Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonom propisanih razloga.

Tuženi su dali odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak tužioca i tužene VV sporazumno je razveden pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 126/16 od 17.10.2016. godine, kojom je određeno da se samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnim BB, sinom stranaka, poverava majci VV, dok je otac AA obavezan da na ime izdržavanja maloletnog BB plaća mesečno 1.000 evra počev od 01.07.2016. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski razlozi. U vreme donošenja navedene presude, tuženi BB je imao 14 meseci. Tužilac je u pisanoj izjavi od 19.11.2018. godine naveo da je iznos od 1.000 evra, koji je obavezan da plaća trebalo da podmiri izdržavanje deteta ali i izdržavanje njegove bivše supruge, koja je bila student, bez redovnih primanja, na šta je on pristao, a da su mesečne potrebe maloletnog BB u tom momentu bile višestruko manje; da izdržavanju maloletnog BB treba da doprinose oba roditelja, a da su potrebe maloletnog deteta maksimalno 50.000,00 dinara mesečno, tražeći da su utvrdi doprinos zakonske zastupnice i da se obaveže da i ona doprinosi izdržavnju maloletnog BB. Dalje je naveo da se njegova porodična situacija izmenila nakon što je doneta presuda kojom je utvrđena njegova obaveza, utoliko što je sklopio novi brak iz kog ima ćerku, koja je rođena ...2018. godine, prema kojoj ima zakonsku obavezu izdržavanja; da njegova sadašnja supruga ne radi, da žive u ..., gde mogućnost da ona dobije zaposlenje za sada nije izvesno; da zbog povrede u prethodnoj sezoni često nije igrao, te da je zbog toga primao umanjene iznose zarade, a da je zbog tih povreda imao i troškove lečenja i da je to bio razlog što nije mogao da prihvati ponude za prelazak u druge klubove u kojima bi bio bolje plaćen i uz to ostvario dobit od transfera. Tužilac u vezi povreda na koje se poziva u izjavi, kao i na oklonost da su mu mesečna primanja nakon odlaska u inostranstvo manja od onih koje je imao u vreme donošenja poslednje sudske odluke kojim je utvrđena visina njegove obaveze izdržavanja, nije pružio dokaze, ukazujući da to prema pravilima kluba predstavlja poslovnu tajnu. U napred navedenoj izjavi tužilac nije naveo koji su i u kom iznosu troškovi njegove porodice u ... na mesečnom nivou, osim što je paušalno naveo da ima velike izdatke na ime zakupa stana, komunalnih troškova, nabavke robe i usluga za sebe i svoju sadašnju suprugu i maloletnu ćerku, bez navođenja konkretnih novčanih iznosa ovih izdataka.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio kao neosnovan zahtev tužioca, zaključivši da tužilac nije pružio relevantne i pouzdane dokaze da su se promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, koji bi opravdavali smanjenje doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta koje je tužilac u obavezi da plaća.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave ukinuo prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, jer je zaključio da tužilac nije dokazao da su na njegovoj strani nastupile okolnosti koje u smislu člana 160. i 164. Porodičnog zakona opravdavaju promenu visine izdržavanja, bez obzira na zaključenje novog braka i rađanja još jednog deteta. Pri tome drugostepeni sud je imao u vidu da su se na strani maloletnog BB, kao poverioca izdržavanja od momenta donošenja odluke o visini izdržavanja, čija se promena traži, promenile okolnosti, jer je u vreme donošenja prethodne odluke maloletni BB imao 14 meseci, a sada ima četiri i po godine i njegove potrebe su se znatno povećale, jer su u iste sada uključene i vanškolske aktivnosti, te da zbog navedenog promena visine izdržavanja u tom smislu da se ista smanji nije u najboljem interesu maloletnog deteta kojim je sud u smislu člana 162. stav 6. Porodičnog zakona dužan da se rukovodi, kao ni u smislu člana 162. stav 3. istog zakona koji propisuje da ako je poverilac izdržavanja dete, da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, pravilnom primenom materijalnog prava, sa kojih razloga su neosnovani navodi revizije.

Članom 164. Porodičnog zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Članom 162. stav 3. istog zakona propisano je da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj, dužnik izdržavanja. Članom 6. stav 1. istog zakona, propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Članom 27. stav 1. Konvencije o pravima deteta, svako dete ima pravo na životni standard primeren fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i društvenom razvoju deteta, s tim što roditelji i druga lica odgovorna za decu, imaju prvenstveno odgovornost da, u okviru svojih sposobnosti i finansijskih mogućnosti obezbede životne uslove za razvoj deteta.

Tužilac tužbom traži da se promeni visina izdržavanja određena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1226/16 od 17.10.2016. godine, sa 1.000 evra na 300 evra mesečno, navodeći da su se promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, s obzirom da je sklopio novi brak, da ima obavezu da izdržava još jedno maloletno dete, koje je rođeno 2018. godine, da njegova supruga ne radi, da žive u ..., da zbog povreda u prethodnoj sezoni često nije igrao i da je zbog toga primao umanjene iznose plate, a imao je i troškove lečenja, što je bio razlog da nije mogao da prihvati ponude za prelazak u druge klubove u kojima bi bio bolje plaćen i ostvario dobit od transfera. Tužilac za svoje materijalno stanje nije pružio dokaze, jer po njegovim navodima zarada profesionalnog fudbalera u Portugaliji predstavlja poslovnu tajnu, a u pisanoj izjavi izneo je paušalne navode o rashodima, bez određivanja novčanih iznosa. Zakonom je propisana obaveza oba roditelja da doprinose izdržavanju svoje maloletne dece, ali roditelji su dužni i da deci omoguće najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživaju oni. Kako je tužilac aktivni profesionalni fudbaler i kako nije dokazao da su se promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o visini njegovog doprinosa u izdržavanju maloletnog tuženog BB, odnosno nije dokazao da nije više u mogućnosti zaključili nižestepeni sudovi da se nisu ispunili uslovi da se promeni visina izdržavanja određena prethodnom odlukom, sa kojih razloga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Kako se navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Odbijen je, kao neosnovan zahtev tuženih za naknadu troškova po reviziji, s obzirom da troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni i neophodni za vođenje ovog postupka.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić