Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1 696/2021 od 09.12.2021. godine, u osuđujućem delu, u stavu dva, branilac okrivljenog AA - advokat Slobodan Nešić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presudu Apelacionog suda u Nišu Kž.1 696/2021 od 09.12.2021. godine u stavu dva, u osuđujućem delu, tako što će okrivljnog AA osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojne droge iz člana 246a stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac okrivljenog AA, u podnetom zahtevu ukazuje da je donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1 696/2021 od 09.12.2021. godine, u osuđujućem delu, u stavu dva, na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je Apelacioni sud prekoračio optužbu, na taj način što je umesto „velike količine„ našao da se radi o „maloj količini“ i dodao kao obeležje dela reči “radi sopstvene upotrebe“, a ovo uz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom AA optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt br. 180/20-1 poslednji put izmenjenom dana 28.06.2021. godine, pored ostalog, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojne droge iz člana 246a stav 2. KZ. Okrivljenom je u pogledu označenog krivičnog dela stavljeno na teret da je „dana 07.04.2020. godine u Bujanovcu sa umišljajem i u stanju uračunljivosti neovlašćeno držao u velikoj količini supstance i preparate koji su proglašeni za opojnu drogu na taj način što je navedenog dana napustio kolektivni centar za prihvat migranata u Bujanovcu gde je bio smešten, otišao do Bujanovca i iza benzinske pumpe na ulazu u grad od NN lica kupio za iznos od 120 evra opojnu drogu – marihuanu, ukupne bruto mase od 18 grama, koja se nalazi na spisku psiho-aktivnih kontrolisanih supstanci, a koju je smestio u jednu kesu smokija „Filips“ i pokušao da unese u prihvatni centar ali je kontrolom na ulazu u kamp navedena droga pronađena kod njega i uz potvrdu oduzeta, pri čemu je bio svestan protivpravnosti svog dela i hteo njegovo izvršenje.“

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela iz optužnog akta dodavanjem nove radnje izvršenja ili u drugom smislu povećanje kriminalne aktivnosti iskazane volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela, ali da zahteva da između optužbe i presude postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, tako da eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Odredbom člana 246a stav 1. KZ propisano je da ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a može se osloboditi od kazne.

Odredbom člana 246a stav 2. KZ propisano je da ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge kazniće se zatvorom od tri do deset godina.

Imajući u vidu citirana zakonska obeležja označenih krivičnih dela, nesporno proizilazi da je radnja izvršenja jednog i drugog oblika neovlašćeno držanje, kao i da je objekt radnje isti – supstance ili preparati koji su proglašeni za opojne droge. U konkretnom slučaju, predmet optuženja je bilo neovlašćeno držanje u velikoj količini, dok je drugostepeni sud pobijanom presudom pored izmene u pogledu količine „u manjoj količini“ , dodao i -„za sopstvenu upotrebu“, odnosno „motiv“ neovlašćenog držanja opojne droge.

Obzirom da odredbom stava 2. člana 246a KZ nije propisana namena-„motiv“ zbog kojeg neko neovlašćeno drži opojnu drogu, pa samim ti ista nije ni morala biti obuhvaćena dispozitivom optužnog akta, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, dodavanjem te namene – „za sopstvenu upotrebu“, u konkretnom slučaju, sud nije prekoračio optužbu, jer je ostao u granicama optužbe .

Na opisani način, obzirom da odredbom člana 246a stav 2. KZ nije ni propisana namena odnosno razlog zbog čega okrivljeni neovlašćeno drži opojnu drogu, to je sud bio ovlašćen da doda „za sopstvenu upotrebu“, a da na taj način ne prekorači optužbu. Pri tome, krivično delo neovlašćeno držanje opojne droge iz člana 246a stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pobijanom presudom oglašen krivim je, povoljnije po okrivljenog, jer nije pogoršan njegov položaj u pogledu pravne ocene dela niti krivične sankcije, imajući u vidu zaprećenu kaznu za to delo.

Postupajući na napred navedeni način drugostepeni sud, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donošenjem pobijane presude u osuđujućem delu u stavu dva, nije prekoračio optužbu i na opisani način nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a kako se to neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić