Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 1557/2019 od 19.01.2021. godine usvojena je žalba tužene i preinačena presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 256/2017 od 04.10.2018. godine u pobijanom usvajajućem delu, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se tužena obaveže da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 125.973,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.04.2018. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što iz navoda revizije proizilazi da se predlaže odlučivanje o istoj i kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, radi usaglašavanja sudske prakse.

Imajući u vidu postojanje drugačijeg stanovišta o osnovu odgovornosti tužene, izraženog u pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 566/2016 od 12.04.2017. godine na koju se revident poziva, a kojom je dosuđena naknada nematerijalne štete proistekla iz istog štetnog događaja kao u ovom sporu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse i pravilne primene materijalnog prava.

Iz iznetih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 16.08.2015. godine došlo je do oštećenja putničkog vozila marke „...“ tip ..., reg. oznaka ... ...-... u vlasništvu tužioca, parkiranog na obali reke Dunav pored puta za vikend naselje u ... . Do nezgode je došlo kada se usled nevremena i jakog vetra jedno stablo drveta vrbe koje se nalazilo u blizini obrušilo i palo na vozilo tužioca. Tom prilikom je povređen i sin tužioca koji se nalazio pored vozila. Nakon što su mu sanirane povrede u Službi hitne medicinske pomoći, sin tužioca je povodom ovog događaja dao izjavu službenim licima PU Novi Sad, Policijske stanice u Bačkoj Palanci. Narednog dana službena lica PS u Bačkoj Palanci su izašla na lice mesta i fotografisala oštećeno vozilo, o čemu je sačinjen službeni izveštaj. Mesto na kome je vozilo bilo parkirano nije bilo označeno kao parking mesto. Kompanija „Dunav osiguranje“ ADO Novi Sad, kod koje je vozilo bilo osigurano, sastavila je zapisnik o oštećenju vozila sa konstatovanim oštećenjima (delovi za zamenu i delovi za popravku). Na osnovu navedenog zapisnika o oštećenju vozila troškovi popravke u ovlašćenom servisu za vozila „...“ iznosili bi 369.452,26 dinara. Veštačenjem veštaka za oblast mašinstva od 12.04.2018. godine utvrđeno je da je vrednost vozila u vreme nastanka štete iznosila 144.464,66 dinara i da s obzirom na visinu troškova popravke koji prevazilaze vrednost vozila, ista nije isplativa, pa je utvrđena ekonomski totalna šteta u iznosu 125.973,18 dinara, kao stvarna šteta.

Iz pravnosnažne presude Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 566/2106 od 12.04.2017. godine utvrđuje se da je tužena obavezana na isplatu naknade nematerijalne štete BB, sinu tužioca, po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova i straha povodom ovog štetnog događaja, uz utvrđenje odgovornosti tužene za nastalu štetu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom odredaba člana 2. stav 1. i 3, člana 3. stav 1. tačka 12, člana 4. stav 1. i 3. i člana 32. stav 3. Zakona o komunalnim delatnostima, kao i člana 20. stav 1. tačka 5. i 11. Zakona o lokalnoj samoupravi, utvrdio da postoji odgovornost tužene za nastalu štetu i obavezao tuženu na isplatu dosuđenog iznosa opredeljenog prema nalazu veštaka, na osnovu člana 154, 155, 184, 185. i 189. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud nije prihvatio pravno stanovište nižestepenog suda, nalazeći da je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Po stanovištu tog suda, primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 228. i 231. Zakona o parničnom postupku tužilac nije dokazao postojanje uzročno - posledične veze između radnji tužene i štete koju traži u ovom postupku, pa je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepena presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 184. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu.

Odredbama člana 2. stav 1 i stav 3. tačka 12, člana 3. stav 1. tačka 12, člana 4. stav 1. i 3, člana 32. stav 3. Zakona o komunalnim delatnostima („Sl.glasnik RS“, br. 88/2011), kao i člana 20. stav 1. tačka 5. i 11. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br.129/2007, 83/2014 -dr. Zakon), citiranim u prvostepenoj presudi, definisane su delatnosti na koje se primenjuje ovaj zakon (između ostalih i održavanje javnih zelenih površina), poslovi koji se u tom smislu obavljaju, uslovi za obavljanje, prava i obaveze korisnika komunalnih delatnosti, obezbeđenje materijalnih sredstava, nadzor i ostala pitanja od značaja za pravilno funkcionisanje i obavljanje komunalnih delatnosti, kao i ovlašćenja i dužnosti organa lokalne samouprave u cilju pravilnog i blagovremenog obavljanja ovih delatnosti u cilju ostvarivanja i zadovoljavanja raznih životnih potreba fizičkih i pravnih lica.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, pravilno je prvostepeni sud zaključio da u ovom slučaju postoji odgovornost tužene za štetu koju je tužilac pretrpeo na vozilu s obzirom da se događaj odigrao na teritoriji naseljenog mesta Opštine Bačka Palanka koja delatnost od opšteg interesa, održavanje zelenila i javnih površina, nije obavljala u skladu sa poverenim nadležnostima. Kako je tužena odgovorna za uređenje, tekuće i investiciono održavanje, rekonstrukciju i sanaciju zelenih rekreativnih površina i priobalja, što po samom zakonu predstavlja komunalnu delatnost iz izvornog delokruga jedinica lokalne samouprave, a nije preduzela potrebne mere za uklanjanje izvora opasnosti jer je stablo vrbe palo usled snažnog nevremena i vetra, suprotno zaključku drugostepenog suda, uzročno- posledična veza između radnji odnosno propuštanja tužene da ukloni stara i oštećena stabla i štete, postoji.

Visina štete pravilno je utvrđena veštačenjem po principu totalne štete, s obzirom da troškovi popravke prevazilaze vrednost vozila pa ista nije ekonomski isplativa. Stoga je pravilno tužena obavezana na isplatu dosuđenog iznosa primenom članova 154, 155, 184. i 185. stav 3. i 4. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi člana 153, 154. i 163. stav 1. i 2. ZPP, pa su tužiocu dosuđeni troškovi za sastav revizije 12.000,00 dinara, takse za reviziju 24.638,92 dinara i takse za revizijsku odluku 36.958,39 dinara, sve prema Advokatskoj tarifi važećoj u vreme izjavljivanja ovog pravnog leka, kao i važećoj Taksenoj tarifi.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić