Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu 11 Prž. broj 12234/22 od 01.06.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA i presuda Prekršajnog suda u Beogradu 67-Pr. br. 64337/21 od 22.02.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ. br. 619/22 od 30.08.2022. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači te prema okrivljenom za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 102. u vezi člana 274. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima obustavi prekršajni postupak zbog nastupanja zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka i odluči da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Na sednici veća o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima.

Odredbom člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere.

Članom 161. stav 1. istog zakona, propisano je da ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim, a prema članu 259. stav 1. istog zakona, žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva.

Prema stanju u spisima predmeta, prvostepeni sud svoju presudu nije dostavio braniocu okrivljenog – advokatu Novaku Vlahoviću, već samo okrivljenom AA, na koji način je povredio pravo odbrane okrivljenog.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je prvostepeni prekršajni sud dostavio okrivljenom 08.04.2022. godine prvostepenu presudu i da je na istu okrivljeni podneo žalbu i potom 15.04.2022. godine, dakle u okviru roka propisanog za podnošenje žalbe, podneo molbu Prekršajnom sudu u Beogradu da presudu dostavi braniocu angažovanom punomoćjem advokatu Novaku Vlahoviću. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je Prekršajni apelacioni sud u Beogradu po podnetoj žalbi okrivljenog odlučio i prvostepenu presudu potvrdio, a da braniocu okrivljenog, advokatu Novaku Vlahoviću prvostepeni sud nije dostavio prvostepenu presudu.

Kod napred navedenog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je usled navedenog propusta u predmetnom prekršajnom postupku učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, s obzirom da protivno odredbi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima presuda Prekršajnog suda u Beogradu 67-Pr. br. 64337/21 od 22.02.2022. godine nije dostavljena braniocu okrivljenog. Time što prvostepena presuda nije lično dostavljena braniocu okrivljenog, advokatu Novaku Vlahoviću, okrivljenom je povređeno pravo na odbranu jer mu je uskraćeno pravo da izjavi žalbu protiv prvostepene odluke i ukaže na činjenice i dokaze koji su od značaja za donošenje zakonite odluke.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičog javnog tužioca, pobijanu prvostepenu presudu bi trebalo ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na dalje postupanje.

Međutim, kako je okrivljeni prekršaj koji mu je stavljen na teret prema izreci prvostepene presude učinio dana 28.05.2020. godine, to je istekom dana 28.05.2022. godine nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 84. stav 1. i stav 7. Zakona o prekršajima.

Naime, odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana propisano je da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.

Kako se zastarelost prekršajnog gonjenja računa od dana učinjenog prekršaja, to je u konkretnom slučaju zastarelost nastupila istekom dana 28.05.2022. godine, iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijane presude tako što je prekršajni postupak protiv okrivljenog obustavio na osnovu člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima.

Imajući u vidu da je protiv okrivljenog obustavljen prekršajni postupak, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, te je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić