U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević i Branke Dražić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Todorović, advokat iz ..., protiv tuženog Doma za smeštaj i negu starih lica „Prokuplje“ iz Prokuplja, čiji je punomoćnik Milan Delić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 797/20 od 20.01.2021. godine, na sednici održanoj 26.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 797/20 od 20.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Prokuplju, presudom P1 253/18 od 17.09.2019. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje v.d. direktora tuženog o prestanku radnog odnosa tužilji broj ...-... od 06.09.2018. godine, što bi tuženi bio dužan da prizna, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi da je tužilja u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, što bi tuženi bio dužan da prizna, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se naloži tuženom da vrati tužilju na rad i prizna sva prava iz radnog odnosa, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvšrenja (stav treći izreke). Obavezao je tužilju da isplati tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 80.250,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, što ukoliko ne učini, ima se obračunati i naplatiti zakonska zatezna kamata na ovaj iznos počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate (stav četvrti izreke).

Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž1 797/20 od 20.01.2021. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Prokuplju P1 253/2018 od 17.09.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP. Revizija je izjavljena i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka, revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da ista nije propisana kao revizijski razlog odredbama člana 407. stav 1. tačka 1. – 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je 27.02.2015. godine doneo odluku kojom je utvrđena potreba za zasnivanje radnog odnosa sa tužiljom, počev od 02.03.2015. godine, na poslovima ... . Istog dana, dakle 27.02.2015. godine, tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o radu broj ...-.../..., kojim su uređena međusobna prava i obaveze. U odredbi člana 2. istog ugovora, navedeno je da, zaposlena zasniva radni odnos na određeno vreme do povratka BB, ... sa odsustva, radi održavanja trudnoće i porodiljskog odsustva počev od 02.03.2015. godine. Tužilji je osporenim rešenjem od 06.09.2018. godine prestao radni odnos, zbog isteka roka na koji je zasnovan i isteka produženog roka na osnovu korišćenja prava na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta. Tužilji nije prestao radni odnos danom povratka na posao odsutne radnice, s obzirom na to da je tužilja u to vreme bila sprečena da radi i da je u skladu sa Zakonom o radu uživala zaštitu na osnovu materinstva. Tužilja je pre povratka zaposlene BB, bila privremeno sprečena za rad usled održavanja trudnoće i porodiljskog odsustva počev od 06.09.2016. godine, a od 10.06.2018. godine do 09.09.2018. godine koristila pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. Rešenjem o naknadi štete za delimično neiskorišćeni godišnji odmor, od 06.09.2018. godine, tužilji je utvrđeno pravo na naknadu štete za delimično neiskorišćen godišnji odmor za 2018. godinu u trajanju od 19 radnih dana, a usled prestanka radnog odnosa (tužba je podneta 03.11.2018. godine).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo, kada je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se poništi kao nezakonito osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa, utvrdi da je tužilja u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog i naloži tuženom da vrati tužilju na rad i prizna sva prava iz radnog odnosa.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje) je propisano da, ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Odredbom stava 2. ovog člana da, poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Odredbom stava 4. tačka 1. ovog člana da, izuzev od stava 2. ovog člana, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka. Odredbom stava 5. ovog člana da, poslodavac može sa istim zaposlenim da zaključi novi ugovor o radu na određeno vreme po isteku roka iz stava 4. tačka 1. – 3) ovog člana po istom, odnosno drugom osnovu, u skladu sa ovim članom. Odredbom stava 6. ovog člana da, ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog Zakona, ili ako zaposleni ostaje da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Odredbom člana 187. stav 1. Zakona o radu je propisano da, za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Odredbom stava 2. ovog člana da, zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo. Odredbom stava 3. ovog člana, da, rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana, ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

Prema tome, kako tužilji radni odnos nije mogao da prestane posle povratka na posao zaposlenog, kojeg je menjala zbog njegovog privremenog odsustva, s obzirom na to da je tužilja imala pravo na posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu propisanu članom 187. Zakona o radu, koja je prestala sa 09.09.2018. godine, to je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje doneto na osnovu odredbi člana 175. stav 1. tačka 1., 186., 187. i 192. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, pravilno i na zakonu zasnovano.

U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za preobražaj radnog odnosa tužilje sa određenog na neodređeno vreme kod tuženog, s obzirom na to da tužilja posle isteka vremena na koje je bila zaključila ugovor o radu sa tuženim i ostvarenog prava na posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu iz člana 187. Zakona o radu, nije ostala faktički da radi kod tuženog najmanje pet radnih dana u smislu odredbe člana 37. stav 6. Zakona o radu.

Stoga je i pravilna odluka o odbijanju tužbenog zahteva za vraćanje tužilje na rad i priznavanja svih prava iz radnog odnosa u smislu odredbe člana 191. Zakona o radu.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da sud, ni jednom rečju ne govori o tome da li se privremeno odsutna BB vratila na rad, i ako jeste, kada se vratila na rad, s obzirom na to da je drugostepeni sud cenio taj žalbeni navod tužilje i naveo da prema činjeničnim navodima tuženog u toku postupka, koje tužilja nije osporila, proizilazi da se odsutna radnica vratila na posao, u vreme kada je tužilja bila sprečena da radi i da joj zbog toga nije mogao biti otkazan ugovor o radu zbog posebne zaštite od otkaza ugovora o radu u smislu člana 187. Zakona o radu. Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da, sud polazi od odredbe stava 6. člana 37. Zakona o radu i navodi da tužilja nije ostala na radu pet radnih dana po isteku roka prema ugovoru, pri čemu je sud u potpunosti zanemario odredbu stava 2. navedenog člana, s obzirom na to da u konkretnoj situaciji odredba člana 37. stav 2. Zakona o radu nije relevantna, imajući u vidu da je tužilja radni odnos kod tuženog na određeno vreme zasnovala na osnovu odredbe člana 37. stav 4. tačka 1. Zakona o radu i to radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, a do njegovog povratka (počev od 02.03.2015. godine) i da u toj situaciji nije faktički ostala da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen u smislu odredbi člna 37. stav 6. Zakona o radu.

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi koji se odnose na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je odluka o troškovima postupka doneta na osnovu odredbi člana 153. i 154. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić