Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 80/2022 od 22.02.2022. godine, u sednici održanoj 26.05.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 80/2022 od 22.02.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 80/2022 od 22.02.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 693/2020 od 12.10.2021. godine, prvim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je drugim stavom obavezana tužena da tužiocu za period od 01.11.2017. godine do 31.12.2019. godine isplati: po osnovu razlike između obračunate i isplaćene lične invalidnine iznos od 245,69 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 12.03.2021. godine do isplate, po osnovu zakonske zatezne kamate obračunate na iznos neisplaćene razlike na ime lične invalidnine na dan 30.11.2020. godine iznos od 50,31 dinara, po osnovu zakonske zatezne kamate obračunate na iznos isplaćene razlike na ime lične invalidnine od dana dospeća do dana isplate 28.03.2019. godine iznos od 196,20 dinara, po osnovu zakonske zatezne kamate obračunate na iznos isplaćene razlike na ime lične invalidnine od dana dospeća do dana isplate 25.04.2020. godine iznos od 595,42 dinara, po osnovu razlike između obračunate i isplaćene naknade na ime nezaposlenosti iznos od 1.908,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.03.2021. godine do isplate, po osnovu zakonske zatezne kamate obračunate na iznos neisplaćene razlike na ime naknade na ime nezaposlenosti na dan 30.11.2020. godine iznos od 375,00 dinara, po osnovu zakonske zatezne kamate obračunate na iznos isplaćene razlike na ime naknade na ime nezaposlenosti od dana dospeća do dana isplate 20.06.2019. godine iznos od 4.705,45 dinara i po osnovu zakonske zatezne kamate obračunate na iznos isplaćene razlike na ime naknade na ime nezaposlenosti do dana dospeća do dana isplate 29.05.2022. godine iznos od 3.219,23 dinara. Trećim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženu da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu od 12.03.2021. godine do isplate na iznos preko iznosa od 245,69 dinara do iznosa od 1.087,61 dinara za ličnu invalidninu na iznos preko iznosa od 1.908,20 dinara do iznosa od 10.207,91 dinara za naknadu za nezaposlenost. Četvrtim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž 80/2022 od 22.02.2022. godine, prvim stavom izreke, žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca za troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanim rešenjem odlučeno je o troškovima postupka uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova postupka i njihovu visinu. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna revizija.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom 2. istog člana Zakona, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, a prema stavu 6. iste odredbe u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe zakona o reviziji protiv presude.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Kako se se revizijom pobija odluka o troškovima postupka, koja ne čini glavni zahtev, revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv rešenja protiv koga se ne može izjaviti u smislu člana 420. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić