Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i dosudio mu iznos od 2.558,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.10.2016. godine do isplate. S obzirom da je tužilac uspeo u sporu, primenom člana 153. i 154. ZPP, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 23.300,00 dinara (u izreci prvostepene presude pogrešno je naveden iznos od 23.400,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate, koji se odnose se na troškove koje je tužilac imao za zastupanje od strane punomoćnika iz reda advokata i to: na ime sastava tužbe i jednog obrazloženog podneska po 6.000,00 dinara, za zastupanje na jednom održanom ročištu iznos od 7.500,00 dinara i na ime takse na tužbu i odluku po 1.900,00 dinara, sve prema važećoj AT i TT.

Drugostepeni sud je preinačio odluku o troškovima postupka i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka, obrazlažući odluku malom vrednošću spora.

Vrhovni kasacioni sud smatra da osnovano revizijom tužilac ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Prema članu 156. ZPP tužilac će naknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove postupka koji su bili nužni i neophodni. Visina tužbenog zahteva nijednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, u situaciji kada je stranka uspela u sporu. Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu odluku o troškovima postupka i na osnovu člana 416. stav 1. u vezi člana 420. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji i zato ima pravo na naknadu troškova tog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara za sastav revizije, shodno opredeljenom zahtevu. Zbog toga je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. stav 1. i članom 154. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić