Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. i 441. ZPP i našao da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na osnovu više Ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa članom studentske odnosno omladinske zadruge, sukcesivno zaključenih između poslodavca „EPS Distribucija“, tužilje kao zadrugara i Beogradske studentske zaruge Beograd, u periodu od 03.03.2014. godine do 31.07.2015. godine, upućena na rad kod tuženog poslodavca, radi obavljanja poslova učešća u izradi projekta energetskih objekata. Nakon toga, u periodu od 03.08.2015. godine do 30.09.2016. godine, sukcesivno je zaključeno više Ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, između tuženog „EPS Distribucija“, kao naručioca posla i tužilje kao izvršioca posla, radi obavljanja istih poslova. Tužilja je sa tuženim „Work and Care“ d.o.o. Beograd, zaključila više Ugovora o radu, na osnovu kojih je zasnivan radni odnos na određeno vreme ( za period rada od 01.10.2016. godine do 30.06.2017. godine), radi obavljanja poslova „... stručni saradnik za ...“, kojim je ugovoreno je da će tužilja obavljati posao za potrebe Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, na osnovu Ugovora o poslovno- tehničkoj saradlji od 30.09.2016. godine, a zbog povećanog obima posla. Rešenjem tuženog „Work and Care“ d.o.o. Beograd od 28.04.2017. godine, tužilji je prestao radni odnos 28.04.2017. godine na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa.

U periodu od 03.05.2017. godine do 15.12.2017. godine, sukcesivno je zaključeno više Ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, između tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o Beograd, kao naručioca posla i tužilje, kao izvršioca posla, radi obavljanja ugovorenih poslova u Direkciji za ..., Sektor za ..., Služba za ... . Tužilja je bez prekida, nastavila da obavlja iste poslove kod tuženog „EPS Distribucija“ d.o.o, a na osnovu zasnovanog radnog odnosa na određeno vreme kod poslodavca Sequester employment d.o.o.Beograd zaključenim ugovorima o radu od 16.12.2017. godine i od 01.04.2018. godine, počev od 16.12.2017. godine do 18.01.2019. godine, kada joj je prestao radni odnos kod tog poslodavca (istekom roka na koji je zasnovan) i Okvirnog Sporazuma o pružanju usluge angažovanja i posredovanja u zapošljavanju radnika. Poslovi radnog mesta ... stručnog saradnika za ..., koje je tužilja obavljala kod tuženog „EPS Distribucija“ d.o.o, su stalni poslovi, sistematizovani Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta, a što je utvrđeno i na osnovu Odluke o osnivanju Operatora distributivnog sistema \"EPS Distribucija"d.o.o Beograd ( (broj ... od 9. decembra 2015. Godine- Prečišćen tekst).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom odredaba članova 37. i 197. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i člana 66. Zakona o obligacionim odnosima, ocenio da su ugovori o privremenim i povremenim poslovima i ugovori o posredovanju, zaključeni između parničnih stranaka, simulovani ugovori i da su u suštini zaključivani ugovori o radu na određeno vreme, pa kako je tužilja kod tuženog „EPS Distribucija“ d.o.o, počev od 03.03.2014. godine, neprekidno bila radno angažovana i obavljala istovrsne poslove za kojima je postojala trajna potreba, a koji su sistematizovani Pravilnikom o sistematizaziji radnih mesta, važećim u spornom periodu, to su se nakon isteka više od 24 meseca, stekli uslovi da joj radni odnos na određeno vreme preraste u radni odnos na neodređeno vreme počev od 01.10.2016. godine, a da je osporeni ugovor o radu zaključen između tužilje i tuženog „Work and Care“ od 01.10.2016. godine ništav, s obzirom na utvrđeni preobražaj radnog odnosa, zbog čega je usvojen tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je ništav ugovor o radu zaključen između tužilje i tuženog „Work and Care“ od 01.10.2016. godine, kao i zahtev da se utvrdi da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog „EPS Distribucija“d.o.o počev od 01.10.2016. godine, jer ugovori o radu i ugovori o privremenim i povremenim poslovima, zaključeni između tužilje i različitih poslodavaca, na mogu prikrivati ugovor o radu zaključen između tužilje i tuženog „EPS Distribucija“d.o.o i da zaposleni koji je zasnovao radni odnos kod jednog poslodavca, ne može se smatrati da je u radnom odnosu kod drugog poslodavca. Osim toga, ugovori o radu, između tužilje i „EPS Distribucija“d.o.o, zaključeni su za period kraći od 24 meseca, usled čega se ne može aktivirati pravilo o preobražaju radnog odnosa iz člana 37. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanom drugostepenom presudom pravilno je prvostepena presuda preinačena i odbijen tužbeni zahtev, ali iz drugih razloga.

Prema članu 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/2013, 75/2014, 13/2017, 113/2017 i 95/2018) ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1.), odnosno da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2.), da se prekid kraći od 30 dana ne smatra prekidom iz stava 2. (stav 3.) i da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama tog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6.).

S tim u vezi, ukoliko je nezaposleno lice radno angažovno na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, a radi obavljanja poslova za kojima je postojala trajna potreba i sistematizovani aktom poslodavca o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, bez obzira kako je imenovan (član 66. Zakona o obligacionim odnosima), po svojoj pravnoj prirodi u suštini predstavlja ugovor o radu na određeno vreme, što je od značaja za pravilnu primenu odredbe člana 37. stava 2. i 6. Zakona o radu, u pogledu neprekidnog rada na istovrsnim poslovima duže od 24 meseci.

Imajući u vidu Odluku o osnivanju Operatora distributivnog sistema \"EPS Distribucija"d.o.o Beograd (broj ... od 9. decembra 2015. godine- prečišćen tekst) tuženi je korisnik javnih sredstava, prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 5. Zakona o budžetskom sistemu, pa se u odnosu na njega primenjuju odredbe tog zakona. Zakonom o izmenama i dopunama tog Zakona („Službeni glasnik RS“ broj 108/2013 od 06.12.2013. godine) u članu 27e, dodati su novi stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine.

Izuzetno od tog stava, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Postupak za pribavljanje saglasnosti propisan je Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS „ br. 113/2013, 21/2014, 118/2014, 22/2015 i 59/2015). Navedena odredba člana 27e stav 34. Zakona, novelirana je kasnijim izmenama i dopunama („Službeni glasnik RS“ broj 142/2014 od 25. 12. 2014. godine, 103/2015 od 14.12.2015. godine, 99/2016 od 12.12.2016. godine, 113/2017 od 17.12.2017. godine, 95/2018 od 08.12.2018. godine, 31/2019 od 29.04.2019. godine, 72/2019 od 07.10.2019 godine i 149/2020 od 11.12.2020. godine), tako da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2020. godine. Članom 105. navedenog zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Nižestepeni sudovi su odlučujući o zahtevu tužilje primenili odredbe Zakona o radu, međutim nisu imali u vidu da se u odnosu na tuženog, kao korisnika javnih sredstava, primenjuje i Zakon o budžetskom sistemu.

Navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem, radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu, kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, što proizilazi iz odredbe člana 105. tog zakona. Kod utvrđenog da je tužilja na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, ugovora o privremenim i povremenim poslovima i ugovora o posredovanju, obavljala iste poslove u periodu od 03.03.2014. godine, do 01.10.2016. godine, to se u konkretnom slučaju imaju primeniti navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu, kojima je bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru, radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost nadležnog organa Vlade.

Kako iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizilazi postojanje saglasnosti nadležnog ministarstva za zasnivanje radnog odnosa, to nije bilo uslova da radni odnos tužilje na određeno vreme, po sili zakona preraste u radni odnos na neodređeno vreme, pa je iz navedenih razloga neosnovan tužbeni zahtev. Iz iznetih razloga nisu osnovni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414 stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić