.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2994/2021
12.05.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Milutinović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Mediana“ Niš, čiji je punomoćnik Dragan Jovanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3438/2020 od 01.06.2021. godine, u sednici od 12.05.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3438/2020 od 01.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 752/16 od 15.09.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi je obavezan da mu isplati razliku između isplaćene i pripadajuće zarade za period od 01.12.2012. godine do 31.01.2015. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim izrekom sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 83.341,00 dinar.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3438/2020 od 01.06.2021. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi isplati razliku po osnovu manje isplaćene oznovne zarade za period od decembra 2012. godine zaključno sa januarom 2015. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o troškovima parničnog postupka tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 83.341,00 dinar. Stavom trećim izreke tužilac je obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 57.894,71 dinar.
Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
S obzirom da je revizija dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku –ZPP, to nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. ZPP i utvrdio da je revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog u radnom odnosu na poslovima ..., a prema aneksu ugovora o radu od 02.06.2011. godine, osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se množenjem osnovne zarade za najjednostavniji rad sa koeficijentom 2.9. Tužilac je tražio isplatu razlike zarade u spornom periodu, zasnivajući zahtev na odredbama kolektivnog urovora tuženog od 07.04.2011. godine koji je u navedenom periodu bio na snazi. Visina razlike od isplaćenih do pripadajućih iznosa zarade prema kolektivnom ugovoru utvrđena je prema nalazu veštaka ekonomsko-finansijske struke. Utvrđeno je da je počevši od novembra 2014. godine primenom Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, došlo do dodatnog smanjenja bruto osnovice, pa i cene rada kod tuženog.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan.
Odredbom člana 50. Zakona o javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", br. 119/2012....44/2014) propisano je da se unapređenje rada i razvoja javnih preduzeća, kao i zavisnog društva kapitala, zasniva na dugoročnom i srednjeročnom planu rada i razvoja, koji donosi nadzorni odbor javnog preduzeća, odnosno nadležni organ zavisnog društva kapitala, te za svaku kalendarsku godinu javno preduzeće i zavisno društvo kapitala čiji je osnivač javno preduzeće, donese godišnji program poslovanja i dostavljaju ga osnovaču radi davanja saglasnosti. Pitanje obračuna i isplate zarade u javnim preduzećima u skladu sa godišnjim programom poslovanja, bliže je uređeno odredbama Uredbe o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima, koju je Vlada Republike Srbije donela u izvršavanju Zakona o javnim preduzećima. Takođe, odredbom člana 50. stav 3. i 4. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji donose finansijske planove na osnovu zakona dužni da svoje finansijske planove usklade sa odobrenim aproprijacijama u budžetu, a oni koji po zakonu nemaju obavezu donošenja finansijskih planova, donose plan za korišćenje onih aproprijacija za koje obim i namena nije unapred zakonom određena i to po bližim namenama i aktivnostima, kako bi se omogućilo praćenje ostvarivanja budžetskih principa iz člana 4. stav 3. ovog zakona.
Shodno navedenim imperativnim odredbama javno preduzeće kao korisnik javnih sredstava dužan je da politiku zarade utvrđuje u skladu sa politikom projektovanog rasta zarada u javnom sektoru, koju utvrđuje Vlada Republike Srbije, za godinu za koju se program donosi, te je dužan da programom poslovanja na koji saglasnost daje osnivač predvidi sve pozicije rashoda za celu kalendarsku godinu, kao i elemente za celovito sagledavanje politike zarada i zaposlenosti u preduzeću. Stoga, tuženi nije mogao programom poslovanja predvideti veće iznose za isplatu osnovne zarade od onih koje su predviđene fiskalnom politike Vlade Republike Srbije, niti pristupiti isplati osnovne zarade prema merilima iz kolektivnog ugovora i ugovora o radu, ukoliko tako obračunata osnovna zarada nije u skladu sa navedenim zakonima. Dakle suprotno navodima revizije, tuženi je bio dužan da kao javno preduzeće isplatu zarada zaposlenima planira u skladu sa posebnim fiskalnim pravilima, pa je pravilno odbijen tužbeni zahtev u delu koji se odnosi na dosuđenu razliku na ime isplaćene osnovne zarade sa opredeljenim doprinosima.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
