Presudom Višeg suda u Zaječaru Kž1 117/22 od 12.09.2022. godine usvajanjem žalbe branioca okrivljene, prvostepena presuda je preinačena, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je drugostepeni sud okrivljenoj za dva krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koja je oglašena krivom prvostepenom presudom, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od po dva meseca, pa joj izrekao uslovnu osudu kojom je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno je odredio da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljena za vreme od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je žalba branioca okrivljene u preostalom delu odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA, advokat Vesna Živković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude preinači i na osnovu člana 423. ZKP, donese oslobađajuću presudu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je zahtev u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u konkretnom slučaju radnjama okrivljene nije ostvareno objektivno obeležje krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje se tiče sredstva izvršenja predmetnog krivičnog dela. Prema navodima zahteva, odredba člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, imperativno traži da se radi o opasnom oruđu koje po kakvoći mora biti rizično, štetno ili pogubno, odnosno da je u pitanju opasno oruđe koje je podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, pa izostanak ove kvalifikatorne okolnosti kao što je to u konkretnom slučaju u pitanju, upućuje na zaključak da nisu ostvareni svi obavezni elementi dela, odnosno da delo za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom nije krivično delo, što predstavlja povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema činjeničnom opisu dela u izreci pravnosnažne presude okrivljena AA je u vreme i na mestu bliže opredeljenim u izreci presude u stanju uračunljivosti i sa umišljajem, svesna da je njeno delo zabranjeno, nakon kraće rasprave, lako telesno povredila oštećenu BB, na taj način što je oštećenu drvenom motkom dužine oko 250 cm i debljine 4 do 5 cm, sa zakucana dva zarđala eksera na vrhu, a koje je opasno oruđe podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, udarila jedanput u predelu desne podlaktice, nanevši joj laku telesnu povredu bliže opisanu u izreci prvostepene presude, a u isto vreme i na istom mestu, lako telesno povredila i oštećenog VV istim predmetom, tako što ga je udarila u predelu glave kada je stao između nje i oštećene BB, kako bi sprečio njihov sukob, te mu nanela laku telesnu povredu bliže opisanu u izreci prvostepene presude. Iz navedenih činjenica i okolnosti u činjeničnom opisu dela u izreci pravnosnažne presude, po nalaženju ovoga suda, proizlaze sva subjektivna i objektivna zakonska obeležja dva krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, uključujući i opis sredstva kojim su lake telesne povrede nanesene - drvena motka dužine oko 250 cm, debljine 4 do 5 cm sa dva zarđala eksera zakucana na vrhu, koja, s obzirom na opisane karakteristike, predstavlja opasno oruđe podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, što proizlazi i iz nalaza i mišljenja veštaka dr Željka Ilića u delu gde se izjasnio u pogledu mehanizma zadobijanja povreda oštećenih.

Sledstveno iznetom, ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene kojima se ukazuje da je u konkretnom slučaju u izreci presude izostalo sredstvo izvršenja predmetnog krivičnog dela – opasno oruđe podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši i da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljene povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljene AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku – potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Zaječar od 17.07.2019. godine, pri čemu branilac u zahtevu ne ističe da je navedena potvrda sama po sebi ili po načinu pribavljanja nezakonit dokaz, već osporava činjenične zaključke suda u pogledu sredstva izvršenja predmetnog krivičnog dela ukazivanjem da je oštećena spornu motku predala službenicima policije deset meseci nakon kritičnog događaja, zatim da veštak ortoped - traumatolog nema znanja i sposobnosti da se izjasni o podobnosti trule motke da nanese opisane povrede, kao i da sud nije sa potpunom sigurnošću utvrdio da se radi o opasnom oruđu podobnom da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši i na taj način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljene AA, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić