Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da sud prilikom donošenja prvostepene presude nije naveo sva obeležja krivičnog dela iz člana 225. KZ. Branilac ističe da se u konkretnom slučaju radi o blanketnom delu, što znači da su inkriminisane radnje i sva obeležja krivičnog dela propisana drugim propisima na čiju primenu Krivični zakonik upućuje, pa su morali biti uneti svi elementi uključujući i blanketne norme, a koje čine biće krivičnog dela. Pored toga branilac ističe da ne postoji ni namera izbegavanja plaćanja poreza, odnosno subjektivni odnos okrivljene prema radnji izvršenja koja joj se stavlja na teret, te se ne može raditi o krivičnom delu poreska utaja već eventualno o prekršaju. Dalje branilac navodi da je sud sabiranjem različitih poreza (doprinosi za PIO, za zdravstvo, za nezaposlenost i za porez od samostalne delatnosti), kreirao objektivni uslov inkriminacije, odnosno cenzus od 1.000.000,00 dinara. Branilac je istakao da se objektivni uslov inkriminacije kod krivičnog dela poreska utaja treba ceniti prema obračunskom periodu za prijavu poreza za čiju utaju se okrivljena tereti i da se različiti porezi ne mogu sabirati, a da su u konkretnom slučaju sabrani ne samo porezi čiji je osnov potpuno različit, već su sabrani i odvojeni poreski obračunski periodi.

Krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara.

Okrivljena AA, u vreme i na mestu opisanom u izreci prvostepene presude „kao vlasnik preduzetničke radnje GR „BB NEKRETNINE“ iz ..., u nameri da u potpunosti izbegne plaćanje poreza na prihod od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, nije prijavila činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ove obaveze, pri čemu je mogla da shvati značaj svog dela i mogla da upravlja svojim postupcima...u periodu od 27.04.2017. do 31.12.2017. godine sa tekućeg računa navedene radnje podigla gotov novac u ukupnom iznosu od 2.947.586,88 dinara a pri tom nije izvršila obračun i uplatu poreza na prihod od samostalne delatnosti ... i nije izvršila obračun i uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje...za penzijsko i invalidsko osiguranje...za zdravstveno osiguranje....za osiguranje za slučaj nezaposlenosti i time je za navedeni period izbegla plaćanje poreza i doprinosa u ukupnom iznosu od 1.265.227,52 dinara,.... u periodu od 01.01.2018. do 30.09.2018. god.sa tekućeg računa navedene radnje podigla gotov novac u ukupnom iznosu od 6.762.500,00 dinara a da pri tom nije izvršila obračun i uplatu poreza na prihod od samostalne delatnosti ... i nije izvršila obračun i uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje...za penzijsko i invalidsko osiguranje...za zdravstveno osiguranje....za osiguranje za slučaj nezaposlenosti i time za navedeni period izbegla plaćanje poreza i doprinosa u ukupnom iznosu od 1.519.644,74 dinara,....čime je postupila protivno odredbama čl. 31., čl.33, čl.37b i čl.38 Zakona o porezu na dohodak građana i čl.22 i čl.44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, iako je bila svesna svog dela, htela njegovo izvršenje i bila svesna da je njeno delo zabranjeno.“

Članom 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se pojedinačna poreska prijava podnosi pre svake isplate prihoda na koju se obračunava i plaća porez po odbitku u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, kao i pre svakog plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kada se ti doprinosi plaćaju bez isplate zarade, odnosno u drugim slučajevima kada postoji obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Članom 5. Zakona o porezu na dohodak građana, propisano je da se godišnji porez na dohodak građana plaća po rešenju nadležnog poreskog organa na dohodak ostvaren u kalendarskoj godini, u skladu sa ovim zakonom.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, suprotno tvrdnjama branioca, u izreci prvostepene presude opisane radnje za koje je okrivljena oglašena krivom sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ, jer u konkretnom slučaju okrivljena nije izvršila obračun i uplatu poreza na prihod od samostalne delatnosti, odnosno sa tekućeg računa navedene radnje podizala je gotov novac a nije prijavila činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje poreskih obaveza, regulisanih Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji su navedeni u izreci presude, čime je u izreci jasno definisan izvor poreske obaveze, obračun, kao i način njenog izbegavanja plaćanja poreza.

U zahtevu branilac neosnovano ističe da se ne mogu sabirati različiti porezi, imajući u vidu da iako su poreske obaveze definisane različitim zakonima, one se u suštini odnose na dažbine koje potiču iz istog svojstva privrednog subjekta i istog izvora prihoda, čije neplaćanje je u tom smislu obuhvaćeno istim umišljajem i istim načinom izvršenja krivičnog dela, te na ovaj način sabran iznos predstavlja obeležje jedinstvene radnje izvršenja krivičnog dela. Posebno imajući u vidu da se radi o dve krivičnopravne radnje koje čine jedno produženo krivično delo i da su obračuni vršeni za po jednu kalendarsku godinu, prva krivičnopravna radnja za 2017. godinu, a druga za 2018. godinu, kako je to propisano posebnim zakonima kojima se utvrđuju pojedinačne poreske obaveze.

Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, da izreka presude ne sadrži obeležja krivičnog dela iz člana 225. stav 1. KZ.

Pored toga u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene AA, navodi da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ali istaknutu povredu zakona ne obrazlaže, odnosno ne daje razloge za svoj stav u pogledu prekoračenja optužbe, pa zahtev za zaštitu zakonitosti u tom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti dalje navodi da su pobijane presude donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i člana 423. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac polemiše i sa visinom izrečene kazne zatvora, ističući okolnosti iz člana 54. KZ u pogledu odmeravanja kazne zatvora, a koje u stvari predstavaljaju činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, što bi predstavljalo povredu odredaba člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, kako navedene povrede iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 423. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP, kao ni povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP nisu propisane članom 485. stav 4. ZKP kao dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Aleksandra Aleksića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić