Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA, sa prebivalištem u ..., čiji je punomoćnik Nataša Dragićević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, Prekršajnog suda u Prokuplju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3344/2021 od 22.12.2021. godine, na sednici veća održanoj 05.05.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj kao izuzetno dozvoljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3344/2021 od 22.12.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3344/2021 od 22.12.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3344/2021 od 22.12.2021. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 204/20 od 26.02.2021. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da tužena isplati tužiocu iznos od 6.708 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana oduzimanja vozila do isplate, na ime naknade štete zbog neosnovanog oduzimanja vozila u trajanju od 86 dana, počev od 05.11.2019. do 30.01.2020. godine (stav prvi izreke prvostepene presude), a tužilac je obavezan da isplati tuženoj iznos od 6.000.00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od prijema presude (stav drugi izreke prvostepene presude).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. ZPP zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili ujednačavanja sudke prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Naime, predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je naknada štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada državnog organa u prekršajnom postupku, u kojem su organi tužene, kako tužilac navodi, od njega neosnovano oduzeli putničko vozilo usled čega nije mogao da ga koristi u određenom vremenskom periodu za prevoz do mesta zaposlenja, a oduzimanje je izvršeno u prekršajnom postupku koji se protiv tužioca vodio zbog osnovane sumnje da je izvršio prekršaj iz člana 270. u vezi sa članom 265. stav 1. Carinskog zakona, koji postupak je okončan presudom kojom je tužilac oslobođen od odgovornosti. Tužbeni zahtev je odbijen sa obrazloženjem da postupanje državnih organa nije bilo nezakonito ni nepravilno, jer je postupak vođen zbog osnovane sumnje da je izvršen prekršaj, dok su radnje u postupku preduzete u skladu sa ovlašćenjima koja državni organi imaju i u proceduri propisanoj Zakonom o prekršajima i Carinskim zakonom. Obrazloženje pobijane presude za odluku o odbijanju tužbenog zahteva ne odstupa od dosadašnjeg tumačenja i primene materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje i zakonskih razloga za odbijanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Tužilac revizijom ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkrenog spora (da li se radi o saobraćajnom ili carinskom prekršaju) i ne dostavlja dokaze o postojanju različitih sudskih odluka u činjeničnoj i pravnoj situaciji sličnoj onoj u konkretnom slučaju i o suprotnom presuđenju sudova o zahtevu kao što je konkretan, čime bi potkrepio svoje uopštene tvrdnje o postojanju neujednačenih presuda, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse.

S obzirom da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, čije bi postojanje reviziju učinilo izuzetno dozvoljenom, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije po opštim pravilima iz člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP i ocenio da je i u smislu tih zakonskih odredaba revizija tužioca nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Parnični postupak je pokrenut tužbom podnetom 02.03.2020. godine, radi naknade materijalne štete zbog neosnovanog oduzimanja vozila u iznosu od 6.708 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija je nedozvoljena.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić