Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici P 19/10 od 11.02.2010. godine, tužilac – državni službenik, ... u Opštinskom javnom tužilaštvu u Peći, privremeno je neraspoređen i preuzet od strane Osnovnog javnog tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici do donošenja Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici, kada će konačno biti odlučeno o njegovom radno- pravnom statusu. Rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici P 52/10 od 09.03.2010. godine utvrđeno je da tužiocu, koji je rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici P 19/10 od 11.02.2010. godine bio privremeno neraspoređen od 01.01.2010. godine, preostaje radni odnos 01.03.2010. godine. Presudom Upravnog suda U 21575/10 od 07.06.2012. godine tužba tužioca je uvažena i poništeno rešenje Osnovnog javnog tužilaštva P 52/10 od 09.03.2010. godine. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđen je ukupan iznos neto zarade za sporni period.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca, jer je zaključio da se tužilac i dalje nalazi u statusu neraspoređenog radnika zbog čega ima pravo na naknadu štete u visini neisplaćenih zarada, s obzirom na to da tužena nije postupila po presudi Upravnog suda U 21575/10 od 07.06.2012. godine, i da je stoga tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo, primenom člana 172. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca.

Članom 131. stav 1. tačka 3. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“ broj 79/05... 104/09), propisano je da državnom službeniku prestaje radni odnos po sili zakona ako je neraspoređen, a ne bude premešten na drugo radno mesto – narednog dana od proteka dva meseca od kada je postao neraspoređen. Članom 133. istog zakona, propisano je da u slučaju kada je pravilnik izmenjen tako da neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika smanjen prekobrojni državni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta. Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, prekobrojni državni službenik može uz svoju saglasnost biti premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, ako ni takvo mesto ne postoji postaje neraspoređen, a žalba ne odlaže izvršenje rešenja, kojim se utvrđuje da je državni službenik neraspoređen. Članom 138. stav 3. istog zakona, propisano je da neraspoređenom državnom službeniku prestaje radni odnos ako u roku od dva meseca ne bude premešten u drugi državni organ. Članom 140. istog zakona propisano je da o pravima i dužnostima državnog službenika odlučuje rukovodilac rešenjem, ako ovim ili drugim zakonom ili drugim propisom nije drugačije određeno, a pri odlučivanju o pravima i dužnostima državnog službenika primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, izuzev kod odlučivanja o odgovornosti za štetu. Članom 142. stav 1. istog zakona, propisano je da žalbene komisije odlučuju o žalbama državnih službenka na rešenja kojima se u upravnom postupku odlučuje o njihovim pravima i dužnostima i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa, dok je članom 143. stav 3. propisano je da protiv odluke žalbene komisije može da se pokrenuti upravni spor.

Kada se imaju u vidu napred citirane odredbe Zakona o državnim službenicima, to sledi da neraspoređenom državnom službeniku radni odnos prestaje po sili zakona ako u roku od dva meseca ne bude premešten na drugo radno mesto, sa kojih razloga rešenje o prestanku radnog odnosa ima samo deklaratorni karakter. Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda, a suprotno navodima revizije, da presuda Upravnog suda kojom je poništeno rešenje kojim je utvrđeno da tužiocu prestaje radni odnos nije osnov za zaključak da je zahtev tužioca za naknadu štete u visni izgubljene zarade osnovan, jer je tužilac ostao neraspoređen i nakon što je presudom Upravnog suda poništeno rešenje kojim je utvrđeno da mu je prestao radni odnos. Naime, iako je Upravni sud ukinuo odluku i tužena nije ponovo odlučila, je bez uticaja, s obzirom na to da bi to rešenje imalo deklaratorni karakter, jer je tužiocu prestao radni odnos po sili zakona protekom roka od dva meseca od dana donošenja rešenja od 11.02.2010. godine, kojim je ostao privremeno neraspođen i preuzet u Osnovno javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici do donošenja Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta. S obzirom da je tužiocu radni odnos prestao po sili zakona, nezavisno od činjenice što tužena nakon što je Upravni sud poništio rešenje kojim je tužiocu prestao radni odnos nije ponovo odlučila o radno – pravnom statusu tužioca, to je neosnovan zahtev tužioca za isplatu zarade za sporni period, i sa tih razloga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane odluke, to je revizija tužioca neosnovana, sa kojih razloga je odlučeno kao u izreci, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić