Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Jelene Ivanović i Branke Dražić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Ljupković, advokat iz ..., protiv tužene OŠ ''Đura Jakšić'' iz Zaječara, čiji je zastupnik Gradski pravobranilac iz Zaječara, radi naknade troškova, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2018/2022 od 20.04.2022. godine, na sednici održanoj 20.07.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2018/2022 od 20.04.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2018/2022 od 20.04.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Zaječaru, presudom P1 50/21 od 08.02.2022. godine, odbio je tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da tuženi isplati tužilji na ime naknade za ishranu u toku rada za period od 01.02.2018. godine do 01.02.2021. godine, iznos od 253.215,69 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na određene novčane iznose (sve bliže određeno u stavu prvom izreke). Odbio je tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da tuženi isplati tužilji na ime neisplaćene naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.02.2018. godine do 01.02.2021. godine, iznos od 123.455,24 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na određene novčane iznose (sve bliže određeno u stavu drugom izreke). Obavezao je tužilju da isplati tuženoj na ime troškova parničnog postupka iznos od 51.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom izvršenja (stav treći izreke).

Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž1 2018/2022 od 20.04.2022. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Zaječaru P1 50/21 od 08.02.2022. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20), ocenio da revizija tužilje nije izuzetno dozvoljena.

U ovoj parnici iz radnog odnosa nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava, imajući u vidu da zaposlenima kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenata za obračun i isplatu plata u kojima je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Tužba je podneta 15.01.2021. godine. Tužilja od tužene potražuje ukupan iznos od 376.671,63 dinara, na ime glavnog tužbenog zahteva, koji iznos predstavlja i vrednost predmeta spora.

Odredbom člana 441. ZPP je propisano, da, revizija je dozvoljena u parnicima o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje radi isplate na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kao glavnih zahteva, ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tuželje nije dozvoljena, na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu članova 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić