Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž2 102/22 od 16.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 706/19 od 28.10.2021. godine u prvom, u usvajajućem delu drugog stava izreke, u trećem i četvrtom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilaca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužilaca. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.

Podneskom od 30.05.2022. godine tužilac VV (rođen ...2004. godine), je obavestio sud da, kao punoletno lice, nije ovlastio advokata Zorana Janjića da ga zastupa u postupku po reviziji, i da povlači reviziju u celosti.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, („Službeni glsnik RS“ br 72/11 ....18/20) propisano je da je revizija nedozvoljena ako ju je izjavilo lice koje je povuklo reviziju.

Pošto je tužilac VV povukao reviziju sledi da je njegova revizija nedozvoljena.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 308. Zakona o parničnom postupku u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br 18/2005 ... 6/2015) i utvrdio da je revizija tužioca, maloletnog AA, neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletni AA, rođen je ...2007. godine, a pravosnažnom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 847/17 od 28.05.2018. godine, tuženi je obavezan da na ime svog doprinosa za njegovo izdržavanje plaća mesečni iznos od 30.000,00 dinara. Maloletni AA pohađa sedmi razred osnovne škole a njegove mesečne potrebe na ime izdržavanja iznose 36.000,00 dinara. Majka maloletnog AA je zaposlena u ... kancelariji kao ... pripravnik po kom osnovu ostvaruje mesečnu zaradu od 40.000,00 dinara i vlasnik je stana u ... ulici u ..., površine 51 m2, u kome bez naknade živi njena majka, dok ona, sa maloletnim tužiocem, živi u stanu svoje majke za koji samostalno snosi režijske troškove. Vlasnik je dva automobila i to: „Pežo ...“ iz 2001. godine i „Honda ...“ iz 2014. godine, nepokretnosti – zemljišta u K.O. ... od 15 hektara, ukupne vrednosti 35.000 evra. Od dana donošenja prethodne odluke o obavezi tuženog da izdržava maloletnog tužioca, okolnosti su se promenile utoliko što je tuženi tada ostvarivao zaradu od 180.000,00 dinara dok je njegova zarada sada 35.000,00 dinara mesečno. Vlasnik je stana od 100 m2 u kom živi sa suprugom i maloletnim sinom DD, za čije je izdržavanje mesečno potrebno 30.000,00 dinara. Takođe je vlasnik i dva garažna mesta koja ne izdaje, i poslovnog objekta u ulici ..., koji ima privremenu građevinsku dozvolu. Poseduje katastarske parcele površine 1,1 ha u ... i ima ušteđevinu od oko 7.400 evra. Tuženi je upisan kao zakonski zastupnik privrednog društva „ĐĐ“ D.O., a takođe je osnivač preduzeća za usluge i trgovinu „EE“ D.O.O. U vreme kada je doneta prethodna odluka o izdržavanju dece, maloletni AA je išao na terapiju u privatnu psihijatrijsku kliniku, a sada to nije slučaj, takođe je pohađao časove nemačkog jezika i trenirao fudbal, što sada takođe više nije slučaj, pa su u tom smislu njegove potrebe za izdržavanje smanjene.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca maloletnog AA, za povećanje iznosa izdržavanja, a usvojili protivtužbeni zahtev tuženog za smanjenje njegovog doprinosa za izdržavanje tog tužioca, primenom odredbe člana 73., 154. stav 1., 160., 162. i 164. Porodičnog zakona, te člana 27. Konvencije o pravima deteta, nalazeći da su potrebe maloletnog deteta smanjene u odnosu na vreme kada je doneta prethodna odluka, dok su se okolnosti na strani tuženog takođe promenile, pogoršale, jer on sada ima obavezu izdržavanja još jednog maloletnog deteta, a umanjen je iznos zarade koju ostvaruje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona, propisani su kriterijumi za određivanje izdržavanja po kojima se izdržavanja određuje prema potrebama poverioca, mogućnostima dužnika izdržavanja pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.), tako što potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegovu imovinu, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Promena visine izdržavanja propisana je odredbom člana 164. Porodičnog zakona tako što se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

U konkretnom slučaju, promenjene su okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka jer su tada potrebe maloletnog AA iznosile 60.000,00 dinara mesečno dok sada iznose 36.000,00 dinara mesečno. Istovremeno, smanjene su i mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja, imajući u vidu da on sada ima obavezu izdržavanja još jednog maloletnog deteta čije mesečne potrebe za izdržavanjem iznose 30.000,00 dinara, pri čemu je zarada tuženog značajno smanjena tako što umesto 180.000,00 dinara, koliko je iznosila u vreme donošenja prethodne odluke, sada iznosi 35.000,00 dinara mesečno.

Navodima revizije tužioca, maloletnog AA, o tome da tuženi ostvaruje višu neto zaradu od 35.000,00 dinara imajući u vidu da je direktor preduzeća koje ostvaruje dobit, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Kada se ima u vidu da mesečne potrebe maloletnog AA iznose 36.000,00 dinara, sledi da priznatim iznosom od 18.000,00 dinara tuženi snosi polovinu troškova za njegovo izdržavanje, a to je više od polovine iznosa zarade koju ostvaruje, dok je za preostali iznos, majka maloletnog deteta dužna da doprinosi njegovom izdržavanju. Pošto su se promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, tako što su potrebe maloletnog deteta, kao poverioca izdržavanja, smanjene, a smanjene su i mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja, da doprinosi njegovom izdržavanju, sledi da je pobijana odluka doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz izloženog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika – advokata za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse, tuženom nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku, pa je Vrhovni kasacioni sud odluku kao u stavu trećem izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. istog Zakona.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić