Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1006/21 od 23.02.2022. godine, prvim stavom izreke presude usvojena je žalba branioca okrivljenog BB, i po službenoj dužnosti, a povodom žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Višeg suda u Zrenjaninu 3K. 34/18 od 03.08.2021. godine u delu odluke o meri bezbednosti, tako što je okrivljenima BB i AA za krivično delo primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja dužnosti policijskog službenika u trajanju od po 2 godine, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i žalbe branilaca okrivljenih BB i AA u preostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu, u odnosu na okrivljenog BB i AA, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno podneli su:

- branilac okrivljenog AA, advokat Kosta Jolić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i utvrdi da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili da pobijane presude preinači u odnosu na okrivljenog AA u oslobađajuće ili da iste ukine i spise predmeta vrati na ponovnu odluku prvostepenom ili drugostepenom sudu, kao i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude, i

- branilac okrivljenog BB, advokat Ninoslav Komluški, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači te okrivljenog BB oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB su neosnovani u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok su u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti nedozvoljeni.

U podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuje se da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP uz objašnjenje da je pobijanim presudama pogrešno utvrđeno da su okrivljeni izvršili krivično delo iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika imajući u vidu da su novac u iznosu od 300 evra primili 21.01.2011. godine za radnju koju su bili dužni da izvrše dan pre primanja novca (20.01.2011. godine), na koji način su po stavu branioca okrivljeni izvršili krivično delo iz člana 367. stav 4. Krivičnog zakonika, za koji oblik krivičnog dela je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Ovi navodi su od strane branilaca okrivljenih već isticani u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 8 pasus 1 obrazloženja presude, kao i na strani 13 pasus 2 i strani 14 pasus 1 drugostepene presude dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Dalje u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ukazuje se da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branioci navode transkripte odnosno izveštaj o sadržini komunikacije-presretnutih razgovora i SMS poruka na kojima se po navodima branilaca ne može zasnivati odluka suda iz razloga što je sam predlog za određivanje mere nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora nezakonit, pa je samim tim nezakonito i rešenje istražnog sudije o određivanju mere, budući da se predlog tužioca zasniva na službenoj belešci policije, odnosno radi se o operativnim saznanjima, pri čemu nije naveden broj ni vlasnik broja telefona koji treba nadzirati, a osim toga u transkriptima je naveden navodno telefon okrivljenog BB, a koji telefon nije onaj koji mu je oduzet što proizilazi iz razlike u imei brojevima iz potvrde o oduzimanju telefona i nalaza veštaka. Takođe u pogledu transkripata presretnutih razgovora advokat Kosta Jolić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je naredbom za prisluškivanje bio obuhvaćen samo VV, u odnosu na koga je postupak izdvojen i okončan, te u odnosu na okrivljene AA i BB nije bilo naredbe za nadzor i snimanje telefonskih razgovora, a dokazi pribavljeni u drugom predmetu se, po braniočevim navodima, ne mogu koristiti u ovoj krivično- pravnoj stvari. Takođe, povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, po navodima iz zahteva advokata Koste Jolića, ogleda se i u činjenici da je naredba istražnog sudije Višeg suda u Zrenjaninu 4Kri Pov 13/10 kojom je odobrena primena mere doneta je 14.10.2010. godine, a naredba istražnog sudije Višeg suda u Zrenjaninu 4Kri Pov 13/10 kojom je mera proširena i na drugi broj telefona VV dana 10.11.2010. godine, dakle pre nego što su po navodima optužnice okrivljeni izvršili krivično delo (dana 20.11.2011. godine), iako je članom 504e ZKP predviđeno da se nadzor i snimanje telefonskih razgovora može narediti ako postoje osnovi sumnje da je lice izvršilo krivično delo, te snimanje pre izvršenog krivičnog dela odnosilo bi se na pripremne radnje koje nisu kažnjive. Branilac okrivljenog BB, advokat Ninoslav Komluški je u podnetom zahtevu istakao da iako je za primenu mere nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacije bilo neophodno postojanje osnova sumnje da je izvršeno određeno krivično delo, zahtev tužilaštva je podnet na osnovu „uopštenih operativnih saznanja policije“, odnosno bez specifičnog navođenja i konkretizovanja bilo koje činjenice koja govori u prilog osnova sumnje radi određivanja i primene posebnih mera. Takođe, branilac u zahtevu ukazuje da u vreme kada su mere iz ovog postupka primenjivane nije bilo zakonskog osnova za njihovu primenu na način kako je to učinjeno, imajući u vidu da je institut „slučajnog nalaza“ uveden tek 01.10.2013. godine, a da su mere sprovođene po naredbi od 14.10.2010. godine, koja je proširena 10.11.2010. godine.

O napred iznetim navodima branilaca okrivljenih u pogledu bitne povrede odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, drugostepeni sud se već izjašnjavao i na strani 7 drugostepene odluke dao dovoljne i jasne razloge u pogledu situacije kada se mogla odrediti posebna dokazna radnja nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija, kao i u pogledu vremena kada je doneta naredba istražnog sudije i mogućnost primene instituta „slučajnog nalaza“, koje i ovaj sud prihvata i na iste u smislu člana 491. stav 2. ZKP upućuje. Osim toga neosnovana su ukazivanja branioca da je sam predlog za određivanje mere nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacije nezakonit, pošto je zasnovan na operativnim saznanjima policije, usled čega je nezakonito i rešenje istražnog sudije o određivanju mera, pošto su i po nalažnju ovog suda, a suprotno navodima u zahtevu, operativna saznanja policije da se priprema izvršenje krivičnog dela u toj fazi postupka dovoljan osnov uz priloženu dokumentaciju o saznanjima Inspektorata granične policije županije Timiš za stavljanje predloga radi određivanja mera.

U preostalom delu podnetog zahteva advokata Koste Jolića ukazuje se da u presretnutim razgovorima i SMS porukama ne postoji ni jedan razgovor okrivljenog AA sa nekim od saokrivljenih, saslušanih svedoka ili trećim licima, niti postoji SMS poruka upućena okrivljenom AA ili da je on uputio nekom licu, već se iz presretnutih razgovora i SMS poruka utvrđuje se da su VV i BB razmenili nekoliko SMS poruka u kojima se spominje okrivljeni AA, te posredno, tumačenjem poruka sud izvodi zaključak da je okrivljeni AA izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, na koji način branilac osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom (član 440. ZKP).

Branilac okrivljenog BB, advokat Ninoslav Komluški u preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje da prvostepeni sud prilikom donošenja osuđujuće presude nije dao razloge o odlučnim činjenicama te nije obrazložio odluku o odbijanju da se iz spisa predmeta izuzmu snimci presretnutih razgovora i transkripti na koji način ukazuje na povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Dalje, u podnetom zahtevu branilac ukazuje da razgovori koji su vođeni sa telefona okrivljenog BB 20.01.2011. godine, gde je sagovornik koristio broj telefona VV, nemaju nikakve veze sa radnjama koje se okrivljenom BB stavljaju na teret, niti se iz sadržine tih razgovora može izvući zaključak da je okrivljeni BB lice kome je dat novac, te osporava sadržinu snimljenih razgovora, a uz to ukazuje na činjenicu da okrivljeni BB nije mogao obavljati službenu radnju niti su mu mogle biti poznate okolnosti o postavljenju i kretanju patrola Granične policije s obzirom da je bio na bolovanju u periodu od 17.01. do 31.01.2011. godine, te ne postoje dokazi koji ukazuju na to da je okrivljeni znao za navodno pripremanje krivičnog dela. Ovakvim navodima branilac daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i na osnovu sopstvene ocene dokaza izvodi zaključak o nepostojanju krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, te osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ovim delovima ocenio kao nedozvoljene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić