Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Ivan Gvozdenac, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je sud prekoračio optužbu na štetu okrivljenog na taj način što je izvršio izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisujući ih na drugačiji način nego što su te radnje opisane u optužnom aktu, dodavanjem više kriminalnih aktivnosti u različito vreme izvršenja radnje u odnosu na optužni akt, a kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela. Naime, prvostepeni sud, različito u odnosu na optužni akt, u dispozitivu pobijane presude, navodi da je okrivljeni pretio policijskim službenicima „ za vreme pregleda“ vozila, a pre nego što je kod istog pronađen lek Rivotril, i to rečima kako će ih „pronaći i ubiti“, dok optužni akt jasno navedene pretnje stavlja u vreme kada je okrivljeni već lišen slobode i kada su okrivljenom „stavljene lisice“ zbog pronalaska leka Rivotril po već obavljenom pregledu vozila, kao službenoj radnji.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Isti navodi zahteva bili su istaknuti i u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Gvozdenca, te bili predmet razmatranja Višeg suda u Novom Sadu koji je postupao po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu K 191/2019 od 04.04.2022. godine. Viši sud u Novom Sadu je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 2, stavu 9, presude Kž1 163/2022 od 05.07.2022. godine, izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP iz razloga što izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve elemente krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz odredbe člana 23. Zakona o javnom redu i miru, za koje je okrivljeni gonjen i pravnosnažno osuđen.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Članom 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru je propisano da krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti vrši onaj ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovoga zakona u vršenju službene dužnosti.

Prema činjeničnom opisu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela datom u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA je u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, svestan zabranjenosti dela, pretio da će napasti službena lica u vršenju službene dužnosti i to oštećene: BB, VV, GG i DD, policijske službenike PU u Novom Sadu, ... oštećeni, postupajući u akciji pojačane kontrole lica i vozila, prišli su tom putničkom motornom vozilu u cilju provere i utvrđivanja identiteta, a okrivljeni je odmah rukom pokazao da produže dalje, pri čemu im se obratio rečima „Šta me sad smarate, pustite me na miru“, .... Oštećeni BB traži od njega ličnu kartu na uvid, koju okrivljeni u nekoliko navrata odbija da preda, a kada mu je izdao naređenje da stavi ruke na vozilo kako bi izvršio njegov pregled, takođe je odbio, ... Za vreme pregleda okrivljeni je pretio oštećenima kako će ih pronaći i ubiti, kako će kontaktirati određena lica iz kriminogene sredine, govoreći kako oni vade utoke gde treba, da će ih oni ubiti, govorio je da je njegov tata mnogo jak, da će im skinuti uniformu, smestiti u zatvor gde će ih jeb... i ubiti... tako da, po oceni ovog suda, celokupno ponašanje okrivljenog koje se između ostalog sastoji i u upućivanju pretnji oštećenima ima karakter ometanja ovlašćenih službenih lica u obavljanju poslova održavanja javnog reda i mira.

Po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, a za koje krivično delo je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su kao neosnovani ocenjeni navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ističe da je na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Gvozdenca, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić