Rešenjem Višeg suda u Somboru K.11/21 od 13.01.2022. godine ispravljena je presuda Višeg suda u Somboru K.11/21 od 29.12.2021. godine tako što u uvodnom delu presude u 12 redu umesto reči „javnom“ treba da stoji „nejavnom“, dok u preostalom delu navedena presuda ostaje neizmenjena.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 150/22 od 15.06.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Jovana Petrovića, Nenada Elesina, BB i VV, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Somboru K.11/21 od 29.12.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branioci okrivljenog Jovana Petrovića, advokati Biljana Desnica Petrović i Vladimir Horovic, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine u celosti presude Višeg suda u Somboru K.11/21 od 29.12.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 150/22 od 15.06.2022. godine, uz naredbu da se novi postupak pred prvostepenim sudom održi pred potpuno izmenjenim prvostepenim većem ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu radi ponovnog odlučivanja o žalbi na prvostepenu presudu, uz naredbu da drugostepeni sud u ponovljenom postupku odlučuje u drugom sastavu veća, kao i da u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioce o sednici veća i da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine;

- branilac okrivljenog Nenada Elesina, advokat Dragan Konjević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povreda odredaba člana 180 stav 1. i člana 28. stav 1. i 2. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i da donese odgovarajuću odluku u smislu člana 492. stav 1. tačka 1) i i 2) ZKP, te da na sednicu veća pozove okrivljenog i branioca.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Jovana Petrovića je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Elesina je nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog Jovana Petrovića u podnetom zahtevu ističu da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to isključivo na iskazu maloletne oštećene AA datom u prostorijama Višeg javnog tužilaštva u Somboru dana 29.06.2020. godine na zapisniku broj KTI.53/19. Kao razlog nezakonitosti ovog dokaza branioci okrivljenog navode da iz transkripta razgovora, koji predstavlja sastavni deo zapisnika KTI.53/19 od 29.06.2020. godine, proizilazi da je ispitivanje maloletne oštećene sprovedeno protivno odredbi člana 104. stav 1. ZKP, obzirom da je ispitivanje izvršeno od strane neovlašćenog ispitivača i to tako što je psiholog GG iz Centra za socijalni rad ... vodila ceo razgovor sa maloletnom oštećenom i postavljala joj pitanja, bez ikakvog učešća zamenika javnog tužioca koji je tom prilikom bio samo formalno prisutan, a koji je shodno članu 104. stav 1. ZKP jedini ovlašćen da postavlja pitanja uz pomoć i preko psihologa, pri čemu je psiholog maloletnoj oštećenoj pitanja postavljala sugestivno i direktno je istu navodila da odgovara sa „da“ i „ne“, a čime je postupljeno protivno odredbi člana 98. ZKP, a takođe je braniocima okrivljenih, koji nisu mogli jasno da čuju postavljena pitanja i date odgovore, bilo onemogućeno da nakon „razgovora“ postavljaju pitanja maloletnoj oštećenoj.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Jovana Petrovića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi vezano za bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP koji su istaknuti u žalbi branilaca okrivljenog Jovana Petrovića, advokata Biljane Desnica Petrović i Vladimira Horovica bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Somboru K.11/21 od 29.12.2021. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 4 stav četvrti drugostepene presude KŽ1 150/22 od 15.06.2022. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ovde razloge i upućuje.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branilaca okrivljenog Jovana Petrovića u delu u kojem ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da radnje okrivljenog Jovana Petrovića opisane u izreci pravnosnažne presude ne sadrže sve bitne elemente krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, obzirom da izreka presude po stavu branilaca sadrži samo zakonski tekst predmetnog krivičnog dela, bez bližeg činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela iz kojeg proizilazi da je okrivljeni izvršio obljubu sa detetom koje ima manje od 14 godina ili sa njom izjednačen čin.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Jovana Petrovića su neosnovani iz razloga jer iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni Jovan Petrović „u toku oktobra 2019. godine u ..., u kući kod maloletnog DD, u odnosu na kojeg je razdvojen postupak, u ulici ..., sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, izvršio obljubu sa detetom, oštećenom AA iz ..., rođenom ... godine, licem koje nije navršilo 14 godina i od koje je stariji 6 godina, tako što je sa istom imao seksualni odnos, kojom prilikom je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Jovana Petrovića stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. KZ za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Elesina u celosti, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Jovana Petrovića u preostalom delu, su odbačeni kao nedozvoljeni.

Naime, branioci okrivljenog Jovana Petrovića kao razlog podnošenja zahteva označavaju i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što branioci suštinski ovu povredu zakona obrazlažu tako što osporavaju i polemišu sa činjeničnim utvrđenjima suda i to da je maloletna oštećena kritičnom prilikom imala manje od 14 godina, da je okrivljeni Jovan Petrović znao za njene godine i da je izvršio obljubu sa maloletnom oštećenom ili sa njom izjednačen čin, te ukazuju na pogrešnu ocenu dokaza vezano za ove činjenice. Ovo imajući u vidu da branioci okrivljenog ističu da iz izvedenih dokaza i to pre svega nalaza i mišljenja veštaka dr Milojka Vlaški i nalaza i mišljenja veštaka psihologa Verice Dedić, kao i fotografija same maloletne oštećene, proizilazi da je ona po svim osobinama (fizičkim, psihološkim i neuropsihijatrijskim) upodobljena uzrastu preko 18 godina, pri čemu u spisima predmeta ne postoji izvod iz matične knjige rođenih za maloletnu oštećenu.

Branilac okrivljenog Nenada Elesina u podnetom zahtevu navodi da su nižestepeni sudovi oglašavajući ovog okrivljenog krivim za krivično delo obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. KZ povredili odredbe člana 180. stav 1. i člana 28. stav 1. i 2. KZ, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi članova 180. stav 1. i 28. stav 1. i 2. KZ, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog ovu povredu zakona i svoj stav da se okrivljeni Nenad Elesin kritičnom prilikom nalazio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu godina života maloletne oštećene, suštinski obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da iz izvedenih dokaza, a posebno iskaza okrivljenog Nenada Elesina i nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka dr Milojka Vlaški, proizilazi da zbog samog fizičkog izgleda maloletne oštećene okrivljeni Nenad Elesin nije mogao znati da ista kritičnom prilikom nije imala 14 godina, te se dalje ističe da sud nije trebalo da prihvati iskaz maloletne oštećene koji je instruiran od strane Centra za socijalni rad u ..., kao i da je radi jasnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja sud trebalo da maloletnu oštećenu neposredno ispita na glavnom pretresu i suoči je sa okrivljenim.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenih u podnetim zahtevima, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označavaju povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih Jovana Petrovića i Nenada Elesina u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog Nenada Elesina u podnetom zahtevu ističe i da drugostepeni sud nije dao odgovarajuće obrazloženje vezano za žalbene navode branioca okrivljenog, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Nenada Elesina i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Jovana Petrovića, advokata Biljane Desnica Petrović i Vladimira Horovica, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branilaca okrivljenog Jovana Petrovića u odnosu na ove povrede odbio kao neosnovan, dok je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljene i to u preostalom delu zahtev branilaca okrivljenog Jovana Petrovića i u celosti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Elesina, advokata Dragana Konjevića i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                              Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić