Kt 490/14 u kojem se, između ostalog, navodi da je osumnjičeni izjavio da će odbranu izneti u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, advokata Ivana Vojvodića. Prema daljim navodima zapisnika, osumnjičeni se nakon obavljenog poverljivog razgovora sa braniocem, izjasnio da želi da iznese odbranu.

Prema stanju u spisima predmeta, branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA u krivičnom postupku vođenim pred Osnovnim sudom u Čačku K 77/18, kao i u ponovljenom krivičnom postupku vođenim pred tim sudom, u kojem je doneta pobijana presuda K 17/12 od 27.04.2021. godine, bila je advokat Zorica Đoković.

Shodno svemu iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoji činjenica da u zapisniku o saslušanju osumnjičenog AA od 10.07.2014. godine sačinjenog u smislu člana 289. stav 3. i 4. ZKP, nije uneta izričita izjava osumnjičenog da li će uzeti izabranog branioca niti upozorenje da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, a što je bila obaveza organa postupka u smislu člana 85. stav 3. ZKP. Međutim, suprotno navodima zahteva, navedena činjenica ne čini ovaj dokaz apsolutno nezakonitim već sud u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjava standard propisan članom 85. stav 3. ZKP.

U konkretnom slučaju, okrivljenom AA su pre davanja iskaza saopštena njegova prava iz člana 68. stav 1. ZKP i omogućeno njihovo korišćenje, čime je ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljenog u smislu člana 85. stav 2. ZKP. Okrivljeni je pozvan da se izjasni o svojim pravima, što u smislu člana 68. stav 1. tačka 3) ZKP podrazumeva i pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, nakon čega se okrivljeni izričito izjasnio da pristaje da u predistražnom postupku da iskaz u prisustvu branioca, advokata Ane Tomić, sa kojom je obavio poverljiv razgovor i potom izneo svoju odbranu. Shodno tome, iako u zapisniku o saslušanju osumnjičenog AA od 10.07.2014. godine nema izričite izjave i upozorenja u smislu člana 85. stav 3. ZKP, okrivljeni, u konkretnom slučaju, nije ograničen u slobodnom izboru branioca. Ovo iz razloga što je okrivljeni jasno prihvatio advokata Anu Tomić za branioca, na koju činjenicu, upućuje to što je okrivljeni nakon poverljivog razgovora, izneo odbranu u njenom prisustvu i to bez ikakvih primedbi povodom njegovog prisustva ili, u tom smislu, rada organa postupka, kojih po ovom pitanju nije imao ni tokom saslušanja pred javnim tužiocem. Od prvog saslušanja pa do kraja krivičnog postupka, okrivljeni je negirao izvršenje krivičnog dela, pa je očigledno da njegov iskaz dat u prisustvu branioca po službenoj dužnosti nije mogao dovesti do nepovoljnog položaja okrivljenog ni uticati na pravičnost krivičnog postupka u celini.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da upozorenja koja su data okrivljenom AA od strane organa postupka i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca, advokata Ane Tomić, u konkretnom slučaju, ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, pa navedeni zapisnik o saslušanju, suprotno navodima zahteva, predstavlja zakonit dokaz, na kojem se, suprotno navodima zahteva, pobijana prvostepena presuda ni ne zasniva jer je okrivljeni AA negirao izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret.

Neosnovano branilac ukazuje na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 491/19, koja nema nikakvu dodirnu tačku sa pitanjem nezakonitosti dokaza u smislu člana 85. stav 5. ZKP, i presudu Kzz 325/20, jer se i tu radi o drugačijoj pravnoj situaciji, dok je u konkretnom slučaju primenjeno pravno shvatanje ovog suda od 30.11.2020. godine koje u obzir uzima i pravne standarde Evropskog suda za ljudska prava konkretno izražene u odluci Almaši protiv Srbije.

Krivični postupak prema okrivljenoj AA pravnosnažno je okončan presudom Osnovnog suda u Čačku K 77/2018 od 22.04.2019. godine kojom je oglašena krivom zbog produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ u vezi člana 33. i 61. KZ.

Odredbom člana 481. stav 2. ZKP propisano je da se u ponovljenom postupku saučesnik okrivljenog koji je već osuđen na može saslušavati, niti se može suočiti sa okrivljenim, već se upoznavanje sa sadržinom iskaza osuđenog saučesnika obavlja u skladu sa članom 406. stav 1. tačka 5) ovog zakonika, s tim da se presuda ne može isključivo ili u odlučujućoj meri zasnivati na takvom iskazu.

Pobijana prvostepena presuda koja je doneta u ponovljenom krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, u smislu člana 478. stav 3. i 479. ZKP, ne zasniva se isključivo ili u odlučujućoj meri na odbrani koju je okrivljena VV iznela na zapisniku o saslušanju osumnjičenog od 04.06.2014. godine sačinjenog u PU Čačak, što prvostepeni sud i sam navodi na strani 17. u stavu drugom obrazloženja pobijane presude, već i na drugim dokazima izvedenim tokom glavnog pretresa obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud tokom dokaznog postupka, između ostalog, ispitao svedoke oštećene GG i DD, svedoka ĐĐ, i izvršio uvid u zapisnik sa iskazima svedoka oštećenih EE i ŽŽ, svedoka ZZ, izvršio uvid u zapisnik o uviđaju PU Čačak od 15.05.2014. godine, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija okrivljenog AA PU Čačak od 10.06.2014. godine, i nalaz i mišljenje veštaka zlatara procenitelja Ivana Lakušića.

Branilac okrivljenog AA, kao nezakonit dokaz označava i „tabelarni prikaz telefonske komunikacije OKP KOA 303/14 od 09.12.2014. godine“, koji je, prema navodima zahteva, pribavljen bez naredbe suda.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 55/2014) propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. U stavu 3. istog člana propisano je da po nalogu sudije za prethodni postupak, a na predlog javnog tužioca, policija može, u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.

Prema stanju u spisima predmeta, Odeljenje kriminalističke policije PU Čačak je postupajući po zahtevu za prikupljanje obaveštenja Osnovnog javnog tužioca u Čačku Kto 490/14 od 27.11.2014. godine, u prilogu dopisa KOA 303/14 od 09.12.2014. godine, javnom tužiocu dostavilo „prikaz međusobnih telefonskih komunikacija brojeva 061/... i 061/... za traženi vremenski period od 05.05.2014. godine do 09.05.2014. godine, uz napomenu da „analizom nisu utvrđene komunikacije u traženom periodu između telefonskih brojeva 061/... i 064/...“. Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da za pribavljanje ovog dokaza nije bilo naloga sudije za prethodni postupak.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, da je navedeni dokaz nezakonit.

Evidencija ostvarene telefonske komunikacije, u konkretnom slučaju, pribavljena je suprotno odredbi člana 286. stav 3. ZKP i nije mogla biti korišćena kao dokaz u krivičnom postupku u smislu člana 84. ZKP međutim, prvostepena presuda se, prema nalaženju ovog suda, ne zasniva na navedenom dokazu.

Bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja je apsolutnog karaktera, postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

U konkretnom slučaju prvostepena presuda se ne zasniva na navedenom dokazu već na drugim dokazima izvedenim tokom postupka, koji su prethodno navedeni, pa Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Lazara Zimonjića, kojima se ukazuje na povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, neosnovani.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Lazara Zimonjića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić