Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. ZPP radi ujednačavanja sudske prakse.

S`obzirom da je revizija tužioca dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 55/14) to nije bilo potrebe da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. sav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom, dok bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao pripadnik JNA učestvovao u borbenim dejstvima na Kosovu i Metohiji za vreme NATO agresije u periodu od 02.04.1999. godine do 20.06.1999. godine. Veštačenjem je utvrđeno da je tužilac za vreme učestvovanja u borbenim dejstvima na Kosovu i Metohiji, bio izložen stresogenim i traumatičnim situacijama, te je tokom NATO bombardovanja trpeo strah koji je prouzrokovao anksioznost, depresivnost i poremećaj spavanja sa posledicama posttraumatskog stresnog poremećaja usled čega je kod tužioca došlo do umanjenja opšte životne aktivnosti od 11%. Akutno stanje bolesti u vidu problema sa napetošću, razdražljivošću, poremećajem spavanja i nervozom javilo se neposredno po povratku sa ratišta 1999. godine, a nakon šest meseci ovi simptomi se produbljuju i bolest dobija hronični oblik, što je utvrđeno od strane neuropsihijatra 23.08.2014. godine. Prema mišljenju sudskog veštaka bolest kod tužioca je dobila konačan oblik 07.07.2015. godine (kada je tužiocu neuropisihijatar objasnio od čega boluje i da će ubuduće morati da se leči uz redovno uzimanje lekova i dolaske na kontrole) i lečenje još uvek nije završeno. Nastala oboljenja su u uzročno- posledičnoj vezi sa tužiočevim boravkom na ratištu i posledica su svega doživljenog. Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.09.2014. godine, a tužena je istakla prigovor zastarelosti potraživanja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je istaknuti prigovor zastarelosti neosnovan jer je kod tužioca konačno stanje bolesti nastupilo 07.07.2015. godine (kada je prilikom pregleda neuropsihijatra saznao od čega boluje i da će morati ubuduće da se leči uz redovno uzimanje lekova i dolaske na kontrole) od kada, pa do podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari, nisu protekli rokovi iz člana 376. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), te da postoji uzročno-posledična veza između aktivnosti tužene i oboljenja koje je prouzrokovalo umanjenje životne aktivnosti tužioca od 11%, a time i obaveza tužene da naknadi štetu tužiocu po tom osnovu u smislu člana 173.,174. i 200. ZOO.

Drugostepeni sud je donoseći pobijanu odluku pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je u konkretnom slučaju potraživanje tužioca zastarelo, jer je tužba podneta po isteku objektivnog i subjektivnog roka iz člana 376. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 376. stav 1. ZOO propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. Stavom 2. istog člana propisano je da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kada je šteta nastala. Protekom objektivnog roka zastarelosti potraživanje u svakom slučaju prestaje, nezavisno od toga da li je i kada oštećeni saznao da su posledice oboljenja trajne i da se njegovo zdravstveno stanje daljim lečenjem neće poboljšati.

U konkretnoj pravnoj stvari, kod utvrđivanja da li je neko lice pretrpelo nematerijalnu štetu, u kom trenutku i obimu, pre svega treba istaći da štetna radnja kao životni događaj i šteta koja nastaje kada se ispolje posledice po život, telo i zdravlje i njihove manifestacije u vidu pretrpljenih duševnih bolova, nisu jedno te isto. Zbog navedenog, za početak objektivnog roka zastarelosti potraživanja nije bitno kada se oštećenik obratio lekaru odgovarajuće struke, kada je uspostavljena dijagnoza i kada je oštećeniku to saopšteno, već kada je bolest po redovnom medicinskom toku prešla u hroničnu fazu i tako poprimila oblik konačnog stanja, koje je trajno i zahteva lečenje do kraja života. Subjektivni rok teče u okviru objektivnog roka, pa protekom objektivnog roka zastarelosti potraživanje u svakom slučaju prestaje. Tužilac je, za vreme NATO agresije bio na teritoriji Kosova i Metohije sve do 20.06.1999. godine, nakon čega je imao akutne simptome bolesti PTSP u trajanju od 6 meseci. Bolest je zadobila hronični oblik, konačno stanje koje je neograničeno i trajno i zahteva lečenje do kraja života, krajem 1999. godine, od kada je počeo da teče objektivni rok zastarelosti od pet godina iz člana 376. stav 2. ZOO koji se računa od dana nastanka štete. Kod takvog stanja, tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je po isteku zastarnog roka, 08.09.2014. godine, pa je, suprotno revizijskim navodima, pravilno drugostepeni sud zaključio da je osnovan prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja istaknut od strane tužene i odbio tužbeni zahtev.

Pravilna je odluka drugostepenog suda o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbi članova 153. stav 1. , 154., 162., 163. stav 1. i 2. i 165. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić