.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 275/2022
07.07.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Todorović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladeta Stanković, advokat iz ..., radi utvrđenja i činidbe, odlučujući o sukobu nadležnosti između Višeg suda u Prokuplju i Apelacionog suda u Nišu, u sednici održanoj 07.07.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Prokuplju P 2449/18 od 25.05.2021. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Prokuplju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 2449/18 od 25.05.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tuženi zloupotrebio pravo susvojine tako što je na kat. parcelama bliže označenim u tom stavu izreke, vršio široki otkop čime je ugrozio preostali delo parcele i objekte koji se na njemu nalaze, pa mu je naloženo da izvrši obezbeđenje preostalog dela kp.br. .../... u svemu prema mišljenju i nalazu veštaka građevinske struke. Stavom drugim izreke, održano je na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Prokuplju P 2449/18 od 17.09.2018. godine, do pravnosnažnog okončanja postupka. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka od 181.000,00 dinara.
Protiv navedene presude tuženi je izjavio žalbu i predmet je dostavljen Apelacionom sudu u Nišu, koji se rešenjem Gž 3086/21 od 01.03.2022. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Prokuplju P 2449/18 od 25.05.2021. godine i spise ustupio Višem sudu u Prokuplju, kao stvarno nadležnom sudu.
Viši sud u Prokuplju nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je spise Gž 499/22 aktom od 05.05.2022. godine, dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja nastalog sukoba stvarne nadležnosti.
Rešavajući sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Sl.glasnik RS“ br.116/08, ... i 88/18) i člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za odlučivanje o žalbi tuženog nadležan Viši sud u Prokuplju.
Prema članu 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova i to na rešenja u građanskopravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti; u izvršnim postupcima i postupcima obezbeđenja i u vanparničnim postupcima, dok prema članu 24. stav 1. tačka 3. istog Zakona, apelacioni sud odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a stavom 4. istog člana propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu ako vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi ne prelazi iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 469. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti ne smatraju sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.
U konkretnoj pravnoj stvari radi se o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na činidbu radi otklanjanja izvora opasnosti za nastanak štete. Spor sa ovakvim zahtevom ne predstavlja spor o nepokretnosti, jer sporovi o nepokretnostima podrazumevaju sporove o utvrđenju, zasnivanju i prestanku prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti. Vrednost predmeta spora nije određena u tužbi, ni tokom postupka, već je sudska taksa za tužbu određena u iznosu od 2.850,00 dinara, a za prvostepenu presudu u iznosu od 1.900,00 dinara. Prema važećoj Taksenoj tarifi (tarifni broj 1. i 2.), tako odmerena taksa odgovara vrednosti predmeta spora do 10.000,00 dinara. Kako u konkretnom slučaju nije reč o sporu o nepokretnosti u smislu člana 469. ZPP, niti je vrednost predmeta spora označena u tužbi, u tom slučaju kao merodavna vrednost predmeta spora uzima se iznos od 10.000,00 dinara (prema određenoj taksi) koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (10.09.2018. godine).
S obzirom da je žalba izjavljena protiv presude osnovnog suda u sporu male vrednosti, to je za odlučivanje o žalbi na prvostepenu presudu nadležan Viši sud u Prokuplju na osnovu člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova u vezi člana 4. stav 1. tačka 18. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Na osnovu navedenog, primenom člana 22. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
