Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 155/22 od 29.03.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Kruševcu i žalba branioca okrivljenog Anesa Kadrića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Anesa Kadrića, advokat Ljubodrag Vuković zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede člana 68. stav 1. tačka 10) i člana 395. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

- branilac okrivljenog Anesa Kadrića, advokat Nataša Tošić Sremac, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i član 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i „poništi“ drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Anesa Kadrića, advokata Ljubodraga Vukovića, je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Anesa Kadrića, advokata Nataše Tošić Sremac, nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Anesa Kadrića, advokat Ljubodrag Vuković ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći kao nezakonit dokaz zapisnik o saslušanju okrivljenog Anesa Kadrića pred ovlašćenim službenim licima policije.

Branilac u zahtevu ističe da je zapisnik o saslušanju okrivljenog Anesa Kadrića nezakonit dokaz jer je saslušanje pred ovlašćenim službenim licima obavljeno suprotno odredbi člana 289. stav 4. ZKP u vezi člana 68. ZKP i 85. ZKP. Branilac navodi da je saslušanje okrivljenog pred policijom obavljeno duboko u noć, da okrivljeni nije poučen o svojim pravima da može uzeti branioca po svom izboru u smislu člana 85. stav 3. ZKP, da na kraju zapisnika nije uneta izjava okrivljenog da se odriče branioca po svom izboru, te ovakvo sačinjen zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja dokaz koji je izveden suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku i na ovakvom iskazu okrivljenog se ne može zasnivati presuda, u smislu člana 85. stav 3. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Anesa Kadrića, advokat Ljubodrag Vuković, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne, dovoljne i argumentovane razloge da se pobijane presude ne zasnivaju na dokazima koji su izvedeni suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku (strana 3., stav dva, presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 155/22 od 29.03.2022. godine), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Pored toga, branilac okrivljenog Anesa Kadrića, advokat Ljubodrag Vuković u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP time što je u donošenju drugostepene presude koja se pobija zahtevom, učestvovalo veće od troje sudija Apelacionog suda u Kragujevcu i to sudije Olga Peković, Ružica Đurđević i Mirjana Vojnović, a koje su morale biti izuzete od meritornog odlučivanja, iz razloga što su navedene sudije učestvovale ili kao predsednici ili članovi veća o žalbama izjavljenim protiv rešenja o određivanju, odnosno produženju pritvora okrivljenom. Branilac se u zahtevu poziva na odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i član 32. stav 1. Ustava RS, kao i odredbe člana 37. stav 1. ZKP, koje garantuju nepristrasan i nezavisan sud, kao i odredbe člana 210. i 216. ZKP, gde se kod pritvorskih razloga zahteva ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo. Prema navodima branioca, sudija Olga Peković bila je predsednik veća, a sudija Ružica Đurđević član veća, prilikom donošenja drugostepene presude Kž1 155/22 od 29.03.2022.godine, a iste sudije Olga Peković i Ružica Đurđević su postupale kao članovi veća prilikom odlučivanja u vezi sa merom pritvora Kž2 2/22 od 04.01.2022. godine. Pored toga sudija Olga Peković je bila predsednik veća prilikom donošenja rešenja povodom žalbe na rešenje o produženju pritvora okrivljenom Kž2 653/21 od 27.10.2021. godine, dok su sudija Mirjana Vojnović i sudija Ružica Đurđević, učestvovale kao članovi veća u donošenju rešenja, povodom žalbe na rešenje o produženju pritvora okrivljenom Kž2 704/21 od 25.11.2021. godine. Na ovakav način je kod svih članova drugostepenog veća, pre nego što su meritorno odlučivali povodom žalbe na pobijanu presudu, stvoreno u znatnoj meri predubeđenje o krivici okrivljenog, na koji način je dovedena u sumnju njihova nepristrasnost.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Anesa Kadrića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pobijana presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 155/22 od 29.03.2022.godine doneta u veću sastavljenom od sudija Olge Peković, predsednika veća i sudije Mirjane Vojnović i sudije Ružice Đurđević, članova veća.

Prema stanju u spisima predmeta, rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž2 653/21 od 27.10.2021. godine, koje je donelo veće sastavljeno od sudija, Olge Peković, predsednika veća, sudija Zorice Đurić i Đorđa Ristića, članova veća, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Anesa Kadrića, advokata Ljubodraga Vukovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Kv 204/21 od 18.10.2021.godine, kojim je prema okrivljenom Anesu Kadriću produžen pritvor, u kom se nalazi po rešenju Višeg suda u Kruševcu Kpp 17/21 od 01.08.2021. godine na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP. Rešenjem, Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 704/21 od 25.11.2021. godine, koje je donelo veće sastavljeno od sudija Marine Ilić, predsednika veća, sudija Mirjane Vojnović i Ružice Đurđević, članovi veća odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Anesa Kadrića, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Kv 223/21 od 15.11.2021.godine, kojim je prema okrivljenom Anesu Kadriću produžen pritvor, u kom se nalazi po rešenju Višeg suda u Kruševcu Kpp 17/21 od 01.08.2021. godine na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP. Rešenjem, Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 2/22 od 04.01.2022. godine, koje je donelo veće sastavljeno od sudija Marine Ilić, predsednika veća, sudija Ružice Đurđević i Olge Peković, članovi veća, uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog Anesa Kadrića, ukinuto je rešenje Višeg suda u Kruševcu K 30/21 od 27.12.2021. godine i predmet upućen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Radi očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnog suda i prava na pravično suđenje, garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u Zakoniku o krivičnom postupku odredbom člana 37. propisani su razlozi za izuzeće sudija.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP, propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim (tačka 1) 2) i 3)) ili kada je imao određene procesne uloge u istom predmetu (tačka 4)... ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice i učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog odnosno tužioca, ili je saslušan kao svedok ili kao veštak – odnosno kada nisu ispunjene formalne pretpostavke nepristrasnosti sudije, dok je stavom 2. istog člana, propisana mogućnost izuzeća, ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. Dakle, ustanova izuzeće u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristrasnosti sudije.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti.

Prema odredbama člana 210. do 216. ZKP, odlučivanje o pritvoru podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u koje spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo, pa je tako odredbom člana 211. stav 1. ZKP propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo.

Članom 2. tačka 18) ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Razlikovanje i pridržavanje zakonskih osnova i razloga prilikom odlučivanja o pritvoru od izuzetne je važnosti s obzirom da pravilna i jasna distinkcija stepena sumnje, koje su sa razlogom definisane u članu 2. tačka 18) i 19) ZKP, između ostalog, štiti pojedinca od eventualne proizvoljnosti u postupanju organa krivičnog gonjenja, i predstavlja jednu od garancija za fer i nepristrasno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je, ocenjujući navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, pored prethodnih ustavnih i zakonskih odredbi, imao u vidu dosadašnju praksu Evropskog suda za ljudska prava, koja se u početku bazirala na potpuno objektivnoj koncepciji zasnovanoj na strogoj razdvojenosti funkcije gonjenja, istrage i suđenja (Cubber protiv Belgije, predstavka broj 9186/80, presuda od 26.10.1984. godine), do koncepcije koja je više subjektivna, jer pretpostavlja analizu okolnosti konkretnog slučaja u kojem se rešava pitanje poštovanja razdvojenost navedenih funkcija (Hauschildt protiv Danske, predstavka broj 10486/83, presuda od 24.05.1989. godine).

U predmetu Dragojević protiv Hrvatske, predstavka broj 68955/11, Evropski sud za ljudska prava je našao da nije došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u pogledu manjka nepristrasnosti sudije u slučaju kada je pre početka glavnog pretresa četiri puta od strane vanpretresnog veća produžen pritvor okrivljenom, pri čemu je član tog veća u sva četiri slučaja bio i sudija koji je kasnije kao predsednik veća učestvovao u donošenju prvostepene presude prema istom okrivljenom, iako je i prema Zakoniku o kaznenom postupku Republike Hrvatske jedan od uslova za odlučivanje o pritvoru, postojanje osnovane sumnje o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog. U navedenoj odluci (stav 114) Evropski sud navodi da je savršeno normalno da sudija može razmatrati i odbiti zahtev za puštanje na slobodu koji podnese pritvoreni okrivljeni. Pri tome, sudija mora i na temelju Konvencije i domaćeg prava ustanoviti postojanje „osnovane sumnje“ protiv okrivljenog. Sama činjenica da je sudija u suđenju već donosio predpretresne odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, ne može opravdati bojazni o njegovoj nepristrasnosti; samo posebne okolnosti mogu opravdati drugačiji zaključak. Uvek je odlučan opseg i priroda predpretresnih mera koje je preduzeo sudija.

Evropski sud za ljudska prava u navedenoj odluci dalje ističe da pitanja na koja sudija mora odgovoriti pri donošenju odluke o produženju pritvora nisu ista kao pitanja koja su odlučujuća za njegovu pravnosnažnu presudu. Prilikom odlučivanja o pritvoru i donošenju drugih predpretresnih odluka te vrste, sudija po kratkom postupku ocenjuje dostupne podatke kako bi utvrdio postoji li osnov za sumnju protiv okrivljenog za izvršenje krivičnog dela; prilikom donošenja odluke na kraju suđenja mora proceniti jesu li dokazi koji su izneseni i o kojima se raspravljalo pred sudom dovoljni da bi okrivljenog oglasio krivim. Sumnja i formalno proglašenje krivice ne mogu se tretirati kao da su istovetni (Jasinski protiv Poljske, predstavka broj 30865/96, stav 55).

Iz svega navedenog proizlazi da učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru u istom predmetu, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo obavezno izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

Dakle po nalaženju ovog suda, sama konstatacija o postojanju „osnovane sumnje“ u rešenjima kojim se odbija žalba o produženju pritvora Kž2 653/21 od 27.10.2021. godine, u kome je učestvovala sudija Olga Peković kao predsednik veća i Kž2 704/21 od 25.11.2021. godine, u kome su učestvovale sudija Mirjana Vojnović i sudija Ružica Đurđević, kao članovi veća, kao i uvažavanje žalbe i ukidanje rešenja kojim je produžen pritvor okrivljenom, a nakon presuđenja Kž2 2/22 od 04.01.2022. godine, u kome su učestvovale sudije Olga Peković i Ružica Đurđević, kao članovi veća i u kom rešenju se sudije nisu izjašnjavale u vezi osnovane ili opravdane sumnje, ne ukazuje da su sudija Olga Peković, sudija Ružica Đurđević i sudija Mirjana Vojnović izrazile visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog Anesa Kadrića i ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ovih sudija kod odlučivanja o krivici okrivljenog, konkretno kod donošenja drugostepene odluke Kž1 155/22 od 29.03.2022.godine, zbog čega se ocenjuju kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Pored toga u obrazloženju zahteva branilac okrivljenog Anesa Kadrića, advokat Ljubodrag Vuković ističe, da je drugostepeno veće održavanjem sednice veća bez prisustva branioca okrivljenog, iako je isti opravdao svoj izostanak, postupilo protivno odredbi člana 447. ZKP. Branilac u zahtevu iznosi sopstvenu analizu događaja, koje radnje je preduzimao osuđeni AA, a koje okrivljeni Anes Kadrić, te osporava činjenična utvrđenje nižestepenih sudova u pogledu preduzimanja radnji i doprinosa okrivljenog. U zahtevu branilac polemiše i sa visinom izrečene kazne zatvora, ističući okolnosti iz člana 54. KZ u pogledu odmeravanja kazne zatvora.

Međutim, polemišući sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pobijanim pravnosnažnim presudama i iznošenjem ocene dokaza i zaključaka, koji su suprotni oceni, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, branilac zapravo ukazuju na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, koje nisu propisane članom 485. stav 4. ZKP kao dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva, kao ni povreda zakona iz člana 447. ZKP, 68. stav 1 tačka 10) ZKP i 395.ZKP, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Branilac okrivljenog Anesa Kadrića, advokat Nataša Tošić Sremac, u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, ali istu obrazlaže osporavanjem ocene dokaza i zaključaka nižestepenih sudova. Branilac u zahtevu iznosi sopstvenu ocenu dokaza vezanih za prodaju opojne droge, šta se pod tim pojmom podrazumeva, te ocenu iskaza okrivljenog i osuđenog AA, kao i ko je od njih dvojice preduzimao koju radnju, te da li je postojao dogovor za izvršenje ovog krivičnog dela. Dalje ukazuje da okrivljeni nije znao da prevozi opojnu drogu, da kod okrivljenog nije postojala svest o zajedničkom delu, kao ni namera da prevozi opojnu drogu radi prodaje. Na opisani način, branilac okrivljenog Anesa Kadrića, advokat Nataša Tošić Sremac, ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažno okončanom postupku, iznoseći svoje činjenične zaključke, a koji zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama.

Pored toga branilac okrivljenog Anesa Kadrića, advokat Nataša Tošić Sremac, numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodima da je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i pet meseci, a koja kazna je po stavu branioca previsoka, te ističe da kod okrivljenog nisu postojale otežavajuće okolnosti, već samo olakšavajuće okolnosti iz člana 54. KZ.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, u suštini ističe da sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, čime ukazuje na nepravilnu odluku o krivičnoj sankciji, odnosno na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485 stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjničnog stanja, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Anesa Kadrića, advokata Nataše Tošić Sremac u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Anesa Kadrića, advokat Nataša Tošić Sremac, navodi da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP, ali istaknute povrede zakona ne obrazlaže odnosno ne daje razloge za svoj stav u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno prekoračenja optužbe.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja, koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretnom ogleda povreda zakona, na koju se zahtevom ukazuje, to je ocenjeno da u ovom delu zahtev branioca okrivljenog Anesa Kadrića, advokata Nataše Tošić Sremac nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Anesa Kadrića, advokata Ljubodraga Vukovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP odlučio kao u stavu I izreke presude i zahtev odbio kao neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Anesa Kadrića, advokata Nataše Tošić Sremac je odbacio na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u stavu II izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić